Аналитичар саветује како да зарадите на изборима
16:29 31.03.2022 (Освежено: 13:10 26.08.2022)
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
Пратите нас
На клађењу на изборима у Србији нико се не може обогатити, сматра Ђорђе Вукадиновић али и открива како се ипак може зарадити неки динар.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Судећи по разним истраживањима јавног мњења који су се појавили у кампањи, резултати избора у Србији су никад неизвеснији. Тако су се у последња два месеца појавила многа, мање – више „анонимна“ истраживања чији се резултати крећу од никад веће подршке СНС, па до пораза владајуће коалиције.
На клађењу на изборима нико се неће обогатити
Да не причамо о изјавама председничких кандидата који су већ „засели“ у фотељу на Андрићевом венцу, а многи су већ постали премијери - само што не бирају министре и деле задатке.
Како нас искуство учи, као и у претходних неколико изборних циклуса најтачније прогнозе резултата избора су кладионичарске па смо одлучили да спојимо угодно с корисним и потражили одговор на питање како зарадити на изборима у кладионици.
На клађењу на изборе у српским кладионицама нико се не може обогатити, каже за Спутњик главни уредник „Нове српске политичке мисли“ (НСПМ) Ђорђе Вукадиновић. Он сматра да је клађење на резултате избора „више имитација правог клађења“, јер није допуштено везивање квота да би се могло доћи до озбиљније зараде. Значи, може се играти само сингл на тикету.
Кладионице као средство манипулације
Према његовим речима, кладионице понекад постају делимично и средство манипулације јер се бројке које избаце негде доживљавају као богом дане и могу да утичу на опредељење неких бирача.
„Од посебног утицаја могу бити те квоте, односно бројке које избацују тако да постоји фама како су кладионице непогрешиве. Међутим, то важи само за последње дане и углавном сви превиде да од самог почетка кад се квоте избаце да се оне временом померају или мењају, што је у реду. Али те прве избачене бројке буду доста проблематичне, са пуно рупа, а онда се временом, како се ближе избори, на основу уплата, 'легитимних дојава' и истраживања коригују, тако да на крају постану релативно или врло поуздане, али не и на почетку“, објашњава Вукадиновић.
Зато саветује потенцијалне кладионичаре да ако се већ кладе на изборе, да уплате тикете што пре јер тад има највише шупљина и проблематичних бројки на које би могло да се игра и да се заради „не баш много, али да ипак будете у солидном плусу“.
Боља зарада – игре на ивици цензуса
Најновији подаци истраживања агенције „Фактор плус“ показују да је шест листа око цензуса, али према Вукадиновићу, чак и да неко погоди на кладионици за свих шест ко улази у парламент а ко је испод цензуса, опет се неће обогатити.
Вукадиновић истиче да је најтеже за погађање, нарочито након смањења цензуса са пет на три одсто, управо то ко ће прескочити цензус а ко не, поготово „што наше политичке странке и њихови велики лидери или немају довољно памети или храбрости да се стварно укрупне“.
„Не говорим кладионичарски него истраживачки, најтеже је погодити ко прелази цензус јер нема тако прецизног аналитичког и истраживачког инструмента који може да ухвати разлику између 2,6 и 3,1 одсто. А то живот значи онима који трче трку за цензус а истраживачки је то разлика од 0,5 одсто која је неухватљива. Па чак и мало већа. Ту где има простора за неке зараде, више има простора за грешке у истраживачком смислу и реално на овим изборима, као и на прошлим, није дилема ко ће бити први други или трећи већ је дилема ко прелази цензус“.
А то нам говори о первертираним, односно абнормалним политичким приликама у Србији где нема много дилеме око златне, сребрне или бронзане медаље а већина се тиска око „зоне испадања“ и питање је да ли и ко уопште прелази цензус, додаје Вукадиновић..
Подсећа да на прошлим изборима, 2020. године ниједна од таквих листа није прошла цензус док ће, према његовој процени, ове године нека од тих листа прескочити праг од три одсто, али не све.
Битка за Београд
Резултати последњег истраживања НСПМ-а, најконзервативније гледано, односно из угла власти најпесимистичкије, показују да СНС у Београду иде на нешто више од 40 одсто, на републичком нивоу изнад 45, док је резултат председника Вучића изнад 50 одсто.
НСПМ: Истраживање јавног мњења, Србија (без КиМ) 10 – 18.март 2022. – парламентарни избориhttps://t.co/LoxGIq41fl pic.twitter.com/FD6SgqQ76h
— НСПМ online (@NSPM) March 29, 2022
Извесна неизвесност постоји само у Београду, али је питање само да ли ће напредњаци моћи сами да формирају београдску власт, или ће им требати СПС и још неко, сматра он.
„Бомбе“ у финишу кампање које мењају резултате
Главни уредник НСПМ-а каже да су одступања од резултата истраживања могућа и додаје да би пре месец дана прогнозирао да листа око Двери неће прећи цензус, међутим, пре неколико дана их је подржао др Бранимир Несторовић „тако да је та листа од сигурног губитника постала реалан кандидат за улазак у парламент“. Тако је и „отписана листа“ Бориса Тадића одједном почела да показује знаке живота зато што је Душко Вујошевић носилац листе за Београд...
„Хоћу да кажем некад једна кандидатура, једна подршка или један гаф или афера могу да поремете најбоље, најпрецизније и најпоштеније урађене резултате. Истраживања и резултати су ту само нека врста оријентира а избори, односно Републичка изборна комисија би требало да буде она инстанца која казује последњу реч“, закључио је Вукадиновић.
