Између две ватре: Зашто Израел не испоручује оружје Украјини
© AFP 2023 / Thomas Coex
Пратите нас
Званични Кијев је незадовољан: Израел одбија да пошаље оружје Украјини и не уводи санкције Русији. Један од разлога за такву суздржаност су крвне везе са сукобљеним странама, а важну улогу игра и ситуација у Сирији: без руске војске у тој земљи исламски терористи би били активнији.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Шта наводи Тел Авив да се држи неутралности и да ли се Израел спрема да учествује у преговарачком процесу?
Без изузетака за Кијев
Израел заједно с Турском и Белорусијом покушава да преузме улогу посредника у руско-украјинском сукобу. Министар финансија Израела Авигдор Либерман је објаснио да његова земља има „историјски сложену моралну позицију и политичке интересе“ за такву улогу.
Израелски премијер Нафтали Бенет је један од ретких прозападних лидера који редовно разговара и с руским председником Владимиром Путином, и с украјинским председником Владимиром Зеленским. У марту је Бенет посетио Москву ради разматрања низа питања, међу којима је и руска специјална операција. Након састанака није било званичних изјава, а Украјина је очекивала много више. Притом, Израел није објавио санкције против Русије и одбио је да испоручује оружје Кијеву.
Председник Русије Владимир Путин на састанку са израелским премијером Нафтали Бенетом
© Sputnik / Евгений Биятов
/ Украјина је покушала да остане при својим захтевима. Крајем марта у Израел су допутовали саветник украјинског председника Сергеј Шефир, посланик Врховне раде Олга Васиљевска Смагљук и бивши амбасадор у Тел Авиву Генадиј Надоленко. Они су се састали с израелским министром иностраних послова Јаиром Лапидом, док израелски премијер није сматрао нужним да прима посланике Зеленског.
Како наводи израелска штампа, делегати Кијева покушали су да издејствују испоруку наоружања од приватних бизнисмена, али су такви уговори могући само уз дозволу министарстава иностраних послова и одбране. Извори у тим ресорима су навели да изузетке неће правити.
Израел, такође, још није потврдио да ли је спреман да буде гарант безбедности за међународни споразум после завршетка борбених дејстава. Према анкети коју је спровео Израелски институт за демократију, већина житеља те земље (67 процената) подржава Украјину. Ипак, само се 22 одсто испитаника залаже за испоруку оружја, а 60 одсто учесника анкете је против увођења санкција Русији. Израелско наоружање се, међутим, налази у Украјини – шаље га Европа.
Руске милијарде
Историјске везе јеврејске државе са постсовјетским простором су велике. Од више од девет милиона Израелаца око 13 процената су имигранти или потомци имиграната из бившег СССР-а, углавном из Русије и Украјине.
Неки од њих, међу којима су и Авигдор Либерман и министар грађевинарства Зејев Елкин, важне су политичке фигуре. И не само то, пет од тринаест премијера, укључујући творца израелске државе Давида Бен-Гуриона, родило се у Руској империји или Совјетском Савезу. У кампањи за поновни избор Бенијамина Нетанјахуа 2019. године коришћена је и његова фотографија с Владимиром Путином.
Важну политичку и друштвену улогу у земљи играју и бизнисмени, попут милијардера Романа Абрамовича, којем су Велика Британија и Европска унија увеле санкције. Он је велики мецена Израела. Како пише Њујорк тајмс, против још најмање четворице рускојезичних милијардера Јевреја уведене су ограничавајуће мере због веза с Москвом. А судећи по писању локалних медија, неколико десетина руских олигарха с двојним држављанством затражило је уточиште у Израелу.
Веза Израела с Украјином, где и даље живи много Јевреја, такође је чврста. На пример, украјински олигарх Јегор Коломојски, кога сматрају покровитељем предизборне кампање Зеленског, израелски је држављанин. Сам председник Украјине је такође Јеврејин.
Није чудно што је Израел у више наврата изражавао подршку Украјини током специјалне операције. Упутио је тамо хуманитарну помоћ, отворио пољску болницу на западу земље. Чланови владе су се у више наврата залагали за што бржи прекид ватре.
У априлу се Израел придружио државама које су гласале за искључивање Русије из Савета УН за људска права. Спољнополитички ресор Русије је осудио став Тел Авива и прилично жесток говор шефа израелске дипломатије Јаира Лапида. „То је покушај да се искористи ситуација у вези с Украјином, како би се одвукла пажња међународне заједнице с једног од најзастарелијих нерешених сукоба – палестинско-израелског“, наведено је у саопштењу Министарства иностраних послова Русије.
Избегличка квота
Тел Авив, међутим, по свој прилици није спреман за нека одлучнија решења. Нафтали Бенет по правилу избегава директну критику Русије, препуштајући оштре изјаве Јаиру Лапиду. Ипак, и овај испољава дипломатску опрезност, па је позвао Кину да учествује у мировном процесу, наговестивши тако да се Израел тиме неће бавити сам.
Крајем марта је одржан састанак израелског руководства с високо рангираним дипломатама из четири арапске земље и САД. Амерички државни секретар Ентони Блинкен је убеђивао блискоисточне савезнике да се придруже напорима САД да се Русија изолује. Израел, као и остали учесници самита, нису променили своје ставове.
Многи аналитичари сматрају да Тел Авив настоји да избегне антисемитско расположење и у Русији, и у Украјини. Истовремено, у самом Израелу многе правне организације су незадовољне због доласка украјинских избеглица. Политичари националистичке оријентације тврде да прилив припадника других конфесија може да ослаби израелски идентитет.
Према подацима Управе за имиграцију, у Израел је од почетка сукоба стигло готово 15.000 избеглица из Украјине. Министарка унутрашњих послова Ајелет Шакед, која је десничарски настројена, објавила је да ће Израел дозволити украјинским нејверејима да остану у земљи до окончања борбених дејстава и да ће отворити границе за још пет хиљада избеглица. Јаир Лапид, међутим, инсистира на ставу да је морални дуг земље да прихвати више људи: „Нећемо затворити своја врата и своја срца. У Израелу живи девет милиона људи и неколико хиљада избеглица неће нанети штету јеврејском идентитету“.
Касније је Шакедова рекла да је свим Украјинцима који имају рођаке у Израелу дозвољен привремени боравак у земљи. Тел Авив се, такође, труди да пружи подршку Јеврејима који су остали у Украјини.
„Санкције су неразумне“
Још један од разлога за израелску неутралност је граница са Сиријом, на чијој територији делују исламске групације. Тел Авиву је потребно партнерство с Москвом, јер руска војска обуздава агресивне планове милитаната.
Истовремено, војни сукоб Израела с арапским државама и Ираном поново улази у ужарену фазу. Земљу је запљуснуо талас исламистичког терора: од средине марта је погинуло 14 људи. Тел Авив је, традиционално, жестоко одговорио. Израелско војно ваздухопловство је 9. априла извело масовне ваздушне нападе на објекте иранског „Корпуса чувара Исламске револуције“ на територији Сирије.
Бивши саветник израелског премијера за питања националне безбедности Јаков Нагал је нагласио: координација с Русијом у Сирији има принципијелни значај за израелску армију. Јеврејска држава је превише мала да би учествовала у украјинском сукобу.
Око 30 одсто Израелаца сматра да посреднички напори Нафталија Бенета и Јаира Лапида могу да окончају сукоб у Украјини. Ту статистику је објавио Израелски институт за демократију.
Политиколог Авигдор Ескин, међутим, сумња у веродостојност анкета – житељи Израела су лоше упознати с реалним збивањима у Украјини и могућностима преговора.
„Истовремено Израел је заузео принципијелни став да се не придружује санкцијама и одбија да испоручује било какво оружје Украјини, за разлику од држава Европске уније, укључујући Турску, која Кијеву испоручује дронове који су се добро показали у Карабаху“, напомиње Ескин.
Према његовој оцени, Израел је поузданији посредник од земаља које су непосредно умешане у сукоб.
„Јерусалим значи 'Град мира' и он би био одлично симболично место за преговоре“, сматра политиколог који подсећа и да након распада Совјетског Савеза Русија никада није учествовала у санкцијама против Израела.
„Бенет и Путин су изградили однос заснован на поверењу. Израел је чак успео да сачува своју позицију без обзира на захтеве САД, што није небитно. Зеленски се обраћао израелском парламенту и подсећао да су Украјинци помогли Јеврејима у време холокауста, али та реторика је имала ефекат супротан од очекиваног. Део украјинског друштва, иако мали, деловао је тада потпуно другачије“, подсећа Ескин.
Он је додао да Израел жели пријатељски однос и с Русијом, и с Украјином, као и прекид ватре.
„Санкције као инструмент су неразумне, оне свима наносе штету и никако не утичу на развој ситуације“, сматра политиколог.
