Аналитичар из Америке: Запад хоће да уништи Русију, режираће и нове Маркале /видео/
© Sputnik / Никола Бижић
Пратите нас
Запад против Русије води економски, финансијски, али најпре пропагандни рат, каже политички аналитичар из Вашингтона Џим Џатрас за Спутњик. Ускоро можемо да очекујемо неки „велики злочин“, попут Маркала и Рачка, бојних отрова у Сирији или Гадафијевих војника-силоватеља накљуканих вијагром, додаје он.
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
У пропагандном рату против Русије, на Западу се говори да руска специјална интервенција у Украјини не иде по плану, како се руска војска суочава са логистичким проблемима, као и да трупе касне у испуњавању задатака, истиче Џатрас.
„Запад искоришћава чињеницу да Руси не гађају намерно инфраструктуру. За разлику од Либије, Београда, Ирака, не видимо уништавање електричне мреже, водовода или мостова. Они не настоје да униште Украјину, чак ни да убију велики број украјинских војника. Они покушавају да окруже украјинске војнике, приморају их на предају, а потом да нађу начин да окончају рат и обезглаве украјински режим без уништавања земље. Ово се користи против Русије“, наглашава он.
Циљ је уништити Русију као државу
Украјински председник Владимир Зеленски, иако изабран као кандидат који се залагао за мир, није могао да испуни своју агенду када је дошао на власт, што због радикалних елемената у самој Украјини, што због притисака западних влада које нису желеле да Украјина примени Минске споразуме и нису желеле смиривање украјинске кризе. Према Џатрасовим речима, изгледа да је овај други моменат био пресудан за распламсавање кризе.
„Оне су желеле Украјину као НАТО платформу против Русије, јер све ово што се дешава није повезано са Украјином, то је повезано са Русијом и руско-европским односима, првенствено руско-немачким односима. Њима је било потребно да се украјинска криза наставља, како би могли да остваре своје максималистичке циљеве који су везани за повратак Донбаса, али и Крима у Украјину, да одржавају стање тињајућег рата и провоцирају кризе како би уништили Русију, што је заправо и главни циљ овде“, каже Џатрас.
Циљ у игри коју Запад води у Украјини је промена режима у Москви, потчињавање Руске Федерација, па чак и разбијање Русије као државе и то се никада не сме сметнути с ума, сматра наш саговорник. Украјина је у свему томе само оруђе, а велика већина украјинских грађана дозволила је да буду жртвовани као оруђе западне политике против Русије.
Ово је питање живота и смрти за Русију
Према Џатрасовим речима, нема никакве сумње да је тренутна криза за Русију питање живота и смрти.
Наш саговорник каже да не зна има ли Запад намеру да се још више умеша у украјинску кризу, односно да војно интервенише; за сада из држава НАТО и ЕУ, изузимајући Мађарску, пристиже оружје, а многи на Западу маштају о избијању побуне у Русији. Наш саговорник подсећа на речи Владимира Путина да ће свака земља која покуша да се умеша трпети последице које не може ни да замисли.
Ове речи требало би узети за озбиљно – Џатрас не сумња да би Русија могла да интервенише против база из којих се украјинске снаге снабдевају оружјем. Ову тезу поткрепљује чињеницом да је Русија научила нешто из совјетског искуства током рата у Авганистану 1979.-1989. – тада су муџахедини снабдевани оружјем из америчке базе у Пешавару, у Пакистану, а СССР из неког разлога није интервенисао. Са друге стране, руско политичко руководство је свесно да се ради о питању самог опстанка државе.
Запад нема излазну стратегију
Запад, каже Џатрас, нема излазну стратегију за насталу кризу; напори Француске, а делимично и Немачке да успоставе дијалог са Москвом о њеним оправданим бригама везаним за безбедносне ризике, окончани су.
„Улазак у Украјину није била прва опција Москве. Више су волели да чују да је Запад рекао: „Да, преговараћемо о вашим безбедносним бригама и проширењу НАТО-а; да, натераћемо Кијев да поштује Минске споразуме и преговара са Донбасом“. Москва је то тражила до последњег тренутка. Али, Запад није желео да то учини; Москва је знала да неће то урадити и у том смислу, мислим да су Вашингтон и Лондон добили оно што су желели. Нови Хладни рат за још неколико генерација“, наглашава Џатрас.
Не треба заборавити да је циљ НАТО-а када је основан био да држи Америку у игри, Русију ван игре, а Немачку потчињену. САД и Британија су сада на прагу да поново постигну исту ствар.
„Натерали су Немце, Французе и остале слабије партнере у НАТО-у да се врате у резерват. У догледној будућности, они ће бити под америчком контролом. И биће новог Хладног рата, само што ће линија раздвајања, уместо кроз Немачку, пролазити кроз Украјину“, објашњава Џатрас.
У контексту избијања новог Хладног рата, тешко је одредити каква ће бити будућност Европе. Према Џатрасовим речима, све ће зависити колико је Европа способна да се носи са могућим колапсом светског финансијског система. Он сматра да Русија неће доживети економски колапс због санкција које су јој наметнуте – она је најближа самодовољности, онолико колико једно тржиште може да буде – има енергенте, житарице, метале и многе друге ресурсе.
„Нисам сигуран колико европске економије могу добро да раде – имајте на уму да све санкције, укључујући и искључивање Русије из СВТФТ-а, представљају могуће ризике за подривање западног финансијског система, тако да је ово можда трка према дну. Видећемо, у наредним недељама и месецима ко дуже може да издржи“, закључује Џатрас.
