- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Кина има половину светских залиха пшенице, а Европа има залихе за само месец дана

© Sputnik / Alexey Malgavko / Уђи у базу фотографијаПшеница
Пшеница  - Sputnik Србија, 1920, 08.05.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Интересовање за куповину брашна из Србије је велико, а захтеве за куповину извозници су недавно добили из Немачке, Чешке и Словеније, што се годинама није догодило.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

„Наше тржиште је до сада било регионално, а у последњих пет шест година извоз брашна је преполовљен. Добро је то што се сада отварају нове могућности и то је важно за наш сектор који је последњих месеци због ограничавања цена и извоза трпео губитке“, рекао је за „Политику” Здравко Шајатовић, председник пословног удружења млинара и произвођача тестенина „Житоунија“.
Према последњим подацима америчког министарства пољопривреде, светска потрошња пшенице је већ другу годину већа од производње.

Европа има залихе за само месец дана

Цене расту не само због инфлације већ и због поремећаја понуде и тражње али и из страха. Зато се очекује да ће сада сви повећавати залихе, а нарочито државе које увозе пшеницу, каже Шајатовић.
Он напомиње да од 280 милиона тона текућих светских залиха пшенице, само Кина има половину. Она с тим количинама покрива своју годишњу потрошњу.
„Поремећаји су огромни. Европа која је у збиру свих држава нето извозник има пшенице за свега месец дана. И те државе ће из страха морати да мењају своје политике. Зато се сада Немачка и Чешка јављају да купују у Србији, а никада то нису радиле. Или Словенија, која није набављала брашно од нас још од распада Југославије“, наглашава Шајатовић.
Према његовим речима, у мају ће остати увећане квоте од 23.000 тона, а постоји обећање да би од јуна требало да крене извоз брашна без ограничења. Потврдио је да, од пре два дана, извоз из Србије по утврђеним квотама, тече несметано, и да је свима који су поднели захтеве одобрен извоз брашна.

Колико ће пшенице уопште бити у продаји

Постоје и назнаке да би млинарском сектору могла да буде надокнађена и разлика између тржишне и умањене, ограничене цене брашна на основу уредбе за фебруар, март и април ове године.
Цена пшенице достигла је недавно на берзи и 40 динара, а сва дешавања упућују да ће жито остати на цени.
„Уговарање пшеница новог рода већ почиње. И на страним и на домаћој берзи. Једна количина је чак и продата по цени од 37,5 за килограм. То је за динар мање него стара пшеница, а ово значи да ће и жито новог рода имати добро цену“, напомиње Здравко Шајатовић.
Он додаје да је питање колико ће пшенице уопште бити у продаји јер ће власници, поучени двогодишњим искуством, задржавати робу док ће трговци гледати да што више купе, јер је велика криза у свету.
Жетва пшенице у Новосибирској области - Sputnik Србија, 1920, 30.04.2022
ЕКОНОМИЈА
Влада Србије повећала квоту за извоз пшенице на 220.000 тона
пшеница - Sputnik Србија, 1920, 31.03.2022
ЕКОНОМИЈА
Светска криза и житарице – колико балканске земље зависе од увоза из Србије
Нездрава храна – илустрација - Sputnik Србија, 1920, 23.04.2022
ДРУШТВО
Како да разликујете добре и лоше адитиве
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала