- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Постовати, шеровати, лајковати: Да ли су нам друштвене мреже угрозиле језик

© Sputnik / Маријана КолаковићЧетворојевађеље манастира Студеница изложено у галерији САНУ
Четворојевађеље манастира Студеница изложено у галерији САНУ - Sputnik Србија, 1920, 13.03.2022
Пратите нас
Појавом друштвених мрежа у наш језик су „брзином интернета“ ушле нове речи – постовати, шеровати, таговати, лајковати… Иако је очигледно да благо српског језика сви желимо да сачувамо, овим питањем се изгледа нико не бави превише.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Ако сте данас у фул друштву, можете направити селфи, поставити слику као пост, а док кулирате, можете фотографију проследити онлајн као стори или у инбоксу, очекујући да ће је неко скриншотовати, шеровати или лајковати.
Неки ће се питати који је то језик, али ово су неке од бројних речи које су се са друштвених мрежа преселиле у свакодневни говор. Развој технологије, пре свега интернета и дигиталних медија, довео је до тога да позајмљујемо много речи из енглеског језика, а већину је тешко превести.
„Већина речи се користи у изворном облику и на крају се адаптирају српском језику. Добијају српски акценат, српску падежну промену или глаголску промену, и то на неки начин постају речи српског језика, али проблем је ако се не адаптирају и ако се у српском језику користе на неодговарајући начин“, сматра др Слободан Новокмет из Института за српски језик САНУ.
Неке речи смо успели да преведемо, нпр. иконица, штампач, али зашто и даље користимо пасворд уместо лозинке и е-банкинг, што је у ствари електронско банкарство. Нове речи у нашем језику се преузимају из других језика кад је тако лакше, кажу лингвисти. Једноставније је разумети да је неко купио лаптоп него преносиви компјутер.
Употреба страних речи оправдана је у оним случајевима када оне именују појам за који немамо домаћу реч или када за страну реч нема одговарајуће домаће замене. Једна од таквих речи је микромобилити, која је везана за електричне тротинете, бицикле.
„Нема ту никога ко то може да процени. Све је то ствар употребе и ствар корисника, како она заживи у језику ако испуњава неку комуникативну потребу, она ће просто опстати у језику, ако не, она ће нестати, као што нестају пејџер, дискмен, вокмен, видео-рикордер и тако даље“, додаје др Новокмет, преноси РТС.
Да ли ћемо нове речи прихватити без размишљања или ћемо ипак покушати да их преведемо? Иако је очигледно да благо српског језика сви желимо да сачувамо, овим питањем се изгледа нико не бави превише.
Пословна жена — илустрација - Sputnik Србија, 1920, 06.03.2022
ДРУШТВО
Ко је шефица, а ко шефовица
Памћење речи - Sputnik Србија, 1920, 27.01.2022
СВЕТ
Озбиљан изазов: Пет најтежих језика на свету
Верски текст на древном језику - Sputnik Србија, 1920, 17.11.2021
СРБИЈА
„Српски и санскрт су некад били један језик“: Представљен и први санскртско-српски речник
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала