Српски научник у Америци ради на најмоћнијем квантном рачунару
CC0 / Pixabay/TheDigitalArtist /
Пратите нас
Једна од најважнијих технолошких трка у свету одвија се на пољу развоја квантних рачунара. Српски атомски физичар, проф. др Владан Вулетић, са тимом на Универзитету МИТ у Бостону развија квантни рачунар са највећим бројем битова.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Рад квантних рачунара заснива се на законима квантне физике и феномену у физици познатом као суперпозиција. Тренутно се издвајају четири система рада.
„Први су јони, то су атоми са набојем. Они могу лако да се ухвате и ласерима да се манипулирају. Други систем су суперпроводници, трећа метода су неутрални атоми, које смо ми овде развили на Харварду и МИТ-у. И онда један други прилаз је да се рачуна само са светлошћу, са фотонима“, објашњава за РТС проф. др Владан Вулетић, атомски физичар, МИТ.
У нашој земљи се прате светски трендови у области квантне информатике али, само на теоријском нивоу.
„Теоријски ми већ држимо корак са светским трендовима и на Физичком факултету и на нашим институтима и на Електротехничком факултету дуги низ година на теоријском нову пратимо квантну информатику.Што се тиче производње хардвера мислим да смо ту далеко“, наводи проф. др Владимир Арсоски, Електротехнички факултет у Београду.
У овом тренутку научници трагају за начином којим би одредили помоћу којег од четири позната система може да се контролише највише квантних битова и како заштитити квантну информацију од нестајања.
„Мислим да ћемо на следећих годину дана или две видети први експеримент који показује да можемо да заштитимо квантну информацију заувек, иако стално постоји декохеренција која стално покушава да уништи ту информацију“, каже Владан Вулетић.
Широка примена квантних рачунара би, захваљујући паралелној обради информација, израчунавала за пар сати оно за шта је обичном рачунару потребно и милијарду година.
