https://sputnikportal.rs/20220330/gas-star-milijarde-godina-curi-iz-zemljinog-jezgra-1135956736.html
Гас стар милијарде година цури из Земљиног језгра
Гас стар милијарде година цури из Земљиног језгра
Sputnik Србија
Гас хелијум, стар милијарде година, који потиче још из времена Великог праска, цури из Земљиног језгра, утврдили су научници. 30.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-30T11:21+0200
2022-03-30T11:21+0200
2022-03-30T11:21+0200
наука и технологија
наука и технологија
астрономија
геологија
земља
језгро
хелијум
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/13/1133443370_0:235:2049:1387_1920x0_80_0_0_6b6580813df39f1b666998c1ede579c4.jpg
Цурење гаса старог милијарде година из Земљиног језгра није опасност за нашу планету, сматрају научници, и додају да би захваљујући њему могли да дођу до важних сазнања о настанку Земље, али и соларне небуле из које је настало наше Сунце.Хелијум се на Земљи налази у облику два стабилна изотопа. Најчешћи је хелијум-4 чије језгро садржи два протона и два неутрона. У овом облику је чак 99,99986 процената хелијума на Земљи, док се преосталих 0,000137 односи на хелијум-3, који има два протона и један неутрон.Цури хелијум-3 из Земљиног језграХелијум-4 је примарно производ радиоактивног распада уранијума и торијума, насталих на Земљи. Са друге стране, хелијум-3 је углавном настао у тренутку Великог праска, али може бити и продукт радиоактивног распада трицијума.Научници су забележили цурење хелијума-3 унутар Земље у пределу океанског вулканског гребена. Око 2.000 грама тог гаса исцури годишње из Земљиног језгра, каже геофизичар Петер Олсон са Универзитета Њу Мексико.Оно што је мање јасно је порекло хелијума-3, односно колико га је исцурило из Земљиног језгра, а колико га има у планетарном плашту, што би могло да одгонетне извор тог изотопа. Земља се формирала акумулацијом материјала из прашине и гаса који су лебдели око тек рођеног Сунца. Једини начин да се значајне количине хелијума-3 нађу унутар Земљиног језгра је да потичу из небуле из које је настало Сунце, пише „Сајенс алерт“.Олсон и његов колега, геохемичар Закари Шарп са Универзитета Нови Мексико, истраживали су и моделовали еволуцију Земљиног хелијума. Прво када се Земља формирала, у процесу током ког је протопланета акумулирала и „заробила“ хелијум, а потом и после Великог удара, када је објекат величине Марса ударио у веома младу Земљу, након чега је настао Месец.Језгро отпорно на Велики ударТоком Великог удара, који је могао да доведе до поновног отапања планетарног плашта, већина хелијума унутар њега је нестала. Језгро је, међутим, било отпорније на удар, што значи да је могло да остане резервоар хелијума-3.Научници су дошли управо до таквог сазнања, објављеног у студији у часопису „Геохемија, геофизика, геосистем“. Користећи тренутни интензитет цурења хелијума-3 из језгра, као и моделе понашања хелијумових изотопа, израчунали су да у Земљином језгру има између 10 тераграма (10 на 13 грама) и петаграма (10 на 15 грама) хелијума-3.Из тога произилази да се наша планета формирала унутар соларне небуле, међутим остаје неколико недоумица. Вероватноћа да су испуњени сви услови за изоловање хелијума-3 у Земљином језгру је умерено ниска, што значи да у њему има мање изотопа него што су научници израчунали. Међутим, могуће је да постоји и изобиље примордијалног водоника у језгру, ухваћеног на исти начин као и хелијум-3, па би налажење доказа о његовом цурењу могло да доведе до утврђивања веродостојности тврдњи о хелијуму-3 и настанку Земље.
https://sputnikportal.rs/20220214/otkrice-kineskih-naucnika-cudno-stanje-materije-u-zemljinom-jezgru-1134332164.html
https://sputnikportal.rs/20190721/jezgro-zemlje-curi-u-omotac-naucnici-ne-znaju-zasto-1120417491.html
земља
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, астрономија, геологија, земља, језгро, хелијум
наука и технологија, астрономија, геологија, земља, језгро, хелијум
Гас стар милијарде година цури из Земљиног језгра
Гас хелијум, стар милијарде година, који потиче још из времена Великог праска, цури из Земљиног језгра, утврдили су научници.
Цурење гаса старог милијарде година из Земљиног језгра није опасност за нашу планету, сматрају научници, и додају да би захваљујући њему могли да дођу до важних сазнања о настанку Земље, али и соларне небуле из које је настало наше Сунце.
Хелијум се на Земљи налази у облику два стабилна изотопа. Најчешћи је хелијум-4 чије језгро садржи два протона и два неутрона. У овом облику је чак 99,99986 процената хелијума на Земљи, док се преосталих 0,000137 односи на хелијум-3, који има два протона и један неутрон.
Цури хелијум-3 из Земљиног језгра
Хелијум-4 је примарно производ радиоактивног распада уранијума и торијума, насталих на Земљи. Са друге стране, хелијум-3 је углавном настао у тренутку Великог праска, али може бити и продукт радиоактивног распада трицијума.
Научници су забележили
цурење хелијума-3 унутар Земље у пределу океанског вулканског гребена. Око 2.000 грама тог гаса исцури годишње из Земљиног језгра,
каже геофизичар Петер Олсон са Универзитета Њу Мексико.
Оно што је мање јасно је порекло хелијума-3, односно колико га је исцурило из
Земљиног језгра, а колико га има у планетарном плашту, што би могло да одгонетне извор тог изотопа. Земља се формирала акумулацијом материјала из прашине и гаса који су лебдели око тек рођеног Сунца. Једини начин да се значајне количине хелијума-3 нађу унутар Земљиног језгра је да потичу из
небуле из које је настало Сунце,
пише „Сајенс алерт“.
Олсон и његов колега, геохемичар Закари Шарп са Универзитета Нови Мексико, истраживали су и моделовали еволуцију Земљиног хелијума. Прво када се Земља формирала, у процесу током ког је протопланета акумулирала и „заробила“ хелијум, а потом и после Великог удара, када је објекат величине Марса ударио у веома младу Земљу, након чега је настао Месец.
Језгро отпорно на Велики удар
Током Великог удара, који је могао да доведе до поновног отапања планетарног плашта, већина хелијума унутар њега је нестала. Језгро је, међутим, било отпорније на удар, што значи да је могло да остане резервоар хелијума-3.
Научници су дошли управо до таквог сазнања,
објављеног у студији у часопису „Геохемија, геофизика, геосистем“. Користећи тренутни интензитет цурења хелијума-3 из језгра, као и моделе понашања
хелијумових изотопа, израчунали су да у Земљином језгру има између 10 тераграма (10 на 13 грама) и петаграма (10 на 15 грама) хелијума-3.
Из тога произилази да се наша планета формирала унутар соларне небуле, међутим остаје неколико недоумица. Вероватноћа да су испуњени сви услови за изоловање хелијума-3 у Земљином језгру је умерено ниска, што значи да у њему има мање изотопа него што су научници израчунали. Међутим, могуће је да постоји и изобиље примордијалног водоника у језгру, ухваћеног на исти начин као и хелијум-3, па би налажење доказа о његовом цурењу могло да доведе до утврђивања веродостојности тврдњи о хелијуму-3 и настанку Земље.
