00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

„Извиискра Његошева“ Бећковићу и Тешићу: Патриотски надахнути прави Његошеви настављачи

© Sputnik / Лола ЂорђевићСпоменик Петру Петровићу Његошу
Споменик Петру Петровићу Његошу - Sputnik Србија, 1920, 24.02.2022
Пратите нас
Матија Бећковић и Милосав Тешић добитници су награде „Извиискра Његошева“. Председник жирија академик Јован Делић каже да је Бећковић награђен јер је једини прави Његошев настављач, а Тешић због песникове блискости са Његошем.
Награда „Извиискра Његошева“ додељује се сваке друге године за најбољу књигу, сабрана или одабрана дела, и за животно дело аутора настало на српском језику, без обзира на територију где је настало.
Епархија будимљанско–никшићка на челу са владиком Јоаникијем, тада владиком епархије а садашњим митрополитом црногорско-приморским, установила је на Дан Светог Василија Острошког 12. маја 2007. године престижну књижевну награду „Извиискра Његошева“.

Матија – једини прави Његошев настављач

Председник жирија Јован Делић подсећа да је награда „Извиискра Његошева“ основана кад је прекинуто са доделом државне, Његошеве награде коју је последњи освојио Матија Бећковић. „Извиискра Његошева“ требало је да буде симболички наставак Његошеве награде.
Матија Бећковић - Sputnik Србија, 1920, 27.11.2021
СРБИЈА
Матија Бећковић: Ако предамо Косово, можемо дати шта год хоће — тада више ништа није наше /видео/
„Међутим, како се обновила Његошева награда и како је изгубила неку врсту вредносног континуитета, онда нам је у том низу песника недостајао водећи и то песник који је једини прави настављач Његошев, а то је Матија Бећковић. Више пута смо у последњих неколико година кандидовали Бећковића за награду, међутим, сматрали смо да није згодно, ако је није први добио, да га накнадно фаворизујемо. Замолили смо осниваче да се ове године доделе две награде – једна редовна и друга која би била изванредна“, каже Делић за Спутњик.
Оснивачи су се сложили са предлогом жирија и једногласно је донета одлука да се изванредна награда „Извиискра Његошева“ додели Матији Бећковићу.
„Матија Бећковић ушао је у круг добитника 'Извиискре Његошеве' и тако смо успоставили континуитет неопходан за награду“, истиче Делић.

Блискост Тешића и Његоша

Према његовим речима, Милосав Тешић се бавио Његошевим језиком и близак му је и по осећању историје као борбе добра и зла и осећању историјског континуитета за којим трага, нарочито повезујући свој крај, Бајину Башту, Рачу и околину са великом темом сеоба и ширењем српске културе на север у драматичним, тешким околностима о чему певају његове књиге од „Купинова“ па до „Прелест севера“ и „Круг рачански, Дунавом“.
„Тешићева поезија пре свега је поезија културе а потом и поезија која је несумњиво патриотски надахнута и окренута оним темама које су његошевске или Његошеве. Занимљиво је оно што је Тешић урадио на плану повезивања са традицијом која се ослања на старо црквено песништво и обнавља старе жанрове повезујући те старе жанрове српско-византијске књижевности са жанровима западне културе и тако стварајући један иновативан круг строфа, стихова, облика песничких крајње необичних“, сматра Делић.
Владика Јоаникије - Sputnik Србија, 1920, 13.11.2021
РЕГИОН
Митрополит Јоаникије: Његош се кроз „Горски вијенац“ уздигао до неба
Тешићева поема о стварању света „Седмица“ сматра се једном од најзначајнијих на размеђи миленијума и она је свакако занимљива за онај део метафизичке поезије који се ослања на традицију од Његоша преко Дучића, а која сеже својим интересовањима, дубином и укорењености у традицију до старе византијске поезије, додаје Делић.
Жири је пратио и поезију испевану у славу жена јунакиња што је Тешићева карактеристика као и његов омаж страдањима српске војске у Првом светском рату и до обнављања архетипа Плаве гробнице, односно острва Видо, а по свему томе Тешић „заслужује да се нађе у самом врху српског песништва“.

Патријарх Порфирије: Без духовног памћења нема будућности

„Једногласно смо издвојили Милосава Тешића и прогласили га за осмог добитника 'Извиискре Његошеве'. Тако смо затворили круг и направили циклус од девет добитника јер смо успели да уведемо Бећковића специјалном наградом, а Милосаву Тешићу смо додели осму и на тај начин га уврстили у ред најзначајнијих српских песника окренутих Његошу. Мислим да смо подигли ову награду на ниво на који Његошево име обавезује и да је постала најпрестижнија награда за поезију и књижевност уопште у нашој култури“, закључио је Делић.
Свечаност поводом проглашења добитника уприличена је у Крипти Храма Светог Саве 22. фебруара. Присуствовали су Патријарх српски господин Порфирије, Митрополит црногорско – приморски Јоаникије, Епископ будимљанско-никшићки Методије, Владика Стефан Шарић и други црквенодостојници као и велики број еминентних званица из културног и јавног живота.
Том приликом огласио се и патријарх Порфирије, који је истакао значај духовног памћења, без којег нема ни будућности.
„Честитам овогодишњим лауреатима престижне награде 'Извиискра Његошева', академицима Милосаву Тешићу и Матији Бећковићу, истакнутим књижевним делатницима и мислиоцима. Ово признање Епархије будимљанско-никшићке, које се додељује већ петнаест година, носи првобитни назив Његошевог 'Горског вијенца' и попут чудесног ткива, невидљивог венца, повезује пропламсаје просветљеног духа нашег рода и чини их пламеном који трајно и тихо греје наша срца, обасјавајући све просторе нашег бића. Битној симболици овог догађаја допринела је чињеница да су признања додељена у Крипти Храма Светог Саве, у самим темељима нашег колективног духовног памћења, без којега нема ни нашег будућег стваралаштва, живота“, истакао је патријарх.
Патријарх српски Порфирије - Sputnik Србија, 1920, 18.02.2022
СРБИЈА
Годину дана од избора патријарха Порфирија, СПЦ припремила посебну интернет презентацију
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала