https://sputnikportal.rs/20220325/praistorijska-moda-na-tlu-srbije-kako-su-se-ukrasavali-djerdapci-1135805911.html
Праисторијска мода на тлу Србије: Како су се украшавали Ђердапци
Праисторијска мода на тлу Србије: Како су се украшавали Ђердапци
Sputnik Србија
Истраживања на археолошком локалитету Власац говоре у прилог да су становници Ђердапа, волели да украшавају своју одећу и личне украсе за тело. Међутим, уочене... 25.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-25T12:59+0100
2022-03-25T12:59+0100
2022-03-25T12:59+0100
србија
србија – друштво
србија
друштво
археологија
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/1f/1129408146_0:151:1600:1051_1920x0_80_0_0_a480769dbecb1d5210e0f9fd9f3463f5.jpg
Богатство и јединственост личних украса за тело и одећу у области Ђердапа достиже врхунац током периода мезолита, а нарочито се истиче у касном мезолиту (око 7300–6200 г.п.н.е.). На локалитету Власац посебно се могу наћи бројне перле повезане са сахрањивањем као део личног украса које је покојник носио за живота, али можда и наговештава свакодневне обичаје украшавања нечијег тела. Специфичност током касног мезолита огледа се у појави украса израђених од ждрелних „зуба“ шарана, пише портал Све о археологији.Археолошки локалитет Власац налази се на Ђердапу, у близини Лепенског вира око 3 км низводно Дунавом. Истраживања на овом локалитету обављана су 1970-1971. године под руководством Д. Срејовића и З. Летице. Прва истраживања донела су откриће од 87 гробова са остацима преко 160 индивидуа, као и бројна правоугаона камена огњишта и подове кућа који указују на остатке насеља.С обзиром на велики значај овог локалитета, археолошка истраживања поново започињу 2006. године, са мањим прекидима, трају и данас.Трагови насељавања и сахране покојника датују се у рани мезолит (9500-7500. г.п.н.е.), док су заступљенији и интензивнији трагови живота уочени током касног мезолита (7300-6200. године п.н.е.).Мода на ВласцуРазноврсне перле пронађене су у многим гробовима као део украса које су покојници носили за живота и говоре о „модним“ променама и укусима становништва овог насеља. Током касног мезолита преовлађује коришћење љуштура морских пужића, као и ждрелних „зуба“ шарана којих је у неким гробовима било и по неколико стотина. Највећи број забележених „зуба” износио је 700 у дечијим гробовима. Они су се бушили како би били привезани за одећу.Када локални ловци-риболовци-сакупљачи долазе у контакт са првим неолитским заједницама (око 6200. г.п.н.е.), украшавање бива замењено перлама од морских шкољки спондилус и јавља се нови тип дискоидних кречњачких перли црвенскасте и беле боје.Зуби шарана су били избушени како би се направила мала рупа кроз које се провлачила жица, канап и слично. Ове нити су биле обојене црвеним окером или неким лепком како би оне могле да се држе за одећу.На основу њихове расподеле у гробу, „зуби“ су прекривали задњи део тела, слично огртачу или плашту, којим је покојник био умотан.Зуби шарана су вероватно произведени локално, а њих је осим у гробовима, било и у насељима на локалитетима као што су Лепенски вир, Власац, Кула, Икона и Скела Кладовеј у Румунији.
https://sputnikportal.rs/20220307/arheolozi-skeleti-zmija-namerno-su-postavljani-u-grobovima-na-nekropoli-u-blizini-knjazevca-1135134496.html
https://sputnikportal.rs/20220225/kosti-obojene-u-crveno-u-vojvodini-otkrivene-grobnice-dosljaka-iz-juzne-rusije-stare-5000-godina-1134752450.html
https://sputnikportal.rs/20211227/misteriozni-rimski-dodekaedar-pronadjen-i-u-srbiji-foto-1132816342.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – друштво, србија, друштво, археологија, магазин
србија – друштво, србија, друштво, археологија, магазин
Праисторијска мода на тлу Србије: Како су се украшавали Ђердапци
Истраживања на археолошком локалитету Власац говоре у прилог да су становници Ђердапа, волели да украшавају своју одећу и личне украсе за тело. Међутим, уочене су и промене у моди са преласка из мезолитски у неолитски период.
Богатство и јединственост личних украса за тело и одећу у области Ђердапа достиже врхунац током периода мезолита, а нарочито се истиче
у касном мезолиту (око 7300–6200 г.п.н.е.). На локалитету Власац посебно се могу наћи бројне перле повезане са сахрањивањем као део личног украса које је покојник носио за живота, али можда и наговештава свакодневне обичаје украшавања нечијег тела. Специфичност током касног мезолита огледа се у појави украса израђених од ждрелних „зуба“ шарана,
пише портал Све о археологији.
Археолошки локалитет Власац налази се на Ђердапу, у близини Лепенског вира око 3 км низводно Дунавом. Истраживања на овом локалитету обављана су 1970-1971. године под руководством Д. Срејовића и З. Летице. Прва истраживања донела су откриће од 87 гробова са остацима преко 160 индивидуа, као и бројна правоугаона камена огњишта и подове кућа који указују на остатке насеља.
С обзиром на велики значај овог локалитета, археолошка истраживања поново започињу 2006. године, са мањим прекидима, трају и данас.
Трагови насељавања и сахране покојника датују се у рани мезолит (9500-7500. г.п.н.е.), док су заступљенији и интензивнији трагови живота уочени током касног мезолита (7300-6200. године п.н.е.).
Разноврсне перле пронађене су у многим гробовима као део украса које су покојници носили за живота и говоре о „модним“ променама и укусима становништва овог насеља. Током касног мезолита преовлађује коришћење љуштура морских пужића, као и ждрелних „зуба“ шарана којих је у неким гробовима било и по неколико стотина. Највећи број забележених „зуба” износио је 700 у дечијим гробовима. Они су се бушили како би били привезани за одећу.
Када локални ловци-риболовци-сакупљачи долазе у контакт са првим неолитским заједницама (око 6200. г.п.н.е.), украшавање бива замењено перлама од морских шкољки спондилус и јавља се нови тип дискоидних кречњачких перли црвенскасте и беле боје.
Зуби шарана су били избушени како би се направила мала рупа кроз које се провлачила жица, канап и слично. Ове нити су биле обојене црвеним окером или неким лепком како би оне могле да се држе за одећу.
На основу њихове расподеле у гробу, „зуби“ су прекривали задњи део тела, слично огртачу или плашту, којим је покојник био умотан.
Зуби шарана су вероватно произведени локално, а њих је осим у гробовима, било и у насељима на локалитетима као што су Лепенски вир, Власац, Кула, Икона и Скела Кладовеј у Румунији.
