Шта да радите ако вам новац нестане са банковне картице
© Pixabay
Пратите нас
Са таласом експанзије електронске трговине, комуникације и банкарства, запљуснуо нас је и талас злоупотреба. Хакери се вешто прилагођавају новим технологијама, али се служе и оним већ добро познатим. Зато су претходних дана поново све чешће примедбе грађана да их зову са непознатих бројева из иностранства, а на мети су били и рачуни у банкама.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга Народне банке Србије Бојан Терзић наводи за РТС да је, ако дође до злоупотребе картице, најважније да се корисник што пре јави банци, тј. да одмах позове кол-центар банке.
„Неке банке имају могућност да се преко мобилне апликације блокира картица, јер све што се евентуално накнадно деси сноси апсолутно и увек банка. Не треба ништа посебно корисник да доказује банци зато што сама банка има много више података о тој трансакцији и траговима те трансакције. Оно што он треба да уради јесте да што боље опише до детаља ситуацију у вези са насталом злоупотребом“, објашњава Терзић.
Он скреће пажњу на „подељену одговорност“ банака и корисника картице – за износ злоупотребе до 3.000 динара одговара корисник, а све преко тог износа банка је дужна да надокнади.
„Међутим, услов да би се ово правило применило јесте да корисник са једним нормалним степеном пажње чува податке о својој картици, своју картицу. То значи да не даје податке о картици другим лицима, ако је потребно да пошаље број рачуна некоме да не слика целу картицу, па да пошаље и број картице и број рачуна, већ само да пошаље број рачуна. Да пин не чува заједно са картицом, да уколико обавља плаћање на интернету никако једнократну лозинку коју добије, такозвани ОТП, не шаље другим лицима са којима је у комуникацији и слично“, објашњава Терзић.
Он упозорава грађане да не мора да дође до крађе картице да би она била злоупотребљена.
Саветује им да кад узимају било коју платну картицу обавезно захтевају услугу СМС обавештења или нотификације, јер ће, како каже, једино тако одмах знати да се нека трансакција обавила а да они то нису желели, будећи да је картица када се ради о интернет преварама све време код власника.
Интернет преваре и крађа новца са платних картица са порастом онлајн пословања и онлајн куповине у претходне две године, од пандемије драстично су порасли.
Терзић напомиње да кредитна и дебитна картица не служе за пријем новца, како из иностранства тако и из земље, и објашњава да за то служи искључиво број рачуна који имају у банци.
