Како ће Русија бранити Петербург ако Финска и Шведска уђу у НАТО
© Sputnik / Владимир Трефилов
Пратите нас
Ако Финска и Шведска уђу у НАТО, Русија ће морати да ојача заштиту својих граница у региону Санкт Петербурга, а то би могло да значи да ће део руских нуклеарних пројектила бити нациљан на Хелсинки и Стокхолм. Биће неопходно и озбиљно јачање копнених снага и ПВО, као и постојећих морнаричких снага у Финском заливу.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Улазак Финске и Шведске у НАТО био би директна претња Русији и довео би до озбиљних војних и политичких последица. Москва би у том случају била приморана да предузме све мере да осигура безбедност и одбрану земље. Руски војни експерт Игор Коротченко очекује да ће тада бродове руске Балтичке флоте и јединице Западног војног округа наоружати тактичким нуклеарним оружјем, како би се неутралисала та претња, а самим тим Балтик би изгубио свој ненуклеарни статус.
„Након што Шведска и Финска постану чланице НАТО-а очекујем само једно – да Кремљ донесе одлуку о враћању тактичког нуклеарног наоружања, пошто ће те две земље самим тим постати главно упориште за будућу агресију на Русију. Другим речима, улазак те две земље у НАТО озбиљно ће се изменити однос снага и регионалну безбедност на северозападу Русије. С обзиром на супериорност Северноатлантске алијансе у конвенционалном наоружању и броју трупа, Русија ће морати да преиспита основу свог нуклеарног планирања... Управо тим тактичким нуклеарним оружјем сузбићемо НАТО претњу… То значи да ћемо стварати контрапретње као одговор на претње које стижу са територије те две земље“, каже Коротченко.
Две досад неутралне скандинавске земље разматрају хоће ли затражити чланство у западном војном савезу, мада експерти предвиђају да могу постати чланице НАТО-а већ овог лета.
Сам НАТО је спреман да их оберучке прихвати у најкраћем могућем року и уз минималне бирократске процедуре. То би значило јачање НАТО-а са 30 на 32 чланице и његово додатно приближавање руским границама.
„Уласком ових земаља у НАТО копнена граница са НАТО-ом ће се озбиљно повећати, а такође и водена. Ми смо веома близу тим земљама и то ће захтевати јачање наших Оружаних снага у том правцу и одређена финансијска улагања. Дугогодишње међународно искуство нас учи да улазак неке земље у НАТО означава и аутоматско појављивање америчких база и америчког наоружања у тој држави. Те земље фактички прелазе под неки облик војне окупације. Дакле, Американци неће питати владу те земље шта и како да раде, а самим тим се опасност по нас увелико повећава“, каже руски војни експерт Дмитриј Дрозденко.
Нуклеарно оружје – гарант мира
Иако Шведска и Финска званично нису у НАТО-у две државе тесно сарађују са Алијансом и учествују у маневрима тог савеза. Ипак, њихов неутрални статус дуго је осигуравао висок ниво безбедности тих земаља и региона, али би приступање западном војном блоку могло да промени ситуацију из корена.
Русију и Финску дели граница дуга 1.300 километара, а Шведска је сусед преко Балтичког мора. На крајњем северу Русија се граничи са Норвешком, која је део НАТО-а, а на југу, од Финског залива до Црног мора, протеже се појас НАТО земаља – од Естоније до Румуније. Самим тим улазак Шведске и Финске у НАТО значајно би изменио баланс снага, чиме се ствара директна претња Русији и европској безбедности.
Дрозденко сматра да би Русија због таквих околности морала да промени нуклеарну доктрину. Он упозорава да ће Пентагон наставити да у европским земљама инсталира модификоване нуклеарне бомбе типа Б-61, које могу да носе амерички бомбардери пете генерације Ф-35, а које набавља Финска.
Куповином авиона Ф-35 Финци потврђују уску везаност за НАТО у доба напетости између Запада и Русије. Осим тога, Американци са европским НАТО партнерима изводе вежбе за употребу тог америчког нуклеарног оружја, што представља грубо нарушавање духа и слова Уговора о неширењу нуклеарног оружја, упозорава Дрозденко.
„Сасвим је могуће да ће таква ескалација, ако до тога дође, захтевати од наше владе измену нуклеарне доктрине, с обзиром да је наша доктрина прилично мирољубива. Она је одбрамбеног карактера и предвиђа контранапад тј. наш одговор ако држави прети ‘смртна’ опасности, за разлику од америчке доктрине која предвиђа превентивни напад, чак и на обичне, неегзистенцијалне претње. Рецимо, због сајбер напада“, каже експерт.
У случају размештања америчких ракета средњег домета у Европи, Русија ће бити принуђена да распореди пројектиле који ће имати у домету територије на којима ће те ракете бити размештене, као и територије на којима се налазе центри одлучивања о њиховој употреби, сматра Дрозденко, подсећајући да је на такав сценарио раније упозорио и руски председник Владимир Путин.
„Можда им речи нису довољне да схвате, а могуће је и да то треба убацити у оквир документа који би говорио о томе да ће у случају проблема са Финском та земља бити уништена, као и САД као центар одлучивања. То би био глобални нуклеарни сукоб. Међутим, сви знамо да је нуклеарно оружје веома опасно и да само захваљујући њему постоји мир на планети“, истиче експерт.
Сви проблеми војно-политичке, па и економске природе, који се стварају – стварају углавном САД и Велика Британија, каже Дрозденко. Те земље, додаје он, имају „острвски начин размишљања“ и сматрају да су због те изолованости и физичке удаљености заштићене, али савремено оружје неутралише ту предност, истиче он.
„Можда је зато потребна измена доктрине која ће им, у случају било каквих проблема, објаснити да ће та њихова предност бити неутралисана, те да ће као организатори постати циљ број 1. Ситуација је прилично комплексна“, каже експерт.
Русија ће ојачати безбедносне мере
Ако Финска уђе у НАТО, највеће јачање биће извршено на јужном делу финске границе, како би се заштитио индустријска регија Санкт Петербурга, града који је од границе удаљен око 200 километара, оцењују руски експерти.
Како наводе, трупе које се налазе у близини руске северне престонице мораће да врше борбено дежурство у режиму сталне приправности, а очекује се да ће тамо бити распоређени и додатни, најсавременији ПВО системи. Озбиљно ће бити ојачана авијација и Балтичка флота, као и јединице Оружаних снага дуж копнене границе.
С друге стране, руски војни експерт Владимир Евсејев сматра да би и пре формалног уласка Шведске и Финске у НАТО, војни контингенти земаља Алијансе, укључујући и САД, могли бити послати на њихову територију. Како наводи, у Европи тренутно има више од 100 хиљада америчких војника и мањи део њих може бити распоређен у Шведској и Финској. Они ће помоћи да се брже интегришу у структуре НАТО-а, системе борбене команде и контроле, као и у обавештајне службе. Та интеграција се може десити много пре, чак и у фази када тим земљама буде достављен акциони план за чланство.
„Њима би потенцијално могао бити достављен акциони план за чланство на самиту НАТО-а у јуну“, додао је Евсејев.
Анкете показују да се став грађана две скандинавске земље о уласку у НАТО значајно променио од почетка руске специјалне операције у Украјини, те да чланство у Алијанси подржава више од 60 одсто Финаца и 51 одсто Швеђана.
Финска премијерка Сана Марин рекла је да ће њена влада „у наредним недељама, а не месецима“ одлучити да ли ће предати захтев за чланство у НАТО-у, док је шведска премијерка Магдалена Андерсон изјавила да се „безбедносни пејзаж потпуно променио“ након руског напада на Украјину и да Стокхолм сада мора да размисли шта је најбоље за државу и шведску безбедност.
Заменик председника Савета за безбедност Русије Дмитриј Медведев је одбио да повеже проширење Алијансе са руском специјалном операцијом у Украјини, с обзиром на то да је и раније било покушаја да се те земље увуку у Алијансу.
Он је указао на то да ће након евентуалног ступања Шведске и Финске у НАТО, Русија имати више званично регистрованих непријатеља. Ипак, изразио је наду да ће здрав разум превладати, јер „нико разуман не би желео повећање цена и пореза, повећање напетости дуж граница, ‘Искандере’ и бродове с нуклеарним наоружањем који су буквално на дохват руке од сопственог дома“.
