Црвени светлећи објекат у далеком свемиру: Астрономи су открили шта је, али и даље остаје мистерија
Пратите нас
Светлећи објекат црвене боје у далеком свемиру идентификован је као најудаљенија галаксија позната до сада. Астрономи су открили да се ради о галаксији која је постојала већ после 330 милиона година након Великог праска.
Слаба светлост ове галаксије путовала је до Земље чак 13,5 милијарди светлосних година, процењују научници. Галаксија је добила назив ХД1, а за научнике је и даље нека врста мистерије.
Шта је најудаљенија галаксија
Астрономи нису потпуно сигурни да ли је у питању звездородна галаксија или квазар са супермасивном црном рупом у центру, пише „Сајенс алерт“.
Уколико се ради о квазару, то би могло да промени моделе настајања и еволуције црних рупа, будући да би се радило о супермасивној црној рупи која се формирала у кратком временском периоду после свемира.
„Одговарање на питања о природи извора светлости у свемиру може бити веома компликовано. То је као да погађате којој нацији припада неки брод на основу његових застава, а стојите на удаљеној обали, док је брод у магли. Ради се о веома дугој игри анализа и искључивања неприхватљивих сценарија“, каже Фабио Пакучи из Харвард и Смитсонијан центра за астрофизику.
Тако је и откривање објеката из раних дана Универзума веома тешко. Чак и квазари, најсјајнији објекти у свемиру, бивају пригушени протоком времена и простора, чак толико да се и најмоћнији телескопи муче да ухвате њихово светло.
ХД1 је откривена током истраживања којим су тражене најстарији галаксије, а резултати те студије ускоро ће бити објављени у Астрофизичком журналу.
Far, far away: Astronomers reveal most distant galaxy on record
— Center for Astrophysics | Harvard & Smithsonian (@CenterForAstro) April 7, 2022
Galaxy HD1 is 13.5 billion light-years away and may be home to first stars in the universe — or a black hole about 100 million times the mass of the sun.
Learn more: https://t.co/yDNZlWM3Ol pic.twitter.com/buQUnDv5XH
Истраживање је рађено уз помоћ четири веома моћна оптичка и инфрацрвена телескопа. Они су посматрали свемир током 1.200 сати, покушавајући да допру до „космичке зоре“ и нађу светло са самих почетака свемира.
„Било је веома тешко открити ХД1 међу 700.000 објеката. Његова црвена боја поклапала се са могућим карактеристикама галаксије удаљене 13,5 милијарди година“, каже астроном Јуичи Харикане са Универзитета Токијо.
Црвена боја карактеристична је за изворе светлости који се удаљавају и назива се „црвено померање“. Пошто се свемир шири, и друге галаксије познате су по „црвеном померању“, а што су удаљеније у континууму простор-време, то су црвеније.
Мистерија светлости из галаксије ХД1
Међутим светлост са ХД1 је конфузна: Екстремно је светла у ултраљубичастом спектру, што значи да се у тој галаксији одиграва енергетски процес. Научници су испрва мислили да се ради о уобичајеној активности звездородне галаксије, све док нису израчунали колико би звезда морало да се створи унутар ње да би генерисала толико светла. Та бројка била је невероватно висока - чак 100 звезда годишње. То је 10 пута више него што се очекује од галаксије настале на самом почетку свемира. Научници сматрају да би одговор на то могао да буде да прве звезде нису исте као оне настале касније.
„Прве звезде које су се формирале у Универзуму биле су масивније, светлије и врелије него млађе звезде. Ако претпоставимо да су звезде настале у ХД1 међу тим првим, онда би се могле објаснити карактеристике те галаксије“, каже Пакучи.
Друго објашњење је да се ради о квазару - извору изузетно јаке светлости, која настаје из галактичког нуклеуса, са супермасивном црном рупом која гута материјал таквом брзином да ствара топлоту која генерише бљескове светлости.
Да би створила светлост која је примећена, та црна рупа морала би да буде 100 милиона пута већа од нашег Сунца, израчунали су научници. Међутим, и то је неочекивано за једну црну рупу која је настала међу првима у Универзуму.
Ави Лоеб, астрофизичар из Харвард Смитсонијан центра, каже да би таква црна рупа морала да расте невероватном стопом да би достигла претпостављену величину. Научници верују да би најновији свемирски телескоп „Џејмс Веб“ могао да им да више детаља о овој галаксији.
20 Фебруар 2022, 07:18
