https://sputnikportal.rs/20220507/u-skolama-u-srbiji-212-prijava-nasilja-od-pocetka-godine-1137136303.html
У школама у Србији 212 пријава насиља од почетка године
У школама у Србији 212 пријава насиља од почетка године
Sputnik Србија
Школе у Србији пријавиле су 570 ситуација вршњачког насиља школским управама, односно Министарству просвете, иако су прошле године ђаци већи део наставе... 07.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-07T12:51+0200
2022-05-07T12:51+0200
2022-05-07T12:51+0200
друштво
друштво
србија
србија – друштво
просвета
школе
вршњачко насиље
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/07/1137136096_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_fadd25a74b3f077781c24666a4283e98.jpg
Од почетка ове године на адресу Министарства просвете стигло је 212 пријава ситуација такозваног трећег нивоа насиља. У највећем броју случајева реч је о физичком или комбинованом (вербалном, психолошком и физичком) насиљу, каже доцент др Снежана Вуковић, шефица Одсека за људска и мањинска права Министарства просвете.Више од 90 одсто пријава и обавештења односи се на случајеве вршњачког насиља, док је знатно мањи број пријава за насиље које је починио запослени над учеником или обрнуто, наводи она. Осим тога, у последње две године учесталије су пријаве које се односе на дигитално и породично насиље.На питање ко су најчешће жртве вршњачког насиља у школи и да ли су на мети чешће дечаци или девојчице, добри или лошији ученици, односно млађи или старији ђаци, др Вуковић каже да се не могу посебно издвојити групе ученика према одређеним карактеристикама у односу на њихову улогу у насилној ситуацији.Према њеним речима, не може се само на основу статистичких података говорити о порасту насиља у школама, изолованог у односу на друге факторе ризика у друштву у целини, као ни о томе да су облици насиља сада другачији, јер Министарство просвете инсистира на томе да такве ситуације учини видљивијим и транспарентнијим.„Ситуација са пандемијом короне утицала је на повећан стрес, коме су били изложени породице и деца. Пријаве дигиталног насиља су незнатно учесталије, а оно је специфично због саме природе медија којима се информације брзо и масовно преносе. Будући да се ово насиље неретко дешава у периоду када деца нису у улози ученика, веома је важна сарадња са породицом и другим институцијама у заштити деце“, наглашава наша саговорница.Др Снежана Вуковић додаје да Министарство просвете реализује низ програма који се односе на оснаживање деце да постану активни грађани са правим вредностима толеранције и хуманизма. Знајући да је породица најважнија карика у васпитању деце, ресорно министарство пружа јој подршку кроз разне програме.„Медији и ријалити програми свакако могу негативно да утичу на развој деце, али ако породица негује праве вредности и има своје механизме заштите, негативни утицаји неће оставити велики траг. Улажући напоре у спречавање свих облика вршњачког насиља, министарство настоји да ради и са ученицима и са породицама. Осим тога, у сарадњи са међународним партнерима развијали смо различите програме, с посебним фокусом на превенцију и заштиту од свих облика насиља“, наводи др Вуковић, пише „Политика“.
https://sputnikportal.rs/20210118/kako-sacuvati-decu-od-trauma-razgovarajte-s-njima-zlostavljaca-je-gotovo-nemoguce-uociti-stefan-djuric-1124402353.html
https://sputnikportal.rs/20190923/vrsnjacko-nasilje-plasim-se-zato-cutim-1120895910.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија, србија – друштво, просвета, школе, вршњачко насиље
друштво, србија, србија – друштво, просвета, школе, вршњачко насиље
У школама у Србији 212 пријава насиља од почетка године
Школе у Србији пријавиле су 570 ситуација вршњачког насиља школским управама, односно Министарству просвете, иако су прошле године ђаци већи део наставе пратили онлајн.
Од почетка ове године на адресу Министарства просвете стигло је 212 пријава ситуација такозваног трећег нивоа насиља. У највећем броју случајева реч је о физичком или комбинованом (вербалном, психолошком и физичком) насиљу, каже доцент др Снежана Вуковић, шефица Одсека за људска и мањинска права Министарства просвете.
Више од 90 одсто пријава и обавештења односи се на случајеве вршњачког насиља, док је знатно мањи број пријава за насиље које је починио запослени над учеником или обрнуто, наводи она. Осим тога, у последње две године учесталије су пријаве које се односе на дигитално и породично насиље.
На питање ко су најчешће жртве вршњачког насиља у школи и да ли су на мети чешће дечаци или девојчице, добри или лошији ученици, односно млађи или старији ђаци, др Вуковић каже да се не могу посебно издвојити групе ученика према одређеним карактеристикама у односу на њихову улогу у насилној ситуацији.
„Вршњачко насиље је независно од пола и социјалног статуса, јер је насилно понашање промовисано као начин решавања проблема у друштву, а понекад се чак и афирмативно приказује кроз медијске садржаје. Број пријава које установе образовања и васпитања достављају последњих година је већи“, каже др Вуковић.
Према њеним речима, не може се само на основу статистичких података говорити о порасту насиља у школама, изолованог у односу на друге факторе ризика у друштву у целини, као ни о томе да су облици насиља сада другачији, јер Министарство просвете инсистира на томе да такве ситуације учини видљивијим и транспарентнијим.
„Ситуација са пандемијом короне утицала је на повећан стрес, коме су били изложени породице и деца. Пријаве дигиталног насиља су незнатно учесталије, а оно је специфично због саме природе медија којима се информације брзо и масовно преносе. Будући да се ово насиље неретко дешава у периоду када деца нису у улози ученика, веома је важна сарадња са породицом и другим институцијама у заштити деце“, наглашава наша саговорница.
Др Снежана Вуковић додаје да Министарство просвете реализује низ програма који се односе на оснаживање деце да постану активни грађани са правим вредностима толеранције и хуманизма. Знајући да је породица најважнија карика у васпитању деце, ресорно министарство пружа јој подршку кроз разне програме.
„Медији и ријалити програми свакако могу негативно да утичу на развој деце, али ако породица негује праве вредности и има своје механизме заштите,
негативни утицаји неће оставити велики траг. Улажући напоре у спречавање свих облика вршњачког насиља, министарство настоји да ради и са ученицима и са породицама. Осим тога, у сарадњи са међународним партнерима развијали смо различите програме, с посебним фокусом на превенцију и заштиту од свих облика насиља“, наводи др Вуковић,
пише „Политика“.
