Монструозне методе: Запад би могао да употреби оружје за масовно уништење у Украјини
© Sputnik / Алексей Майшев
/ Пратите нас
Западне земље које говоре да се Русија „заглавила“ у Украјини, свакодневно су под све већим притиском изнутра и како би оправдале кризу пред својим грађанима могле би да се одлуче на монструозне методе попут коришћења оружја за масовно уништење на украјинској територији, изјавио је потпредседник Савета Федерације Русије Константин Косачов.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Тренутно је у току одређена трка са временом. Земље Запада у светлу дискусија да се Русија, како кажу, 'заглавила' у Украјини, заправо су сваког дана под све већим притиском изнутра и у ситуацији цугцванга (када је неко принуђен да начини потез, а сваки потез води ка поразу), када је потребно увести још оштрије санкције које ће, међутим, имати све јачи 'ефекат бумеранга'“, оценио је Косачов.
Према његовим речима, ситуација је опасна јер ће „у некој фази бити потребно да се свом становништву демонстрира нешто апсолутно монструозно како би се оправдао наставак раста цена основних производа и бензина“.
„Чак и оружје за масовно уништење може да се узме у обзир – у том контексту све већу забринутост изазивају разговори западних политичара о, на пример, хемијском оружју“, нагласио је сенатор.
О санкцијама
Истовремено, он сматра да ове године не треба очекивати политичке промене у Европи.
„Европљани се плаше да уводе такве пакете санкција које би оштро погодиле њихове грађане (читајте – судбину лидера). Али, врло је могуће, како се руска специјална операција развија и под притиском, пре свега, Англосаксонаца, чије идеје у великој мери преноси украјински председник Владимир Зеленски и директно изражава антируски пољско-балтички лоби у Европи, мораће да се предузму непопуларне мере“, констатовао је заменик председника Савета Федерације.
Запад је спреман на значајне економске жртве зарад очувања својих „предности“, стога не треба очекивати укидање санкција према логици актуелне конфронтације, сматра Косачов.
„Данас Запад мора да поднесе велике економске жртве да сутра не би морао да поднесе гигантске и непоправљиве. Губитак финансијског, технолошког, институционалног, као и других облика доминације, успостављање праведног светског поретка у глобалној економији значиће изједначавање садашњих разлика у животу различитих светских региона, што је у основи афинитета Запада, који се традиционално објашњавају 'исправнијим' вредностима и демократијом“, рекао је политичар.
Стога је, како каже, логика врло једноставна – „боље је данас демонстративно одбити руски гас, да би сутра, након победе над Русијом и тамошње смене власти на прозападну, исти тај гас добијали практично бесплатно, у замену за разне 'перлице', односно хуманитарну помоћ, застареле технологије и имагинарне инвестиције у шпекулативне инструменте“.
Услови за регулисање кризе
Како каже, у актуелној ситуацији је Русији и Западу потребан сценарио за излазак из кризе који стране не би сматрале поразом, а свака варијанта у којој Русија не би изгубила сматраће се поразом Запада – управо се тако то представља грађанима у САД и Европи, увлачећи их у замку превеликих очекивања.
„Ако и када буде могуће отрежњење и удаљавање од такве логике, појавиће се опције за регулисање ситуације. Пре тога неће бити дијалога са Западом, јер у условима економског рата усмереног на уништење он губи смисао“, сматра сенатор.
Према његовим речима, Москва је спремна за дијалог са САД, али је Вашингтон себе поставио за највишу „надзорну“ инстанцу, те је бескорисно преговарати о тим условима.
С тим у вези, подсетио је да је Русија у децембру прошле године предложила правни основ за дијалог, који би, „ако би га Запад прихватио, у потпуности спречио актуелну кризу”.
„Али испоставило се да је за Сједињене Америчке Државе и Запад ширење НАТО у целини важније од мира и живота људи. Тиме у потпуности потврђују наше страхове од растуће претње на нашим западним границама“, додао је политичар.
О Кини и биолабораторијама у Украјини
Говорећи о Кини, Косачов је рекао да би кинеске компаније могле да заузму упражњене високотехнолошке нише на руском тржишту након одласка западног бизниса.
„Није само трговина ресурсима основа наше сарадње. Одласком бројних западних компанија отварају се високотехнолошке нише на руском тржишту, које би могле да попуне кинеске компаније које се често суочавају са нелојалним поступцима , на пример, на европском тржишту под притиском САД“, оценио је он.
Косачов се осврнуо и на тему биолабораторија у Украјини, рекавши да парламентарна комисија за истраживање активности тих америчких лабораторија на украјинској територији планира да у оквиру свог рада успостави широку међународну сарадњу. Како каже, кинеске колеге показују велико интересовање.
Сврха истраге је, пре свега, заштита права и слобода људи загарантованих Уставом Руске Федерације, али смо свесни да се не ради о претњама само руским држављанима, већ, без претеривања, читавом човечанству, нагласио је руски сенатор.
Он је подсетио да је током протеклих 10 година, више од 1,5 милијарди долара издвојено је за реализацију међународних биопројеката у Украјини уз учешће Америке.
О могућности изолацији Русије
Русија гради односе са многим партнерима, тако да нема простора за изолацију земље, каже руски политичар.
„Што се тиче осталих партнера, њихов распон ће бити прилично широк да би се говорило о некој врсти изолације Русије. Нећу сада тачно да предвиђати, али је већ јасно да су почињеу да се граде нови ланци снабдевања и њихово финансирање, нове валутне шеме, нова партнерства почињу да се нижу и, могуће је, интеграциони формати“, додао је.
Косачов је такође приметио да је у тренутној ситуацији „Запад постигао управо једно: потпуно подривање поверења у себе као партнера, као поуздано место за складиштење средстава, као поштеног играча у глобалној економији и присталица универзалног вредности“.
