Идентификовани генетски кодови који могу спречити последице срчаног удара
© Фото : National Research University of Electronic Technology (MIET)/7activestudioШема формирања нанокомпозитних структура ласерским штампањем
© Фото : National Research University of Electronic Technology (MIET)/7activestudio
Пратите нас
Научници са Краљевског колеџа у Лондону идентификовали су генетске кодове који производе протеине који стимулишу стварање срчаних ћелија. Користећи мРНА технологију, надају се да ће развити третман који може спречити последице срчаног удара. Испитивања на људима требало би да почну за две године.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Срчани удари погађају 805.000 Американаца и 100.000 људи у Уједињеном Краљевству сваке године. Појединци који доживе срчани удар добијају ожиљак и подложнији су срчаној инсуфицијенцији јер срце нема способност да се опорави.
„Сви смо рођени са одређеним бројем мишићних ћелија у нашем срцу, а оне су потпуно исте са којима ћемо умрети“, водећи истраживач у студији објашњава професор Мауро Гјака.
То би се све могло променити ако клиничка испитивања буду успешна. Истраживачи верују да коришћењем мРНА технологије, исте технологије која се користи у вакцинама Фајзер и Модерна против ковида 19, могу да испоруче третман преживелим срчаним ћелијама како би подстакли репликацију и регенерацију органа.
„Користимо потпуно исту технологију – као вакцине Фајзер и Модерна – за убризгавање микро РНК у срце, чине постижемо преживљавање срчаних ћелија и подстичемо њихову деобу“, објашњава Гјака.
„Нове ћелије би замениле мртве и уместо да формирају ожиљак, пацијент има ново мишићно ткиво“, наводи професор.
Истраживачи су такође узбуђени због могућности смањења оштећења срца након срчаног удара. Убризгавањем ових протеина у срце док је пацијент на путу за болницу, болничари би, теоретски, смањили тежину болести и број смртних случајева, преноси портал „Бизнис стандард“.
Гјака је узбуђен због могућности које би технологије могла да обезбеди за побољшање здравља срца и додаје:
„Ако клиничка испитивања прођу добро, то би била хитна медицина. Револуција у лечењу рака која се догодила последњих година, где постоји имунотерапија и циљано биолошке терапије, није дотицала лечење срца. Лечење срчаног удара и срчане инсуфицијенције слично је као и пре 50 година.“