Ново истраживање показало: И једна чаша вина или пива дневно погубна је за мозак
20:23 22.03.2022 (Освежено: 12:50 10.03.2023)
© Sputnik / Константин Михальчевский
/ Пратите нас
Људи који су дневно у просеку пили чашу вина или пива имају нешто мањи мозак од оних који не конзумирају алкохол...
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите ина каналу Спутњик Србија на Телеграму, асве видео садржаје на платформи „Одиси“(odysee.com).
Умереном конзумацијом алкохола се генерално сматра једно пиће дневно за жене и два за мушкарце, али чак и те наизглед мале количине могу негативно да утичу на мозак, показало је ново истраживање које су спровели научници Универзитета Пенсилванија.
Студија, чији су резултати објављени у марту, показала је да људи који су дневно пили количину алкохола, која одговара чаши вина или пива, у просеку имају нешто мањи мозак од оних који не конзумирају алкохол.
Старење мозга
Када је реч, на пример, о типичном 50-годишњаку, навика уживања у једном пићу дневно чини мозак две године старијим у поређењу с мозгом особе која не пије.
Истраживање је обухватило 36.678 особа средњег доба. Аутори студије анализирали су њихове мозгове магнетном резонанцом.
Резултати су показали да већа количина алкохола има знатно гори учинак на мозак, па је тако мозак особа које су конзумирале два пића дневно изгледао у просеку 10 година старији него код оних који не пију.
Аутори студије кажу да су овакви резултати забрињавајући. Чак су и неки од научника који су учествовали у истраживању смањили конзумирање алкохола, рекла је Реган Ведерхил, један од руководилаца истраживања.
Ведерхилова, доцент на катедри за психијатрију Медицинског факултета Перелман на Универзитету Пенсилванија, каже да је и она ограничила конзумацију алкохола на евентуално једну чашу викендом.
„Говорили су нам да је сигурно конзумирати умерене количине алкохола, али сада видимо да постоји његов укупни учинак на мозак чак и када је у питању само једно пиће дневно“, каже Ведерхилова.
Људи који су учествовали у истраживању изабрани су из „Биобанка“, једне од највећих и најпознатијих биомедицинских база података са седиштем у Великој Британији. База прикупља здравствене податке стотина хиљада људи и користи се у хиљадама студија широм света.
Веза између величине и функције мозга
Недавно је ова база података коришћена у истраживању о смањењу запремине мозга код људи који су преболели ковид 19, али још није јасно утврђено колико су те промене тешке и јесу ли дуготрајне.
У студији о конзумацији алкохола величина узорка омогућила је истраживачима да пронађу суптилне разлике које се на мањем узорку вероватно не би виделе, истакао је Гидеон Нејв, још један од руководилаца истраживања, пише „Јутарњи лист“.
„Подаци јасно указују на смањење запремине”, рекао је Нејв.
Али, неки стручњаци, који нису учествовали у овом истраживању, упозоравају да разлике у величини мозга код особа које умерено конзумирају алкохол не значе нужно да ће доћи и до приметне разлике у функцији мозга.
Ања Топивала, научница са Оксфорда, сматра да би стога требало спровести додатну студију која би анализирала и когнитивне способности испитаника.
Друго ограничење студије јесте то што се заснива на субјективној процени испитаника о њиховом конзумирању алкохола у претходној години, напомиње психолог Катарина Фортиер, доцент на харвардском медицинском факултету.
Она сматра да би резултати студије били релевантнији када би се спровела процена конзумације алкохола током дужег времена, односно током целог живота. Упркос томе, Фортиерова сматра да су резултати ове студије „изванредни“.
