Шта су године проучавања откриле о београдској мумији
CC BY 4.0 / Sadko, Wikipedia /
Пратите нас
Приликом путовања у Египат, племић из Мокрина, Хаџи Павле Риђички је у Луксору купио мумију „не за себе, него за српски народ“. Затим је исте године, јуна 1888. године, поклонио мумију Народном музеју у Београду, чиме је мумија постала први, редак египатски артефакт изложен у српском музеју.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Мумија у антропоидном, дводелном ковчегу датована је у период Птолемеја, око 350-325. године пре нове ере. Унутар мумије, испод леве руке покојника, у близини срца пронађен је свитак папируса који представља јединствену „Књигу мртвих”.
Да би се мумија што боље проучавала и користила у настави, 1992. године дата је Филозофском факултету на дугорочни зајам. Од 2019. године Београдска мумија се налази у Народном музеју у Београду.
Beogradska mumija Nesmin, poklonio je Narodnom muzeju 1888. Godine Hadzi Pavle Ridjicki pic.twitter.com/QzlicJKH3f
— Verdzil soloco (@VerdzilS) August 10, 2019
Дрвени ковчег потиче са некрополе у Ахмиму, око 200 км низводно од Луксора, где је 1885. године пронађена стела, чији је власник идентификован као свештеник по имену Несмин (Онај-који-припада-[Богу]-Мина ).
Резултати бројних анализа
Детаљна антрополошка анализа, заједно са бактериолошком, ентомолошком и ДНК анализом, пружила је драгоцене информације о самој особи и погребној пракси. Урађена је 3Д реконструкција лица, анализа дрвета ковчега, текстилних и смоластих омотача и испитивање пигмената коришћених за фарбање картона. Хијероглифски натписи на ковчегу су, такође, испитани и идентификовани.
Мумифицирани људски остаци припадали су преминулом мушкарцу, старом око 50 година и припаднику виших друштвених слојева. На основу максималне дужине бутне кости, измерена је телесна висина покојника и износи око 165 цм. На десној тибији примећена је пост-остеомијелитична репарација, док су на пршљеновима присутни рани знаци спондилозе и сколиозе, иако током живота није био излаган већим физичким напорима. Први горњи десни кутњак извађен му је за живота, а на доњем другом кутњаку примећен је каријес.
Бандажирање мумије
Мумификована кожа покојника била је црне боје услед обилног коришћења смоласте материје у процесу мумификације. Тело је бандажирано многим слојевима овоја, с тим што су труп и екстремитети били прво појединачно обмотани, као и његов пенис. А потом су новим слојевима платна обмотани као целина.
BEOGRADSKA MUMIJA:Najveću svetsku senzaciju iz starog Egipta možete videti i u БЕОГРАДУhttps://t.co/R7uCJv3qu1 pic.twitter.com/kF22cCNPMZ
— AmorOmniaVincit (@Mishoni54) August 30, 2016
Када је мумија бандажирана, премазана је слојем смоласте црне материје. Површина завршног наноса на предњој страну мумије на више места показује отиске од мреже начињене од перли. Оваква пракса прекривања мумија почела је од 25. династије и трајала је и кроз Птоломејски период.
Руке су му прекрштене на грудима, десна преко леве, а нокти на рукама и ногама су позлаћени. Извађена су плућа, док је срце, центар мудрости и интелекта, извор осећања и центар сећања на људска дела, по Египћанима обично остављан у телу.
Декорација на Београдској мумији
Београдска мумија украшена је са најмање десет амулета џед стуба од фајанса, са две плакете (спомен-плоча) од фајанса са Нефтидом и Исисом које држе руке Хоруса-детета, уџат оком (Хорусово око) израђеног од кобалтно плавог лапис-лазулија, два златна привеска који представљају Маат и Иб (хијероглиф за срце), односно огрлицу од сферичног поља издужене биконичне перле од фајанса, преноси портал „Све о археологији“.
Nesmine Nesmine u BG si zavrsio 😂... Beogradska mumija pic.twitter.com/LryzcDRsxF
— cvetkovicorama 🏋️♂️💪 (@zasto_ne_spavas) September 5, 2021
Картонажа (заштитни слој) била је подељена у шест одвојених секција, укључујући флорални овратник са завршецима у виду соколове главе, Исис и Нефтида у положају туговања, Нут крунисана сунчевим диском, Дуамутеф и Имсети.
Релативно овално позлаћено лице окружено је плавом периком и држачем перике која пада до средине груди. Око две трећине лица посебно се ради и остатак до главе. Обрве и очи биле су спремне да приме уложак који је сада само делимично присутан у фрагментима у облику тамно плаве стаклене пасте. Постојао је отвор за причвршћивање лажне браде. Унутрашњост ковчега није украшена нити обојена, само су видљиви трагови длета.
Поклопац је украшен широким, шест редова, цветним овратником са завршецима у виду соколове главе са сунчевим диском. Има најмање десет редова истог стила између држача перика, али намењено да представљају врсту огрлице. Цветна огрлица окачена је око доњег трупа. Испод тога, клечи Нут са продуженим рукама и крилима. Њена глава крунисана је сунчевим диском. Две линије текста крећу се испод. Изузев плаве перике, позлаћене и полихромне декорације и натписа, остатак ковчега био је обојен у црно. Натпис и декорација, урезана су у површину гипса, која је тада позлаћена. На горњем делу сандука приказане су две позлаћене фигуре Анубиса, које се спуштају на врху стуба у облику светилишта, држећи махалицу. Првобитно је постојала хоризонтална слика хијероглифског текста уоквиреног двоструком линијом на постољу, али је тако слабо очувана да више није читљив.
BEOGRADSKA MUMIJA:Najveću svetsku senzaciju iz starog Egipta možete videti i u БЕОГРАДУhttps://t.co/R7uCJv3qu1 pic.twitter.com/kF22cCNPMZ
— AmorOmniaVincit (@Mishoni54) August 30, 2016
Антропоидни ковчег представља мумију која стоји на постољу, форма која је уведена у 25. династији. На полеђини, представа стражњег стуба подиже се од постоља, а завршава се на крају перике. Као што је типично за касније периоде египатске историје, постоји суптилно моделирање контура ногу, колена и задњица, а нема приказа руку и шака.
За проучавање мумије заслужан је др Бранислав Анђелковић, ванредни професор на Одељењу за археологију на Филозофском факултету у Београду.
22 Август 2020, 20:04
