https://sputnikportal.rs/20220304/oziveo-lepenac-praistorijski-stanovnik-lepenskog-vira-1135053781.html
Оживео „Лепенац“, праисторијски становник Лепенског Вира
Оживео „Лепенац“, праисторијски становник Лепенског Вира
Sputnik Србија
Посетиоци Народног музеја од данас могу да открију како је изгледао праисторијски становник Лепенског Вира путем „Мета Хјуман“ технологије која је недавно... 04.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-04T19:09+0100
2022-03-04T19:09+0100
2023-03-07T15:12+0100
култура
култура
култура – вести
експо 2020 дубаи
народни музеј
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/04/1135041775_0:33:3073:1762_1920x0_80_0_0_606e87410553a72a1ee1cce6c07a7ec3.jpg
Анимирано лице и глава једног некадашњег стварног „Лепенца“ у наредних месец дана могу да се виде на великом видео биму, али и као мала биста. Реконструкција је урађена на основу костура број 69 из Лепенског Вира, који се издвојио по томе што је сахрањен седећи. „Претпостављено је да је његова улога била специфична, да је био древни шаман. Његова добро очувана лобања је имала специфичну индивидуалност“, наводи антрополошкиња Софија Стефановић која је прокренула овај пројекат. Лице „Лепенца“ је реконструисано захваљујући „Мета Хјуман“ технологији, коју је развила српска гејминг компанија Трилатерал. Пројекат је уз подршку националне платформе „Србија ствара“ премијерно представљен на Светској изложби Експо Дубаји. „Ова технологија има револуционаран потенцијал. Може нам помоћи да овако оживимо древне људе научно утемељено“, истиче Стефановићева. Према њеним речима, најпре је направљена копија лобање, на основу које је урађена форензичка реконструкција изгледа, што је на крају претворено у биокинетички модел који се сада може видети у Народном музеју. Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић сматра да је сусрет са овако „оживљеним“ човеком Лепенског Вира „прилика да проверимо своја виђења и доживљаје прошлости“. Борић Брешковић је изразила уверење да је ово први у низу пројеката који представљају „невероватан спој науке и гејминг индустрије“, чиме ћемо „наставити да унапређујемо не само наша научна знања о праисторији већ и музејске поставке“, преноси Танјуг. Композитор Љубомир Николић и мултиинструменталиста и етномузиколог Бојан Милинковић су присутнима на свечаности у Народном музеју приредили мали концерт свирајући на реконструисаним праисторијским инстурментима, од којих неки датирају од пре 19.000 година.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, експо 2020 дубаи, народни музеј
култура, култура – вести, експо 2020 дубаи, народни музеј
Оживео „Лепенац“, праисторијски становник Лепенског Вира
19:09 04.03.2022 (Освежено: 15:12 07.03.2023) Посетиоци Народног музеја од данас могу да открију како је изгледао праисторијски становник Лепенског Вира путем „Мета Хјуман“ технологије која је недавно премијерно представљена на Експо Дубаију.
Анимирано лице и глава једног некадашњег стварног „Лепенца“ у наредних месец дана могу да се виде на великом видео биму, али и као мала биста.
Реконструкција је урађена на основу костура број 69 из Лепенског Вира, који се издвојио по томе што је сахрањен седећи.
„Претпостављено је да је његова улога била специфична, да је био древни шаман. Његова добро очувана лобања је имала специфичну индивидуалност“, наводи антрополошкиња Софија Стефановић која је прокренула овај пројекат.
Лице „Лепенца“ је реконструисано захваљујући „Мета Хјуман“ технологији, коју је развила српска гејминг компанија Трилатерал. Пројекат је уз подршку националне платформе „Србија ствара“ премијерно представљен на Светској изложби Експо Дубаји.
„Ова технологија има револуционаран потенцијал. Може нам помоћи да овако оживимо древне људе научно утемељено“, истиче Стефановићева.
Према њеним речима, најпре је направљена копија лобање, на основу које је урађена форензичка реконструкција изгледа, што је на крају претворено у биокинетички модел који се сада може видети у Народном музеју.
Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић сматра да је сусрет са овако „оживљеним“ човеком Лепенског Вира „прилика да проверимо своја виђења и доживљаје прошлости“.
Борић Брешковић је изразила уверење да је ово први у низу пројеката који представљају „невероватан спој науке и гејминг индустрије“, чиме ћемо „наставити да унапређујемо не само наша научна знања о праисторији већ и музејске поставке“, преноси Танјуг.
Композитор Љубомир Николић и мултиинструменталиста и етномузиколог Бојан Милинковић су присутнима на свечаности у Народном музеју приредили мали концерт свирајући на реконструисаним праисторијским инстурментима, од којих неки датирају од пре 19.000 година.
