Москва: Планови Словеније и Хрватске о снабдевању Украјине оружјем – авантура
08:20 16.03.2022 (Освежено: 15:31 13.03.2023)
© Sputnik / Максим Блинов
/ Пратите нас
Планови Словеније и Хрватске да снабдевају Украјину убојитим оружјем представљају авантуру, иницијатори тих планова морају да разумеју против кога ће оно бити употребљено, изјавио је директор Четвртог европског департмана Министарства спољних послова Русије Јуриј Пилипсон.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
„Несхватљиви су планови које су објавиле и Словенија и Хрватска за испоручивање убојитог оружја кијевском режиму. Иницијатори те авантуре морају бити свесни против кога ће то оружје бити употребљено“, рекао је Пилипсон.
Како каже, слање плаћеника и испоруке оружја у Украјину ометају нормализацију и дестабилизују ситуацију у региону.
„Што се тиче незаконитих активности странаца на територији Украјине, плаћеника, снабдевања оружјем, наш став је непромењен. Таква активност додатно кочи нормализацију, потреса регион, доводи до деградације у области безбедности. Износимо те процене свим партнерима“, додао је шеф департмана.
Како каже, неке европске земље проактивно настоје да задобију наклоност НАТО-а и Сједињених Америчких Држава у свом „жестоком неприхватању” догађаја у Украјини.
Директор департмана је додао да је руска страна „донекле збуњена” реакцијом словеначких званичника у смислу нивоа русофобије.
„Међуресорни споразуми се унилатерално крше. Грађани Словеније одбијају руске државне награде, предузимају се непријатељске акције према нашим представништвима у Љубљани. А то се дешава у позадини Дана руско-словеначког пријатељства установљеног прошле године – притом, на иницијативу словеначке стране“, објаснио је он.
Војна операција Русије у Украјини ће остварити своје циљеве, а Европа ће морати да плати штету нанету билатералним односима са Москвом, упозорио је он, додајући да се Европи споља намећу непријатељске акције против Русије и њихове последице могу бити разорне, а да конфронтација није избор Русије.
„Специјална војна операција Русије у Украјини ће постићи своје циљеве, а наши европски 'партнери' ће морати да плате штету коју наносе својим националним интересима и билатералним односима који су се развијали генерацијама“, оценио је Пилипсон.
Он је напоменио да је Русија је захвална Турској на спремности да помогне у тражењу решења за украјинску кризу, као и да цени уравнотежени став Анкаре.
О Црној Гори
Истовремено, дипломата је упозорио да ће Москва реаговати на одлуку Подгорице да прогласи руског дипломату за персону нон грата.
„Што се тиче Црне Горе, локалне власти су једног руског дипломату заиста прогласиле за персону нон грата. И ово није изолован случај последњих година. Одговор ће свакако уследити", истакао је Пилипсон.
Русија је упозорила Црну Гору да ће њено учешће у антируским санкцијама погодити економију земље, подсетио је директор Четвртог европског департмана руског МИП-а.
„Нажалост, Северна Македонија и Црна Гора потпале су под утицај Запада, нису успеле да формулишу било какву самосталну политику у погледу Украјине и прикључиле су се фронталном санкционом режиму. То ће неминовно погодити управо њих, закомпликоваће ионако тешку економску ситуацију. Наравно, билатерални односи са Русијом трпе. Ми смо све упозоравали на то дуго и више пута“, нагласио је Пилипсон.
Према речима дипломате, „непријатељска политика тамошњих лидера према нашој земљи не ужива подршку јавности“.
„Упркос покушајима Запада да наметне деструктивни исти начин размишљања, грађани тих земаља умеју да формирају објективну слику, да одвоје пропагандну лаж од чињеница“, сматра он.
Пилипсон је напоменуо да Министарство спољних послова Русије прати ситуацију у Црној Гори и да се нада да ће њена владајућа коалиција превазићи раскол у друштву.
„Пратимо стање ствари у Црној Гори. Надамо се да ће владајућа коалиција моћи да се избори са унутрашњим проблемима и превазиђе разлоге раскола у црногорском друштву, изгради националне и спољнополитичке приоритете усмерене на обезбеђивање развоја земље и благостања њених грађана, јачање узајамно корисне сарадње са другим државама, укључујући, наравно, Русију“, додао је.
О Бугарској
Говорећи о поступцима Бугарске, навео је да Софија није пружила никакво оправдање за протеривање руских дипломата, што доказује искључиво политичку природу тог демарша.
„Очигледно је да је реч о елементу бесрамне кампање без преседана покренуте на Западу за оцрњивање Русије, о жељи да се створи морални притисак, атмосфера нетрпељивости према Русима“, констатовао је Пилипсон.
Како је приметио, пракса неоснованог проглашавања руских дипломата за персоне нон грата већ је постала прилично уобичајена у Бугарској. Према његовим речима, од новембра 2019. године 11 запослених у руским страним представништвима је принуђено да напусти земљу.
Подсетимо, овог месеца је Министарство вањских послова Црне Горе прогласило дипломату Амбасаде Руске Федерације акредитованог у Црној Гори, за персону нон грата. И Министарство спољних послова Бугарске прогласило је у марту двојицу руских дипломата персонама нон грата, потврдила је раније Спутњику руска амбасада у Софији.
