https://sputnikportal.rs/20220226/ozivelo-lice-zene-od-pre-4000-godina-foto-1134806210.html
„Оживело“ лице жене од пре 4.000 година /фото/
„Оживело“ лице жене од пре 4.000 година /фото/
Sputnik Србија
Жена и дете из каменог доба најстарији су скелети пронађени на североистоку Шведске. Њихови остаци лежали су око 4.000 година у каменом обложеном гробу усред... 26.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-26T15:45+0100
2022-02-26T15:45+0100
2022-02-26T15:45+0100
наука и технологија
наука и технологија
археологија
праисторија
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/1f/1129408146_0:151:1600:1051_1920x0_80_0_0_a480769dbecb1d5210e0f9fd9f3463f5.jpg
Стигла је дотле вероватно пратећи миграције животиња кроз дрвеће и дуж реке. Када је умрла у својим тридесетим годинама од непознатог узрока, сахрањена је, и то са дечаком, можда сином, који је – процењује се – имао око седам година.Хиљадама година касније, 2020, Оскару Нилсону, археологу који педантно реконструише лица, обратили су се кустоси из Музеја Вестернорланд у Шведској. Музеј је у свом поседу имао два скелета ископана пре једног века из засеока познатог као Лагмансерен, којима је желео да „удахне нови живот“. Поводом изложбе која прати 9.500 година људског становања у Шведској, Музеј је желео је да покаже посетиоцима најстарије лице са севера — жену из Лагмансерена.Током протеклих 20 година, Нилсон је постао пионир реконструктивне археологије, оживевши више од стотину давно преминулих људских предака. Лица која реконструише, њему и милионима људи у музејима широм света, прави су портал у прошлост.Он почиње свој рад наношењем више од десет мишића направљених од глине на 3Д штампану реплику лобање. Затим поставља мале клинове да означи дубину ткива, која варира у зависности од пола, старости, тежине и етничке припадности појединца. Ови клинови држе слој коже од пластелина.Многе карактеристике се могу тачно предвидети коришћењем записа остављеног у костима. Када је Нилсон почео да реконструише лице жене из каменог доба, знао је следеће: била је висине нешто испод пет стопа – ниска чак и за своје време. Имала је избачене зубе, који су јој на посебан начин обликовали уста. Нос јој је био помало асиметричан. Очи су јој биле ниско постављене, а доња вилица је била је прилично мужевна. Поседовала је занимљив спој мушких и женских особина, помислио је.Откако је почео да оживљава лица, 3Д штампање и ДНК технологија су напредовали, и омогућили му да дође до невероватних детаља. ДНК извучен из добро очуваних костију може да открије боју косе, коже и очију – три дела која су током ранијих реконструкција бивала предмет нагађања. Сада су ове информације веома поуздане.Али код жене из Лагмансерена, ДНК није могао да се пронађе. Уместо тога, Нилсон је анализирао историјске миграционе обрасце. Живела је у време када су први пољопривредници ушли у Скандинавију и почели да се мешају са групама ловаца-сакупљача. Утврдио је да је вероватно била светле пути и тамне косе.Након тог процеса, за који каже да је строго тестиран, Нилсон напушта област научне вероватноће и улази у другу фазу: своју машту. За разлику од пола, боје коже и зуба, израз лица се не може сачувати у костима. Али он се уздржава од тога да буде превише креативан – приказивање снажног осећања као што је бес, на пример, строго је забрањено, каже он.Када је размишљао о жениним очима, помислио је на дечака са којим је сахрањена. Дечаков скелет је био превише оштећен да би могао да се реконструише, али Нилсон је желео да га укључи. Замишљао је да је дечак њен син, а да га она посматра док трчи испред ње. Они су вероватно били ловци-сакупљачи, који су путовали за животињама.Нилсон зна да је његов посао добро обављен када се посетилац музеја нагне ка лицу да би испитао његове детаље, а затим поскочи уназад, када осети нелагоду због близине, преноси Национална географија.Нилсону је за ову реконструкцију било потребно 350 сати. Када је завршио, жена је била обучена у штављену животињску кожу коју је техникама из каменог доба направила Нилсонова колегиница Хелена Гјаерум. Огрлица од птичјих канџи виси са њеног врата, а косу држи у чврстој пунђи, како би је склонила са лица док је путује међу дрвећем.
https://sputnikportal.rs/20180716/stpunhendz-misterija-prevara-1116584823.html
https://sputnikportal.rs/20210517/kako-su-se-hranili-nasi-daleki-preci-istine-zablude-nasledje-1125376994.html
https://sputnikportal.rs/20220225/povezano-27-miliona-ljudi-napravljeno-najvece-porodicno-stablo-na-svetu-1134759683.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, праисторија, магазин
наука и технологија, археологија, праисторија, магазин
„Оживело“ лице жене од пре 4.000 година /фото/
Жена и дете из каменог доба најстарији су скелети пронађени на североистоку Шведске. Њихови остаци лежали су око 4.000 година у каменом обложеном гробу усред шума, а недавно је лице жене реконструисано
Стигла је дотле вероватно пратећи миграције животиња кроз дрвеће и дуж реке. Када је умрла у својим тридесетим годинама од непознатог узрока, сахрањена је, и то са дечаком, можда сином, који је – процењује се – имао око седам година.
Хиљадама година касније, 2020, Оскару Нилсону, археологу који педантно реконструише лица, обратили су се кустоси из Музеја Вестернорланд у Шведској. Музеј је у свом поседу имао два скелета ископана пре једног века из засеока познатог као Лагмансерен, којима је желео да „удахне нови живот“.
Поводом изложбе која прати 9.500 година људског становања у Шведској, Музеј је желео је да покаже посетиоцима најстарије лице са севера — жену из Лагмансерена.
Током протеклих 20 година, Нилсон је постао пионир реконструктивне археологије, оживевши више од стотину давно преминулих људских предака. Лица која реконструише, њему и милионима људи у музејима широм света, прави су портал у прошлост.
Он почиње свој рад наношењем више од десет мишића направљених од глине на 3Д штампану реплику лобање. Затим поставља мале клинове да означи дубину ткива, која варира у зависности од пола, старости, тежине и етничке припадности појединца. Ови клинови држе слој коже од пластелина.
Многе карактеристике се могу тачно предвидети коришћењем записа остављеног у костима. Када је Нилсон почео да реконструише лице жене из каменог доба, знао је следеће: била је висине нешто испод пет стопа – ниска чак и за своје време. Имала је избачене зубе, који су јој на посебан начин обликовали уста. Нос јој је био помало асиметричан. Очи су јој биле ниско постављене, а доња вилица је била је прилично мужевна. Поседовала је занимљив спој мушких и женских особина, помислио је.
Откако је почео да оживљава лица, 3Д штампање и ДНК технологија су напредовали, и омогућили му да дође до невероватних детаља. ДНК извучен из добро очуваних костију може да открије боју косе, коже и очију – три дела која су током ранијих реконструкција бивала предмет нагађања. Сада су ове информације веома поуздане.
Али код жене из Лагмансерена, ДНК није могао да се пронађе. Уместо тога, Нилсон је анализирао историјске миграционе обрасце. Живела је у време када су први пољопривредници ушли у Скандинавију и почели да се мешају са групама ловаца-сакупљача. Утврдио је да је вероватно била светле пути и тамне косе.
Након тог процеса, за који каже да је строго тестиран, Нилсон напушта област научне вероватноће и улази у другу фазу: своју машту. За разлику од пола, боје коже и зуба, израз лица се не може сачувати у костима.
„Морам да оживим лице, тако да стекнете утисак да вас она заправо гледа“, каже он.
Али он се уздржава од тога да буде превише креативан – приказивање снажног осећања као што је бес, на пример, строго је забрањено, каже он.
Када је размишљао о жениним очима, помислио је на дечака са којим је сахрањена. Дечаков скелет је био превише оштећен да би могао да се реконструише, али Нилсон је желео да га укључи. Замишљао је да је дечак њен син, а да га она посматра док трчи испред ње. Они су вероватно били ловци-сакупљачи, који су путовали за животињама.
Нилсон зна да је његов посао добро обављен када се посетилац музеја нагне ка лицу да би испитао његове детаље, а затим поскочи уназад, када осети нелагоду због близине,
преноси Национална географија.
Нилсону је за ову реконструкцију било потребно 350 сати. Када је завршио, жена је била обучена у штављену животињску кожу коју је техникама из каменог доба направила Нилсонова колегиница Хелена Гјаерум. Огрлица од птичјих канџи виси са њеног врата, а косу држи у чврстој пунђи, како би је склонила са лица док је путује међу дрвећем.
