Зашто Србија и Српска не смеју да поклекну под притиском Запада
21:15 19.04.2022 (Освежено: 15:06 05.02.2023)
© Sputnik / Руслан Кривобок
/ Пратите нас
Србија и Република Српска угрожене су настојањима Запада да их на силу прикључи антируској коалицији. Пред овим притисцима не треба поклекнути, већ би требало издржати и остати неутралан. То је најбољи начин да се спречи антисрпска злоупотреба кризе у Украјини, речено је на трибини „Рат у Украјини – шта значи српска неутралност“.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Рат у Украјини постао је повод за нове и појачане притиске САД на чланице ЕУ и остале европске земље да се укључе у примену санкција према Русији. Међутим, с обзиром да би за неке чланице ЕУ прекид дотока руских енергената значио привредни колапс, међу њима је дошло до размимоилажења.
Србија се определила за неутралност, а Република Српска је у томе следи и зато су сада суочене са ултиматумом колективног Запада да одустану од неутралности и сврстају се у антируску коалицију, речено је на трибини „Рат у Украјини – шта значи српска неутралност“, у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“ одржаној у Удружењу новинара Србије.
Уз то, Србија и Српска суочене су са покушајима оживљавања „бонских овлашћења“ од стране Кристијана Шмита, кога Москва и Пекинг, али ни Бањалука, не признају за високог представника међународне заједнице у БиХ, с обзиром да његово именовање није потврђено у Савету безбедности УН. Република Српска је такође суочена и са новим санкцијама и безбедносним претњама.
Српско јединство - најбољи одговор на притиске
Према речима шефа Представништва Републике Српске у Србији, Млађана Цицовића, руска специјална операција у Украјини на простор Западног Балкана није донела само заоштрен однос према Републици Српској, већ су и односи међу ентитетима у БиХ постали заоштренији.
„Највеће питање је како у свеважећој премиси „Или сте са нама, или сте против нас“ Република Српска и Србија могу сачувати неутралност – поштујући територијални интегритет и суверенитет Украјине, што значи и солидарност са жртвама рата и колонама избеглица, али и дубоко разумевање за руску специјалну операцију“, истакао је он.
Дипломата и универзитетски професор Дарко Танасковић подсетио је да је српски председник Александар Вучић недавно први пут раздвојио појмове војне и политичке неутралности и упитао се може ли се, с обзиром на природу и димензије сукоба између Русије и Запада, одржати равнотежа између ове две врсте неутралности.
Према његовим речима, нема много елемената за оптимизам, мада, како каже, извесног маневарског простора још увек има.
„Ако изузмемо спољне, глобалне факторе на које се може само ограничено утицати, најбитнији унутрашњи утицај делотворног отпора неповољним тенденцијама и све већим притисцима морало би бити српско јединство у погледу сагледавања виталних дугорочних интереса Србије, Републике Српске и српског народа у целини. Оно сада не постоји, при чему је у Републици Српској, која је под највећим притиском, политичко нејединство драматично изражено“, констатовао је Танасковић.
Танасковић решење види у поруци историчара Милорада Екмечића – издржати.
Зарад будућности, Србија да пази како ће се сврстати
Све док буде трајала руска специјална операција, трајаће и настојања колективног Запада да све што им се отворило са украјинском кризом усмеравају против Србије, Републике Српске и српског простора и интереса у целини, сматра главни уредник портала „Факти“ и „Све о Српској“, Ђуро Билбија.
Према његовим речима, Запад ће покушати да Србију лиши војне неутралности, као и права да стреми ка чланству у ЕУ а да истовремено одржава добре односе са Русијом и Кином; такође ће покушати, како истиче, да преливањем украјинске кризе на наш део Балкана настави дедејтонизацију БиХ тако што ће блокирати настојања Бањалуке да поврати барем део отетих надлежности, а потом и одобравањем Бакиру Изетбеговићу да Дејтонски споразум прогласи, како каже, лудачком кошуљом на телу БиХ. Уз то, Запад ће за малигно прогласити све српско на исти начин као што проглашава и све руско, уверен је Билбија.
„Са завршетком руске специјалне операције, успешним по Москву, почеће и супротно преливање, у контрасмеру, које ће учинити видљивим главно: да удружени Запад није успео да Русију разбије и сведе је на „бензинску пумпу са нуклеарним оружјем“, да је свет постао мултиполаран, а да је долар добио барем две конкурентске и независне валутне зоне формиране око Кине и Русије“, истакао је Билбија.
Овакво контрапреливање олакшаће, према Билбијином мишљењу, положај Српске и Србије, у почетку можда не довољно, али ако се издржи и задржи колико-толико независан курс, Српска и Србија дочекаће нову поделу карата у свету које би по српски простор и интересе било осетно повољније.
Ефекат руске победе осетиће се и на Балкану
Геополитичар Миломир Степић упозорио је на опасност и цену погрешног сврставања Србије у украјинској кризи. Према његовим речима, специјалном операцијом у Украјини Русија је показала да је империја и да су јој циљеви свеобухватни и глобални – потискивање САД као досадашњег хегемона у Евроазији и редефинисање геополитичког система.
„Ако Русија постигне успех, логично је да се ефекат домина осети и на Балкану. Зато је од пресудног значаја за будућност исправно опредељење, односно сврставање у овом деликатном тренутку. Српски чинилац не би смео да погреши и ради неизвесног „европског пута“ заузме прозападну, односно антируску страну. Високу цену најпре би платила Републике Српска“, сматра Степић.
Према речима историчара Драгомира Анђелковића, на делу је антисрпска злоупотреба сукоба у Украјини. Евроатлантски центри моћи и са њима повезани српски опоненти у региону покушавају да искористе сукоб на истоку Европе, како би перфидно присилили Србију на капитулацију.
„Ако бисмо ирационално подлегли притисцима, изгубили бисмо руску подршку. После тога би водеће западне силе продубиле сецесију Косова, односно отпочела би свеопшта офанзива срачуната на рушење носећих стубова државности Републике Српске. Када би којим случајем код нас преовладао дефетизам, номинално окрећући се од Русије да бисмо се наводно спасли, заправо бисмо омогућили онима који нам не мисле добро да окончају антисрпске послове које већ деценијама нису у стању да заврше“, мишљења је Анђелковић.
Како се тако нешто не би догодило, патриотско настројени фактори треба да интензивирају деловање и да што тешње повежу и координирају акције званичног Београда и Бањалуке ради, како каже, одговорне и неподељене заштите српских националних интереса.
