Изетбеговић: Административна реорганизација Босне – кршење Дејтона
© Tanjug / Зоран Жестић
Пратите нас
Председник Странке демократске акције Бакир Изетбеговић упутио је писмо међународним званичницима у коме наводи да је тренутна административна организација Босне и Херцеговине произашла из Општег оквирног споразума за мир у БиХ и да сваки покушај једностране реорганизације значи директно кршење мировног споразума и угрожавање мира у стабилности.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Он је подсетио да је претходно упутио писмо председник Хрватског народног сабора (ХНС) БиХ Драган Човић који је недвосмислено запретио да ће због немогућности да оствари властите политичке циљеве покренути активности на „административној реорганизацији БиХ“, пренео је сарајевски портал „Кликс“.
„Административна реорганизација“ коју најављује ХНС би се спровела кроз оживљавање такозване Хрватске Заједнице Херцег-Босне, која је егзистирала током агресије на Босну и Херцеговину, навео је он и додао да је политичко и војно руководство тзв. Херцег-Босне пред Хашким трибуналом осуђено за удружени злочиначки подухват, са циљем стварања етнички чисте хрватске територије у БиХ.
Човић у писму, каже Изетбеговић, такође, прети и блокадом одржавања Општих избора предвиђених за октобар 2022. године, што очигледно планира спровести преко кадрова ХДЗ-а у државним институцијама.
Бојкот избора је један од демократских начина да се искаже лично незадовољство и на њега свако има право, оно на шта нико нема право је опструисање и блокада избора, јер је то неуставно и незаконито деловање, нагласио је он.
Остатак писма препун је неистина, произвољних и злонамерних тумачења, попут тврдње о „унитаризацији и жељи да се створи бошњачка национална држава“, за коју Човић често користи и термин „исламска држава“, уздајући се у солидарност исламофобичних кругова у Европи.
Председник Хрватског народног сабора (ХНС) и лидер ХДЗ БиХ Драган Човић упутио је 23. марта писмо бројним европским званичницима и члановима Управног одбора Већа за имплементацију (ПИЦ), као информацију о недавним преговорима о изборној реформи и, како је навео, „пропуштеној прилици да се целовитим договором стабилизују међунационални односи у БиХ“.
Човић је у писму изразио дубоко уверење да би одржавање легитимних и правичних избора означило крај дубоке политичке кризе у БиХ, посебно у Федерацији.
Указао је да је преговарачки процес, како наводи, оголио другачије улоге и циљеве појединих актера.
„Не ради се, дакле, о легитимном 'максималистичком захтеву', како често можемо чути, већ о опасном чину непријатељства према хрватском конститутивном народу, којег желе да сведу на статус националне мањине“, навео је Човић.
Подсетио је да су и поједини бошњачки преговарачи изразили забринутост због таквог захтева, што указује на погубност сличних малигних предлога за бошњачко-хрватске односе.
„Хрватски конститутивни народ захтева и наставиће да захтева да се њихова уставна једнакоправност у пракси поштује кроз избор легитимних политичких представника и учествовање у институцијама и процесима заједничког одлучивања. Та очекивања не смеју да буду схваћена као привилегија, већ као основно национално право које вреди и за остала два конститутивна народа“, навео је Човић у писму међународним званичницима, пренели су сарајевски медији.
С друге стране, наводи, да је хрватска странака показала жељу за постизање болног компромиса, стављајући заједнички интерес испред националног, а у име стабилности БиХ.
Навео је да су прошлонедељни преговори потврдили да је једина препрека постизању споразума одсутност политичке воље и жеља за унитаризацију Федерације БиХ и стварање бошњачке националне државе.
Човић је, између осталог, навео и да изражава дубоку забринутост због тога што захтев Странке демократске акције за укидање законодавних овлашћења Дома народа Парламента Федерације БиХ није наишао на осуду, него на делимичну подршку појединих актера, преноси Танјуг.
