Медведев: И храна „непријатељима“ за рубље
© Sputnik / Оливера Икодиновић
Пратите нас
Москва најављује нова правила игре — могућ прекид трговине храном и пољопривредним производима са непријатељским државама, док са пријатељима, међу којима је и Србија, наставља да ради, а роба ће се плаћати рубљама и националном валутом пријатељске земље. Русија због тих мера неће остати гладна, док ће Европа морати да стегне каиш.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Руски економиста Михаил Бељајев објашњава да Русија има сировине, а Европа технологије. Ако се руско тржиште затвори за земље ЕУ и прекине сарадња онда ће западне високотехнолошке индустрије доживети снажан удар, а самим тим и њихова економија.
Док из земаља Западне Европе последњих дана стижу слике празних рафова са основним животним намирницама и док, рецимо, први немачки угоститељи из јеловника избацују помфрит због недостатка уља и високе цене, у Русији нема несташица.
Након што су западне земље 2014. године због кризе у Украјини и присаједињења Крима наметнуле Москви разне санкције, Русија је покренула сопствену производњу и пољопривреду, а увозне производе заменила је домаћим.
Данас Русија задовољава своје потребе када је реч о готово свим основним намирницама, пре свега пшеници и производима од житарица, шећером, биљним уљем, рибљим и другим производима. Покрива и домаће потребе у пилетини и свињетини. Повећала је и производњу воћа и поврћа, а оно што јој недостаје наставиће да увози из Турске, земаља Централне Азије и Србије, напомиње Бељајев.
Осим тога, хране јој преостаје и за извоз. Извоз руских прехрамбених производа само прошле године порастао је за 21 одсто у односу на 2020. и достигао је 37,1 милијарду долара, чиме је премашио руски извоз оружја. Прошле године је више од 160 земаља увезло руске пољопривредне и прехрамбене производе, а земље ЕУ заузеле су прво место по увозу хране из Русије, претекавши Кину.
Испоруке пољопривредних производа у ЕУ прошле године порасле су за 41 одсто, на 4,7 милијарди долара.
„Највише од свега извозимо сировине, а мање готове производе. Ипак, Русија остаје највећи извозник жита и пшенице на свету. Осим тога, као главни произвођач, извозимо и сунцокретово уље, као и шећер. То су три главна производа која извозимо на Запад“, каже Бељајев.
У Европу стижу тешка времена
Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев предложио је да се прошири списак производа из непријатељских земаља које је забрањено увозити у Русију, изјавивши да Русија неће куповати ништа од таквих држава, али да ће Русија продавати храну и пољопривредне културе само пријатељским земљама и то за рубље и за њихову националну валуту у договореним количинама. Медведев је још поручио да је руска храна — тихо оружје Русије, али опасно.
Бељајев сматра да је Медведев говорио о некој врсти тенденције смањења зависности од Запада, а не о прекиду трговине „у овом часу“. Ако до тога дође, то би по његовом мишљењу био један од одговора Русије на јачање санкција од стране Запада због руске војне операције у Украјини.
Руски експерти сматрају да би та идеја коју је изнео Медведев могла да буде реализована ако антируске санкције не ослабе.
Међутим, Бељајев напомиње да се чак и у условима санкција руски и западни извозници проналазе начине за сарадњу.
„Видимо да чак и онда када се уведу санкције, обе стране проналазе начине да наставе ове трговинске и економске односе и упркос свему успевају да сарађују, јер су заинтересоване за профит и ефикасну трговину“, каже експерт.
Бељајев напомиње да су западне земље зависне од руских енергената — нафте и гаса, док су мање зависне од руских прехрамбених производа. Пре свега, зато што и саме доста тога производе, а и могу лакше да нађу алтернативу руским производима. Међутим, ту остаје питање исплативости.
„Што се тиче хране, ту постоји зависност економског карактера, а то је питање цена и испорука. Другим речима, лакше, једноставније и јефтиније им је да робу набављају из Русије, него из земаља Латинске Америке, Аустралије или Америке“, каже Бељајев.
Што се Русије тиче, спољнотрговинска позиција се не би погоршала, напротив — могла би да се диверзификује и прошири и на неке друге земље.
„Штавише, то ће бити природан процес, јер се цео спољнотрговински сектор из развијених, западних земаља окреће ка Азији и Африци, тако да се то уклапа у један природан процес. То јача и наше политичке позиције, јер на тај начин у тешким временима подржавамо те земље најважнијим производима... Што се тиче Запада, и сами знате да су те земље прилично добро развијене економски, али мораће мало да стегну каиш. Долазе им тешка времена, а они на то нису навикли, па им свако погоршање тешко пада. Ипак, не мислим да ће ту бити нечег критичног“, каже Бељајев.
Русија ће у том случају, додаје експерт, наставити да испоручује робу у пријатељске земље, Кину, Индију, Турску и друге, освајаће и нова тржишта, а храну ће слати и оне земље које су драматично зависне, пре свега земље Северне Африке.
„Ми ћемо, чак и из хуманитарних, па и политичких разлога, Северну Африку снабдевати храном, јер тамо може да завлада глад, а самим тим, на тај начин штитимо и Европу од новог таласа миграната… За разлику од пре пет или десет година, Европа више не може економски да се носи с тим таласима миграција... Дакле, ако ограничимо испоруке прехрамбених производа Европи, ми ћемо их слати у Северну Африку и чак дубље у земље тог континента, а Европа на томе треба да нам буде захвална“, каже руски експерт.
Трговина у рубљама јача руску валуту
Бељајев такође истиче да у најавама да ће Русија храну и пољопривредне културе продавати само пријатељским земљама, којих има их много и ван Европе и Северне Америке, и да ће се роба обрачунавати у рубљама и националној валути пријатељских земаља нема ничег драматичног, ни проблематичног.
Како наводи, нема никаквих препрека у обрачунима, а једино је важно да трговина са две валуте буде колико-толико избалансирана, како се не би десило да се на једном рачуну накупи превише једне валуте, са којом друга страна неће знати шта да ради. Мада, како додаје, и за то постоје решења.
„Ако, на пример, неко акумулира рубље, онда за тај новац та земља може да купи нешто додатно од нас, јер ми производимо широк спектар производа, па је понуда велика…“, каже Бељајев.
Такође, Русија ће имати користи од чињенице да тргује у сопственој валути, јер повећање улоге рубље у међународној трговини ојачало би руску националну валуту. Због повећане потражње, могла би једног дана постати чак и главна глобална валута.
Осим тога, Русија је „непријатељским земљама“ увела плаћање руског гаса искључиво у рубљама, а то би могло да угрози доминација америчког долара као глобалне резервне валуте.
