00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
У колачима екстракт ваниле произведен од нафте
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Црвени светлећи објекат у далеком свемиру: Астрономи су открили шта је, али и даље остаје мистерија

CC BY 2.0 / Flickr/European Space Agency / Судар три галаксије у свемиру
Судар три галаксије у свемиру - Sputnik Србија, 1920, 08.04.2022
Пратите нас
Светлећи објекат црвене боје у далеком свемиру идентификован је као најудаљенија галаксија позната до сада. Астрономи су открили да се ради о галаксији која је постојала већ после 330 милиона година након Великог праска.
Слаба светлост ове галаксије путовала је до Земље чак 13,5 милијарди светлосних година, процењују научници. Галаксија је добила назив ХД1, а за научнике је и даље нека врста мистерије.

Шта је најудаљенија галаксија

Астрономи нису потпуно сигурни да ли је у питању звездородна галаксија или квазар са супермасивном црном рупом у центру, пише „Сајенс алерт“.
Уколико се ради о квазару, то би могло да промени моделе настајања и еволуције црних рупа, будући да би се радило о супермасивној црној рупи која се формирала у кратком временском периоду после свемира.
„Одговарање на питања о природи извора светлости у свемиру може бити веома компликовано. То је као да погађате којој нацији припада неки брод на основу његових застава, а стојите на удаљеној обали, док је брод у магли. Ради се о веома дугој игри анализа и искључивања неприхватљивих сценарија“, каже Фабио Пакучи из Харвард и Смитсонијан центра за астрофизику.
Тако је и откривање објеката из раних дана Универзума веома тешко. Чак и квазари, најсјајнији објекти у свемиру, бивају пригушени протоком времена и простора, чак толико да се и најмоћнији телескопи муче да ухвате њихово светло.
ХД1 је откривена током истраживања којим су тражене најстарији галаксије, а резултати те студије ускоро ће бити објављени у Астрофизичком журналу.
Истраживање је рађено уз помоћ четири веома моћна оптичка и инфрацрвена телескопа. Они су посматрали свемир током 1.200 сати, покушавајући да допру до „космичке зоре“ и нађу светло са самих почетака свемира.

„Било је веома тешко открити ХД1 међу 700.000 објеката. Његова црвена боја поклапала се са могућим карактеристикама галаксије удаљене 13,5 милијарди година“, каже астроном Јуичи Харикане са Универзитета Токијо.

Црвена боја карактеристична је за изворе светлости који се удаљавају и назива се „црвено померање“. Пошто се свемир шири, и друге галаксије познате су по „црвеном померању“, а што су удаљеније у континууму простор-време, то су црвеније.

Мистерија светлости из галаксије ХД1

Међутим светлост са ХД1 је конфузна: Екстремно је светла у ултраљубичастом спектру, што значи да се у тој галаксији одиграва енергетски процес. Научници су испрва мислили да се ради о уобичајеној активности звездородне галаксије, све док нису израчунали колико би звезда морало да се створи унутар ње да би генерисала толико светла. Та бројка била је невероватно висока - чак 100 звезда годишње. То је 10 пута више него што се очекује од галаксије настале на самом почетку свемира. Научници сматрају да би одговор на то могао да буде да прве звезде нису исте као оне настале касније.
„Прве звезде које су се формирале у Универзуму биле су масивније, светлије и врелије него млађе звезде. Ако претпоставимо да су звезде настале у ХД1 међу тим првим, онда би се могле објаснити карактеристике те галаксије“, каже Пакучи.
Друго објашњење је да се ради о квазару - извору изузетно јаке светлости, која настаје из галактичког нуклеуса, са супермасивном црном рупом која гута материјал таквом брзином да ствара топлоту која генерише бљескове светлости.
Да би створила светлост која је примећена, та црна рупа морала би да буде 100 милиона пута већа од нашег Сунца, израчунали су научници. Међутим, и то је неочекивано за једну црну рупу која је настала међу првима у Универзуму.
Ави Лоеб, астрофизичар из Харвард Смитсонијан центра, каже да би таква црна рупа морала да расте невероватном стопом да би достигла претпостављену величину. Научници верују да би најновији свемирски телескоп „Џејмс Веб“ могао да им да више детаља о овој галаксији.
Телескоп Хабл у свемиру - Sputnik Србија, 1920, 20.02.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Хаос и деструкција: Снимљен судар три галаксије у свемиру /фото/
Млечни пут - Sputnik Србија, 1920, 27.01.2022
СВЕТ
Уочен чудан ротирајући објекат у нашој галаксији, емитује огромну количину енергије
Туристы наблюдают Млечный Путь около Брокен-Хилла, Австралия - Sputnik Србија, 1920, 04.12.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Велика мистерија мале галаксије: Астрономи изненађени
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала