Русија се опрашта од Жириновског
© Sputnik / Григорий Сысоев
/ Пратите нас
Русија се опрашта од Владимира Жириновског, лидера руских либерала, који је преминуо у 75. години од последица вируса корона. Руски политичари и медији говоре о одласку „патриоте и визионара“ и бескомпромисног борца за интересе Русије. Био је пријатељ Србије и српског народа.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
О Србији је говорио као о Брестовској тврђави, противио се НАТО агресији на Југославију и учествовао је на протесту испред америчке амбасаде у Москви, 1999. године, носећи шајкачу са српским грбом на кокарди.
Био је редован и драг гост на свечаним пријемима у амбасади Србије у Москви, а више пута је посећивао и Србију, чак и у најтежа времена.
Жириновски је био познат по провокативним и антизападним изјавама које су га држале у фокусу јавности више од три деценије. Једни о њему говоре као о контроверзној личности и скандал мајстору, а други као о великом патриоти, политичком стратегу и човеку који је оставио значајан траг у руској политици.
Створио је репутацију врсног оратора и полемичара, који је умео да шокира и насмеје публику. Био је вољен и оспораван, али никога није остављао равнодушним.
Политиколози кажу да је са њим отишла читава једна епоха, а представљају га као искусног политичара, енергичног човека, правог лидера, изузетно интелигентну и образовану особу.
Алексеј Мухин, генерални директор руског Центра за политичке информације, који је са Жириновским друговао три деценије, описује га као искреног и харизматичног човека, као правог лидера једне од најстаријих политичких партија у земљи, који је урадио много за земљу и који се искрено трудио да допринесе решавању најважнијих националних задатака. Увек је, додаје, чак и у најжешћим дискусијама, бранио патриотску позицију.
„Опште је прихваћено да је Жириновски увек другачији – један је човек док је у кадру, у јавним наступима, а други у обичном животу. Када је у кадру имао је друге задатке, а понекад је чак говорио и пророчки. У обичном животу је увек био прилично уздржан и миран, иако су се та његова страст, жар и темперамент понекад манифестовали и у приватним разговорима, али и тада је изгледао прилично искрено“, каже Мухин.
Оставио неизбрисив траг на руској политичкој сцени
Чак и његови политички опоненти сматрају да је смрт Владимира Жириновског велики губитак, а остаће упамћено да је и из болесничке собе упутио речи подршке руској војсци која учествује у специјалној војној операцији у Украјини.
Жириновски је хоспитализован почетком фебруара у московској болници са вирусом корона и тада му је дијагностиковано оштећење плућа од 75 одсто. Био је прикључен на респиратор, али су средином марта стигле вести да му се здравље побољшало. Међутим, у медијима је потом објављено да је добио сепсу, због чега је донета одлука да се поново стави у медицински индуковану кому. Преминуо је 6. априла, а биће сахрањен у Москви на Новодевичјем гробљу, где су сахрањени многи познати Руси.
Како наводе руски медији, позивајући се на црквене изворе, патријарх Руске православне цркве Кирил обавиће опело Владимиру Жириновском 8. априла ујутру у Саборном храму Христа Спаситеља.
Политиколог Алексеј Мухин истиче да је Жириновски оставио огроман, неизбрисив траг на руској политичкој сцени.
„Био је прави професионалац и у политичким наукама и у пи-ару. Много је научио данашње професионалце. Иначе, он је био први политичар за кога сам гласао на председничким изборима 1991. године, док сам још био у војсци. Он се и по ентузијазму веома разликовао од осталих прилично досадних кандидата. Изненађујуће, са професионалне тачке гледишта он се практично није променио, био је доследан себи... Чини ми се да је та професионална стабилност коју је Жириновски демонстрирао остала практично иста током читаве његове политичке каријере. Можда га је то одржавало, с обзиром да су прогнозе о одласку Жириновског из активне политичке каријере редовно даване последњих 10 година. Али он је увек био у политичкој форми и чим би се негде појавио пажња јавности би одмах била прикована за њега“, каже Мухин.
Мухин сматра да ће Либерално-демократској партији бити тешко да пронађе достојну замену Владимиру Жириновском, док Сергеј Медведев, телевизијски водитељ, продуцент и бивши портпарол првог председника Русије Бориса Јељцина, сматра да је смрт Жириновског огроман ударац за ту партију.
„Сада је мало оних који имају представу шта ће бити даље, посебно са странком Жириновског. Он је био партијски човек и све се у странци вртело око њега. Био је мозак, стваралачка и покретачка снага, прави организатор. Био је политичар број један у Либерално-демократској партији и очигледно је да је све било у његовим рукама. Стога је сада тешко рећи шта ће се десити“, рекао је Сергеј Медведев.
Медведев оцењује да је руска политика изгубила свог „најсјајнијег представника“, политичара у правом смислу те речи.
„Због тога је био толико вољен у ток-шоу емисијама и увек смо га са задовољством позивали у наше програме. Волели смо га као госта, јер су успех и гледаност са њим били загарантовани... Жириновски ми се допадао и када је разговарао ‘један на један’. Био је симпатичан, драг, разуман, апсолутно уравнотежен човек “, каже Медведев.
Александар Гурнов, политички коментатор канала РТ, такође каже да је Жириновски био сасвим другачији у јавним наступима и приватно.
„Био је најјединственија особа када се укључи камера. Чим би видео црвену лампицу, што значи да камера ради, очи би му се одмах широм отвориле и било је у њима неког посебног сјаја. Изгледало је као да је укључен у утичницу. Ван програма био је прилично мирна и тиха особа, која као да утања у своје мисли. Чинило се да је чак нерадо одговарао на питања. Постојао је осећај као да не жели да се троши“, прича Гурнов.
Одлазак пророка
Жириновски је рођен 25. априла 1946. године у Алма-Ати у Казахстану, тадашњој совјетској републици. Студирао је на Институту за оријенталне језике Московског државног универзитета „Ломоносов“, турски језик и књижевност.
Пред крај студија послат је на стажирање у Турску, где је ухапшен због „комунистичке пропаганде“, јер је познаницима делио значке са Лењиновим ликом и протеран је из те земље.
Хапшење му је уништило шансе за дипломатску каријеру, а како је сам причао то му је била и препрека да се придружи Комунистичкој партији СССР-а, да упише постдипломске студије и да путује по страним земљама.
Докторирао је 1998. године на тему: „Прошлост, садашњост и будућност руског народа“.
Оснивач је прве некомунистичке партије у Совјетском Савезу, творац упечатљивих цитата и прави визионар.
Био је чак шест пута кандидат за председника Русије на изборима, у периоду од 1991. до 2018. године, а такође је обављао и дужност заменика председника Државне думе од 2000. до 2011. године и био је делегат у Парламентарној скупштини Савета Европе од 1996. до 2008.
Истицао је да је Русија велика и моћна сила, са невероватним и снажним народом. Говорио је да постоје четири силе у свету – запад, југ, исток и Русија“.
„Главна ствар код њега је то што је био академски образован човек. Завршио је један од најбољих универзитета у земљи, знао је језике, доста времена је провео на Истоку, одлично је познавао Блиски исток. У време када су сви били окренути ка Европи и Америци, Жириновски се још тада озбиљно бавио везама и односима са Истоком. Он је много тога предвидео. Наравно, располагао је информацијама, био је обавештен, али је умео и да анализира догађаје. Његова интуиција је била невероватна. Обистинило се оно што је Жириновски предвидео и, бојим се, још ће се његове прогнозе остваривати“, закључио је Гурнов.
Жириновски заиграо коло на пријему...
© Sputnik / Оливера Икодиновић
Руски медији наводе да је одлазак Жириновског заправо „одлазак пророка“. Дубоко је разумео како свет функционише и много тога је предвидео. Још прошле године је најавио рат у Украјини, истичући да би волео да 2022. буде мирна, али да ипак више воли истину.
„Све ћете осетити у четири сата ујутру, 22. фебруара“, рекао је тада. Омашио је датум за само два дана.
Такође, још 2008. године је изјавио да Русија никада неће слати трупе у Украјину, осим у случају да неко покуша да увуче ту земљу у НАТО и ако неко гранатира Луганск и Доњецк. Ако се то догоди, поручио је, Русија ће заштитити те градове. Прошле године је прогнозирао да ће се над украјинским Харковом, Николајевом и Житомиром завијорити руске заставе.
Наговестио је повратак Крима у састав Русије, предсказао је немире у Казахстану и упозоравао је и да би вирус корона могао бити америчко етничко оружје против Кине.
Још 2014. године је описао и како ће изгледати његова сахрана. Рекао је да ће опроштај бити организован у Сали са стубовима Дома синдиката, здању у центру Москве у коме су се традиционално одржавале такве церемоније совјетских и руских лидера и да ће на опроштај доћи „хиљаде и хиљаде људи из целе земље“. Најавио је тада и да ће га потом превести на Новодевичје гробље...
Није желео да буде сахрањен у некрополи уз зидине Кремља, јер је сматрао да је Црвени трг – празнични трг.
Опроштај од Владимира Жириновског у Сали са стубовима Дома синдиката одржаће се 8. априла, а Кремљ је потврдио и да ће се председник Русије Владимир Путин дефинитивно опростити од Жириновског.
20 Јануар 2022, 17:55
