- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Oткривени нови детаљи испод слика Пабла Пикаса /фото/

CC BY-SA 4.0 / Beate Knappe cropped photo / Пабло Пикасо
Пабло Пикасо - Sputnik Србија, 1920, 24.03.2022
Пратите нас
Нова открића до којих су истраживачи дошли анализирајући чувена дела Пабла Пикаса, дају назнаке о материјалима које је уметник користио и процесу рада на почетку каријере. Све то омогућава да се његов рад боље упозна, разуме и боље сачува.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

„Захваљујући новим технологијама сада смо у могућности да уметност истражујемо на новом нивоу“, каже Патриша Фаверо, конзерваторка у „Филипс колекшену” у Вашингтону.
Фаверо је део тима конзерватора и научника који су проучавали три Пикасова дела која се тренутно налазе на једној изложби посвећеној уметниковом плавом периоду.

Плава соба, 1901.

Први траг да се испод „Плаве собе” из 1901, налази још једна слика примећен је пре више од 60 година. Још тада је примећено да на појединим местима текстура наноса боје одражава потезе четкице у различитим правцима од композиције која се види.
Шта је ново откривено? Комбинујући податке добијене рендгенском радиографијом, инфрацрвеном спектроскопијом (ИР) и мерењем флуоресценције рендгенских зрака, тим истраживача из Филипса, ​​Националне галерије уметности и других институција успео је да види портрет човека, потезе четкицом и пигменте које је уметник користио. На пример, присуство живе сугерише да је сликао црвеном бојом.
Микроанализа сићушних узорака слике показује да је већина Плаве собе насликана директно на портрету, без прајмера, и да је Пикасова палета временом постајала све пригушенија.

Просјакиња, 1902.

Истраживачи су могли да виде форме испод десног рамена и подлактице жене на представи Просјакиња из 1902. године.
Користећи рендгенско флуоресцентно скенирање, мапирани су хемијски елементи у боји, откривајући информације о фазама у којима је слика развијена – њена рука је прво била приказана, а затим прекривена.
Конзерватори су већ знали да је то раније била слика пејзажа — и да је њен творац непознат, али је палета боја била слична Пикасовим. Анализе су сада дале нове детаље о томе како су брда на слици постала леђа згрчене жене.

Супа, 1903.

Мапирање елемената на делу Супа (1903) сугерише да је Пикасо променио облик посуде коју је жена понудила детету као и да је променио покрет руке и начин на који јој је коса падала са преко чела.
Други алати за снимање сугеришу да је слика прво била мртва природа, а њени делови су састругани, а не префарбани.
Научници су на крају закључили да се још увек се може научити из неких од најпроучаванијих слика на свету, преноси Национална географија.
Пабло Пикасо и Олга Хохлова - Sputnik Србија, 1920, 27.11.2018
Трагедија Рускиње Олге, жене Пабла Пикаса
Леонардо да Винчи, аутопортрет - Sputnik Србија, 1920, 05.06.2019
Све Да Винчијеве мистерије — како је ренесансни геније постао миљеник теоретичара завере
Кад Ван Гогове слике оживе - Sputnik Србија, 1920, 07.08.2016
Кад оживе Ван Гогове слике
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала