Запад сад и Хрвате оптужује да руше Босну – прете и санкцијама
CC0 / /
Пратите нас
Иницијатива председника ХДЗ БиХ Драгана Човића за промену територијалне организације ФБиХ у складу је са седмом тачком закључака са последње седнице Хрватског народног сабора, као и са Уставом БиХ. Ова иницијатива је реакција на све жешћу мајоризацију Хрвата и БиХ, али не мора нужно да значи и захтев за трећим ентитетом.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
На седници Хрватског народног сабора (ХНС) одржаној у фебруару велика већина политичких представника Хрвата подржало је захтев за новом територијалном организацијом бошњачко-хрватског ентитета уколико се буде наставило са, како је речено, деконституисањем Хрвата у БиХ, подсећа Милан Ситарски из Института за друштвена истраживања из Мостара. А то је управо настављено расписивањем избора без договора о изменама изборног закона.
Непримерене реакције Сарајева и Запада
„То ће се, наравно, одрадити у складу са постојећим Уставом БиХ. Нико не помиње никакво рушење уставног поретка, него покретање легалних и легитимних процедура за промену Устав које он сам предвиђа, као и сваки други устав сваке демократске земље. Тако да сва халабука која се дигла, и у сарајевским политичким круговима и, нажалост у међународној заједници, потпуно је непримерена јер се ради о елементарном праву сваке странке заступљене у парламенту, а поготово једног конститутивног народа и његових представника“, објашњава Ситарски.
Након што је Централна изборна комисија БиХ (ЦИК) одлучила да за 2. октобар ове године распише опште изборе у БиХ у атмосфери у којој ни после две деценије није постигнут договор о измени изборног закона који би Хрватима омогућио избор легитимних представника у Председништву БиХ и Дому народа ФБиХ, Човић је најавио да ће активирати закључке са последње седнице ХНС-а територијалној реорганизацији ФБиХ.
Човићева иницијатива наишла је на лавину неодобравања сарајевске политичке чаршије. Демократска фронта Жељка Комшића, члана Председништва који је, као представник Хрвата у том телу изабран бошњачким гласовима и који се може сматрати узроком кризе у БиХ, саопштила је да се Човићев предлог на принципима удруженог злочиначког подухвата. Слично размишљају и други сарајевски политички актери, како они који се отворено декларишу као бошњачки, тако и они који се сматрају грађанским.
Човићеву иницијативу критиковао је и опозициони првак из Републике Српске, Бранислав Бореновић, према чијем мишљењу Човићево понашање представља „опасност по устав и државу“. Као и Бореновић очигледно мисле и представници западних амбасада, па је Велика Британија запретила да ће Човићу, по угледу на Милорада Додика и Жељку Цвијановић, увести санкције, док из америчке амбасаде Човићеву најаву сматрају антидејтонским деловањем.
Према речима Ситарског, устав руше они који угрожавају конститутивност Хрвата и њихово право на легитимно представљање.
Зашто би некоме сметао трећи ентитет
На питање диже ли Човић лествицу у преговорима са Бошњацима иницијативом о територијалној реорганизацији БиХ, наш саговорник сматра да су лествицу подигли они који су опструирали преговоре о изменама изборног закона и ограниченим уставним променама.
„Идентификовано је, а то су добро приметили и представници САД и ЕУ, да постоје неке аномалије у тексту устава, које одступају од његовог духа, а још више и у тексту и у духу изборног закона које одступају и од текста и од духа устава. Тако да је могло да се изврше неке минималне измене устава, неке мало озбиљније али не тако радикалне у изборном закону. Овако се дошло дотле да улог јесте подигнут, па ће се расправљати и о промени територијалног устројства БиХ, пре свега Федерације, али одговорност је на онима који су опструирали досадашње преговоре“, наводи Ситарски.
Како ће изгледати предлог територијалне реорганизације ФБиХ још остаје непознато. Човић о томе није говорио, већ је само навео да је то питање договора унутар ХНС-а. Сада се очекује да ХНС за почетак активира политичку реализацију седме тачке закључака са последње седнице и тек ће се онда видети који ће модел понудити осталим политичким актерима и међународној заједници, каже Ситарски. Али, у прошлости су већ нуђени неки модели.
„Има модела заснованих на груписању жупанија. Јасно је у којим жупанијама су Хрвати већина; оне се не граниче све узајамно. Могло би се ићи на њихово функционално повезивање, пренос одређених жупанијских надлежности на неко заједничко тело. Затим постоји варијанта са посебним статусом појединих општина, да јединице локалне самоуправе из других кантона или општина приступају тој и таквој заједници, да делегирају део својих овлашћења телу које би Хрвати изабрали и које би управљало њиховом културом, здравством, образовањем и осталим областима везаним за идентитет“, каже Ситарски.
Иако наглашава да је још рано да се говори о томе који ће модел територијалне реорганизације предложити ХНС, Ситарски на основу раније предложених модела сматра да ће се радити о комбинацији територијално и нетериторијално заснованих механизама.
Неки су све до сада предложене механизме, а по томе се може закључити да ће тако бити и са онима који у будућности буду предложени, назвати трећим ентитетом. За тако нешто, како сматра Ситарски нема основа.
„Не знам зашто би некоме сметало да постоји и трећи ентитет у коме би и трећи народ био већина. Али, у сваком случају, уопште не мислим да је нужно решити питање аутономије Хрвата унутар БиХ, да сами управљају собом, а поготово својим, за идентитет релевантним делатностима, то уопште не мора да се путем трећег ентитета оствари, али чак и да се то предложи, и то је сасвим легитимно. Не знам зашто би, у земљи која већ има два ентитета, трећи био баук“, истиче Ситарски.
Говорећи о претњи санкцијама Драгану Човићу, наш саговорник истиче да су оне без основа јер санкције нису примењиване према онима који крше Устав БиХ тако што крше, како његов дух, тако и слово, као и онима који крше одлуке Врховног суда БиХ и Европског суда за људска права. Човић, закључује Ситарски, подноси иницијативу која би се спровела у складу са уставом.
