Може ли течни гас да замени руски?
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Балкан добија још један правац снабдевања гасом – јуче је почела изградња терминала за течни природни гас у грчкој луци Александрополису. Тај пројект је још прошле деценије покренула Европска унија како би балканске земље обезбедиле гас из различитих извора.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Уредница „Енергије Балкана“ Јелица Путниковић каже да је добро што ће балканске земље добити још један правац снабдевања, али да су количине гаса терминала ограничене.
Путниковићева оцењује да ће бити јако тешко да у наредне две године руски гас буде замењен течним гасом. Коментаришући предложени ембарго Европске уније на увоз руске нафте, она упозорава да ће он значајно угрозити снабдевање великог броја земаља чланица.
Јелица Путниковић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, навела да је изградња терминала за течни природни гас у грчкој луци Александрополису значајна чак и да нема потенцијалне претње да ће престати испорука руског гаса јер је, како каже, добро имати и више праваца и извора снабдевања.
„Чак и да нема ове ситуације у Украјини, па потенцијалне претње да ће престати испорука руског гаса значајно је због тога јер је добро имати и више праваца и извора снабдевања“, оцењује Путниковићева.
На тај гас рачунају – Грчка, Бугарска сада посебно, јер јој је обустављен доток руског гаса, Србија и Северна Македонија, а јуче је грчки премијер поменуо и доток за Молдавију и Украјину преко Румуније.
На питање има ли течног гаса за све, Јелица Путниковић одговара да нема гаса, а ни гасовода.
На питање може ли течни гас (ЛНГ) да замени руски гас и колико ће времена бити потребно она одговара да ће то бити јако тешко оствариво у наредне две године.
„Може хипотетички можда у наредних десетак година. У наредне две године то је јако тешко, могу неке количине које су малтене симболичне јер, на пример Немачка нема ЛНГ терминал, у Грчкој се гради. Помињу се још изградње неких других терминала на лукама на ободима Европе, али потребно је да се изграде сами терминали, потребно је да се изграде гасоводи од њих, да се организује превоз гаса и до потрошача у тим земљама, на пример транспорт ка земљама средње Европе“, каже Путниковићева.
С друге стране, додаје, потребно је да има слободних капацитета земаља које продају гас и транспортују га ЛНГ танкерима.
„Џабе терминал негде у Европи ако нема гаса који ће стићи“, истиче она и додаје да је ограничење то што нису све земље повезане, односно немају гасне интерконекторе.
Коментаришући најаве Италије да могу без руске нафте већ 2024. године, она наводи да се они налазе у бољој ситуацији јер је та земља целом својом дужином окружена морима, те ће до њих, како каже, лако да стигну неки други танкери са нафтом.
„И у суштини они не зависе од руске нафте која ће копном да долази“, додаје Путниковићева.
А с друге стране, додаје, у Бриселу треба да се реши шта значи оно – колики је проценат руске нафте.
„У суштини нафтом се тргује на светским берзама па трговци миксују те испоруке и мора се на крају направити једна права одлука о томе да ли заиста неће да увозе нафту која има било какве везе са неким извором у Русији“, каже Путниковићева.
Да ли Европи прете рестрикције
Међународна агенција за енергију од почетка године предлаже све јаче мере штедње енергије. То сада раде и најјаче европске економије. Немачка је позвала грађане на ригорозну рационалну потрошњу.
Јелица Путниковић наводи да би рационално трошење требало да буде циљ свих због тренутне ситуације у свету, али и стандарда, трошкова, климатских промена.
„Али, мислим да је она најава од 13 степени у становима превише ригорозна“, каже она и закључује поруком да је најскупља енергија које нема.
