- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Само кроз страдање човек потврђује да је човек: „Чудо у Шаргану“ на сцени ЈДП-а

© Фото : Небојша Бабић"Чудо у Шаргану"
Чудо у Шаргану - Sputnik Србија, 1920, 01.04.2022
Пратите нас
Премијера представе „Чудо у Шаргану“ према чувеном комаду Љубомира Симовића, у режији Јагоша Марковића, биће изведена 2. априла на великој сцени „Љуба Тадић“ Југословенског драмског позоришта.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

„На веома посебан начин ми је важна ова представа. Овде ћете видети право чудо о нашој поезији, или нашој немоћи, вери и невери, правдама и неправдама, тежњама, калу, о лету у месту, о нама најбољима и о нама најгорима", каже Јагош Марковић.
© Фото : Небојша Бабић"Чудо у Шаргану"
Чудо у Шаргану - Sputnik Србија, 1920, 01.04.2022
Култни комад Љубомира Симовића, који је први пут постављен на сцену 1974. године у режији Мире Траиловић, обрађује теме суровости и патње, као и дубоко усађена уверења да је страдање неминовно.
Групу морално посрнулих ликова који су окупљени у кафани „Шарган“, а изгубљени на периферији града и света, аутор Симовић уплиће у густу мрежу разапету између прошлости и будућности, кроз драматуршки мозаичну структуру и пресек тих анти-јунака, где заправо нема главног лика, већ је то драма групе.
„Није потребно приближавати драме из тог времена садашњем, јер је наша реалност овде, сада у Србији прилично одвратна“, категоричан је редитељ.
Велики ансамбл глумаца игра у новом читању антологијске драме: Анита Манчић, Ненад Јездић, Борис Исаковић, Небојша Дугалић, Тамара Драгичевић, Љубомир Бандовић, Јована Беловић, Сања Марковић, Марко Јанкетић, Миодраг Драгичевић, Милош Самолов, Алексеј Бјелогрлић и Слободан Тешић.
Награђивана глумица Анита Манчић игра улогу Иконије коју је већ имала прилике да тумачи у верзији ове драме редитеља Дејана Мијача у Атељеу 212 пре две деценије.
„Сигурна сам да сам текст данас добија више него икада заиста прави смисао. Овде је пре свега чудотворац сам по себи наш писац комада Љубомир Симовић, што смо знали и раније. Али овде се у представи дешава још једно чудо, а то је судар чудесних доајена и млађих глумаца на челу са Јагошем Марковићем. Мислим да ће се наша представа играти веома дуго упркос свему и за дивно чудо“, истиче Анита Манчић.
© Фото : Небојша Бабић"Чудо у Шаргану"
Чудо у Шаргану - Sputnik Србија, 1920, 01.04.2022
Онда је упоредила своју улогу некада и сада, у распону од 20 година.
„Моја Иконија је сада потпуно другачија, јер и јесу у питању сасвим две различите представе. Имала сам срећу да радим са два редитеља Дејаном Мијаћем и Јагошем Марковићем који представљају историју нашег позоришта. Дакле, писац је исти, комад је исти, али су ово две различите представе", наводи глумица.
© Фото : Небојша Бабић"Чудо у Шаргану"
Чудо у Шаргану - Sputnik Србија, 1920, 01.04.2022
Говорећи о Симовићевом комаду, Љубомир Бандовић истиче да „човек јесте човек само на основу свога страдања“, што му је боље да изговори ту мисао, него „Бити или не бити“.
„Постоји идеја да је то чудо ван нас и да то треба неко да нам донесе, представи или поклони, не знају шта треба са тим да се ради. Љубомир Симовић са сваким својим текстом све нас враћа на питање - ко смо и шта смо на најбољи могући начин”, додаје Бандовић.
Сценографију представе потписује редитељ Јагош Марковић, док су у ауторском тиму још костимограф Лана Цвијановић, а за сценски говор задужена је Љиљана Мркић Поповић.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала