Зашто Немачка шири утицај на Балкану – војном силом у Босни и Херцеговини
22:22 07.04.2022 (Освежено: 22:29 07.04.2022)
© AP Photo / Massoud Hossaini
Пратите нас
Разматрање Немачке да пошаље своје војнике у мисију ЕУ у Босни и Херцеговини показује намеру тамошње владајуће коалиције да појача свој утицај на Балкану и да „оснажи“ непризнатог високог представника за БиХ Кристијана Шмита, сматра Предраг Ћеранић, декан Факултета безбедносних наука Универзитета у Бањалуци.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Немачка разматра слање војника у мисију ЕУ у Босни и Херцеговини, а ту идеју коалиционим партнерима у немачкој влади изнела је министарка спољних послова Аналена Бербок, пишу немачки медији.
Контигент Бундесвера требало би да појача операцију Еуфор Алтеа у Босни и Херцеговини „услед растућих политичких тензија“ како би „стабилизовао ситуацију“ и „спречио тенденције ка сецесији“, наводе немачки медији, позивајући се на изворе из владе.
Ширење немачког утицаја – распад Југославије
Ћеранић додаје да је познато да је по уједињењу Немачка показала интерес да шири свој политички утицај изван својих граница, како политички тако и економски, а војни није могла јер није имала развијену наменску индустрију а било јој је и забрањено да своју војску шаље ван граница.
Немачка је ту амбицију показала тако што је била прва која је признала Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину као независне државе и тако допринела распаду бивше Југославије „можда више него и једна друга земља“, истиче Ћеранић.
Немачки идеолози су сматрали да на путу према истоку, односно према Турској, богатој ресурсима, не треба да постоји ниједна држава са више од пет милиона становника јер је процена да мање државе нису фактор ни у политичком, ни у војном, ни у економском смислу.
У корист своје штете – немачка војска у Босни
„У контексту садашње ситуације Немачка показује изражен антируски став и чак и на своју штету заводи санкције Русији. Америка као главни савезник Немачке шаље своје војнике у све земље које се налазе у том појасу који излази на три мора а, у ствари, представља појас који треба да одвоји немачку технологију од руских природних ресурса и људских потенцијала. Дакле, иако ради на своју штету Немачка из неких разлога нема куда и онда је разумљиво да свој утицај жели да шири на Балкану, и даље према Турској“, каже Ћеранић.
У том контексту треба посматрати и инсистирање да Кристијан Шмит буде високи представник у БиХ а исто тако и да своју војску пошаље на Балкан, додаје наш саговорник.
Немачка војска у Босни – подршка ратним амбицијама СДА
Зато се и користи криза у Украјини и њене рефлексије на Балкан, посебно у БиХ јер је општепознато да неколико сарајевских политичара упорно прави паралеле са ситуацијом у Украјини оптужујући лидере Срба да желе украјинизацију БиХ и да су „мали Руси“, с намером да се ратне амбиције Странке демократске акције (СДА) реализују у овој ситуацији.
„Дакле, користи се и та ситуација да се ослони на политичког савезника у БиХ што свакако српске политичке партије нису, како би немачки политички утицај био присутан чак и у форми својих војних трупа. То што немачки војници на Балкану јесу врло болна успомена за све балканске народе очито је да садашњој коалицији која чини владу Немачке пуно не смета. Меркелова је показивала много већи осећај за ту ситуацију и она је ширила свој утицај, односно утицај Немачке у Србији кроз економска улагања“, објашњава Ћеранић.
Међутим, нова немачка влада састављена од три политичке групације је мање сензитивна и једноставно жели да слањем војника покаже своју снагу, а то ни у ком случају није добро јер, пре свега, буди јако тешке успомене првенствено код Срба, али и других народа који су страдали у Другом светском рату.
Подршка непризнатом Шмиту – нови потреси и незадовољство у Босни
Ћеранића ова ситуација подсећа на изреку да историја воли да се понови, а сукоб у Украјини, без обзира кад се оконча, оставиће дубок траг и на Балкану али и у Европи и у том контексту посматра повратак немачких војника у Босну који ће изазвати одређене, не мале политичке потресе.
Према његовим речима, у БиХ ће доћи до подизања тензија јер, без обзира што се декларативно каже да немачки војници долазе да би смањили тензије и спречили отцепљење, они то не могу да ураде.
„Не могу то да ураде својом појавом која има једну велику историјску тежину. Дакле, у том навијачком смислу ће имати улогу да ће држати страну Сарајеву, односно Кристијану Шмиту како би он имао неку моћ иако је непризнат и од Русије и од Кине и од институција Републике Српске. Мислим да је процена у Немачкој да ће му ово дати једну нову димензију моћи, али то може изазвати само потресе и незадовољство. Чим је је једна важна страна у БиХ а то је Република Српска незадовољна – ту нема ни среће“, закључио је Ћеранић.
Немачка војска од новембра 2012. није учествовала у Еуфору, чије су снаге недавно појачане са 500 људи и тренутно броје око 1.100 припадника. Снагама Еуфора од 2009. командује Аустрија, а у његовом саставу су војници из те земље, Мађарске и Турске.
