https://sputnikportal.rs/20220504/nedvosmislena-poruka-srpske-pravoslavne-crkve-na-zavetnom-mestu-tapija-da-se-srbi-vrate-na-kosovo--1137058099.html
Недвосмислена порука Српске православне цркве на заветном месту: Тапија да се Срби врате на Косово
Недвосмислена порука Српске православне цркве на заветном месту: Тапија да се Срби врате на Косово
Sputnik Србија
Заседањем највиших органа наше помесне цркве у Пећкој патријаршији шаље се недвосмислена порука да су Косово и Метохија за српски народ и Српску православну... 04.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-04T21:30+0200
2022-05-04T21:30+0200
2022-05-04T22:50+0200
србија
србија – политика
спц
косово и метохија (ким)
синод
косовски завет
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/04/1137056624_0:1:840:474_1920x0_80_0_0_4277b43ca2aa4cce9486227f469b185e.jpg
Присуством српског патријарха, српских владика и српског Синода у Пећкој патријаршији, СПЦ шаље поруку да се не мири са привременом окупацијом КиМ нити са чињеницом да се у Пећи, Ђаковици, Призрену, највећим метохијским градовима десило највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата.Манастири као тапијеТо што данас на прстима једне руке може да се изброје Срби који живе у Пећи не значи, каже правни историчар Зоран Чворовић, да СПЦ и српски народ преко Пећке патријаршије и преко монаштва у Пећкој патријаршији нису присутни на КиМ.Непроцењиво благо српске лавреПећка патријаршија је, каже, сведок некадашње славе и моћи српске државе и српског народа.Доказ вишевековног континуитетаМного значајније од материјалног било је оно духовно благо православне вере Христове које освајачи нису могли да отму - свест о јасном духовном идентитету и свест о томе где су српске земље и где је српски народ.Идеја потекла од Светог СавеПећка патријаршија, каже, није случајно подигнута на једној од матичних српских земаља коју у Хиландарској повељи помиње и Стефан Немања.Столовати у лавриПећкој Патријаршији је, прича Чворовић, централни значај враћен са обновом јединствене СПЦ после Првог светског рата јер се од тада, од устоличења првог патријарха Димитрија обновљене СПЦ 1924, сви српски патријарси устоличују у Пећкој патријаршији, а од 90-их година и Сабори СПЦ у овом манастиру започињу заседања.Поводом одлуке да се седница Синода одржи у Пећкој патријаршији, Чворовић каже да одавно постоје јасни гласови у СПЦ, да би њени највиши органи Свети архијерејски Сабор и Свети архијерејски Синод, као и сам патријарх, требало чешће да столују у лаври, како би бар у делу године овај манастир био седиште српског патријарха.Заветна мисаоТреба, напомиње наш саговорник, размишљати и о томе да се у Пећи организују научни скупови о српској теологији, српској средњовековној књижевности, српској средоњовековној правној мисли. Тиме би, сматра, показали да српски народ не пристаје на насилно одвајање КиМ, нити прихвата чињеницу насилног етничког чишћења.Оно што је Јеврејима, закључује Чворовић, била заветна мисао о повратку у Свету земљу и Јерусалим, тако и Србе не сме да напушта заветна мисао о повратку на КиМ, посебно у сада етнички очишћену Метохију - Призрен, Пећ и Ђаковицу.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/04/1137056624_0:0:840:630_1920x0_80_0_0_69a9e5d3d212e5fa3783d3e49fe2e801.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
србија – политика, спц, косово и метохија (ким), синод, косовски завет, анализе и мишљења
србија – политика, спц, косово и метохија (ким), синод, косовски завет, анализе и мишљења
Недвосмислена порука Српске православне цркве на заветном месту: Тапија да се Срби врате на Косово
21:30 04.05.2022 (Освежено: 22:50 04.05.2022) Заседањем највиших органа наше помесне цркве у Пећкој патријаршији шаље се недвосмислена порука да су Косово и Метохија за српски народ и Српску православну цркву неотуђиви део српске државе.
Присуством српског патријарха, српских владика и српског Синода у Пећкој патријаршији, СПЦ шаље поруку да се не мири са привременом окупацијом КиМ нити са чињеницом да се у Пећи, Ђаковици, Призрену, највећим метохијским градовима десило највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата.
„Ево нас опет, опет смо дошли кући. Да Бог да увек будемо овде и да све што мислимо, говоримо и чинимо има свој корен овде. Будући да је тај корен овде веома дубок, то значи да без обзира на олује, громове, муње и ветрове, нећемо се сломити“, рекао је патријарх Порфирије по доласку у ставропигијалну лавру српских патријараха где се данас одржава редовна седница Светог Архијерејског Синода и Патријаршијског управног одбора“.
То што данас на прстима једне руке може да се изброје Срби који живе у Пећи не значи, каже правни историчар Зоран Чворовић, да СПЦ и српски народ преко Пећке патријаршије и преко монаштва у Пећкој патријаршији нису присутни на КиМ.
„И у временима када се број Срба драстично смањивао на КиМ, монаштво и средњовековни храмови су били наше једине сигурне тапије да ће се српски народ вратити као што се и враћао на КиМ, поново га ослобађао и прикључивао својој држави“.
Непроцењиво благо српске лавре
Пећка патријаршија је, каже, сведок некадашње славе и моћи српске државе и српског народа.
„У тренутку када Синод заседа у Пећкој патријаршији треба се сетити једног детаља, да је благо из овог манастира у време аустријско-турског рата крајем 17. века привремено склоњено у Грачаницу, где су га Турци 1688. пронашли и опљачкали. По предању благо је натоварено на девет коња што сведочи о снази српске средоњовековне државе чији се стожер налазио на КиМ у немањићким задужбинама као духовним али и материјалним ризницама ондашње Србије“.
Доказ вишевековног континуитета
Много значајније од материјалног било је оно духовно благо православне вере Христове које освајачи нису могли да отму - свест о јасном духовном идентитету и свест о томе где су српске земље и где је српски народ.
„Уз манастире Жичу, Студеницу и Ђурђеве ступове, Пећка патријаршија јасан је доказ вишевековног континуитета СПЦ као помесне цркве целокупног српског народа. Она има и посебан значај због места КиМ у колективној свести српског народа“.
Идеја потекла од Светог Саве
Пећка патријаршија, каже, није случајно подигнута на једној од матичних српских земаља коју у Хиландарској повељи помиње и Стефан Немања.
„Бројни манастири и цркве, међу њима и Богородица Хвостанска, као и још очувана црква брвнара у Гораждевцу из 12. века, сведоче да су православни Срби у том крају живели и пре подизања Пећке патријаршије средином 13. века. Замисао, сама идеја подизања Пећке патријаршије везује се за Светога Саву пошто се, не случајно, у једној од цркава Патријаршије налази ктиторска фреска Светог Саве из 14. века. Градњу прве цркву у оквиру комплекса манастира започео је наследник Светог Саве, Свети Арсеније Сремац“.
Пећкој Патријаршији је, прича Чворовић, централни значај враћен са обновом јединствене СПЦ после Првог светског рата јер се од тада, од устоличења првог патријарха Димитрија обновљене СПЦ 1924, сви српски патријарси устоличују у Пећкој патријаршији, а од 90-их година и Сабори СПЦ у овом манастиру започињу заседања.
Поводом одлуке да се седница Синода одржи у Пећкој патријаршији, Чворовић каже да одавно постоје јасни гласови у СПЦ, да би њени највиши органи Свети архијерејски Сабор и Свети архијерејски Синод, као и сам патријарх, требало чешће да столују у лаври, како би бар у делу године овај манастир био седиште српског патријарха.
Треба, напомиње наш саговорник, размишљати и о томе да се у Пећи организују научни скупови о српској теологији, српској средњовековној књижевности, српској средоњовековној правној мисли. Тиме би, сматра, показали да српски народ не пристаје на насилно одвајање КиМ, нити прихвата чињеницу насилног етничког чишћења.
Оно што је Јеврејима, закључује Чворовић, била заветна мисао о повратку у Свету земљу и Јерусалим, тако и Србе не сме да напушта заветна мисао о повратку на КиМ, посебно у сада етнички очишћену Метохију - Призрен, Пећ и Ђаковицу.