Велико откриће испод глечера на Гренланду: Шта је пало на Земљу пре 58 милиона година
© Фото : Wikipedia/NASA/Public domain
Пратите нас
Огроман кратер који се крије дубоко испод глечера Хијавата на Гренланду вероватно је последица пада астероида широког један километар који се срушио на Земљу пре 58 милиона година, око осам милиона година после удара који је убио већину диносауруса.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Када је кратер Хијавата први пут откривен 2015. године, истраживачи су посумњали да га је направио метеорит пре између 12.000 и три милиона година. Судећи према стању кратера, астероид који га је створио изгледао је као да се срушио у већ формиран ледени покривач.
Али, то је углавном засновано на посредним доказима, као што је скенирање радара, а истраживачи покушавају да открију колико је кратер заиста стар. Проблем је у томе што велики део доказа лежи испод километара леда, па се показало да је директне доказе тешко прикупити.
Међутим, користећи две различите методе, истраживачи из Данске и Шведске сада су дошли до сличног датума – оног који нису очекивали.
Одређивање новог доба кратера све је изненадило, каже геолог Мајкл Стори из данског Природњачког музеја:
„Убеђен сам да смо утврдили стварну старост кратера и да је он много старији него што су људи некада мислили.“
Докази долазе са обала реке низводно од глечера Хијавата, која износи камење и песак из темеља испод леденог покривача на отворено. Ови узорци стена се затим могу користити за одређивање датума удара астероида.
У Шведској, истраживачи Националног музеја природне историје усресредили су се на стене са речне обале које садрже минерални циркон. Када овај минерал дође у контакт са метеоритом, он формира нове кристале који укључују радиоактивни елемент уранијума, а одбацују олово, па однос уранијума према олову може да открије период у коме је ова кристализација почела, преноси портал "Сајенсалерт".
Recently Discovered Greenland Crater Is Millions of Years Older Than Believedhttps://t.co/GeFKQEJ38v
— TechToSee (@thetechtosee) March 11, 2022
У међувремену, у Данској, истраживачи су се ослањали на технику звану аргон-аргон датирање, па је тако тим успео да ласерским загревањем песка прикупљеног низводно од глечера ослободи аргонски гас из појединачних зрна.
Изотопи овог гаса су потом коришћени да би се утврдило колико је радиоактивног пропадања било од тренутка када су се минерали отопили услед удара метеорита.
Аргон-аргон метод сугерише да је Хијавата астероид погодио Земљу у давном Палеоцену, пре између 56 и 66 милиона година, док су шведски научници својом техником дошли до тога да је до удара дошло пре 58 милиона година.
Кратер Хијавата је скоро шест пута мањи од кратера Чиксулуб у Мексику, што значи да његов удар не би био ни приближно катастрофалан као догађај који је довео до истребљења диносауруса осам милиона година раније.
Процењује се да би метеорит Хијавата проузроковао удар милион пута јачи од атомске бомбе, више него довољно снажан да утиче на локалну или чак глобалну климу тог времена. Научници сада истражују како је Хијавата метеорит изменио овај екосистем и његову климу пре више милиона година.
