Бугарски премијер тражи да се провери рад „Турског тока“
19:55 12.05.2022 (Освежено: 19:57 12.05.2022)
© Anastasia Solntseva / Turkish Stream
Пратите нас
Бугарски премијер Кирил Петков на седници Владе детаљно је говорио о резултатима посете Сједињеним Америчким Државама. Он је потврдио да је успео да се договори о испорукама течног природног гаса и наложио колегама да провере „Јужни ток“ као инструмент корупције, мислећи на „Турски ток“.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Министарство енергетике ће наставити да води допунске преговоре о дугорочним испорукама. То ће дати Бугарској могућност да добије праву диверсификацију. За нас је најважније да Бугари имају најповољније цене и најпоузданије испоруке. Непостојање добављача који једнострано може одбити услове и уговоре је велика победа“, рекао је Петков.
Бугарски премијер је говорио и о даљим плановима у енергетици. Он је наложио колегама да провере „Јужни ток“ који је, према његовим речима, инструмент корупције.
„Наши партнери сматрају корупцију основним инструментом утицаја Путина у нашем региону и Европи. Данас ћу издати налог да се спроведе потпуна провера пројекта ‘Јужни ток’. То је управо тај тип пројекта који се користи за спровођење спољне политике Путина“, изјавио је раније Петков.
Након неколико часова, прес служба је појаснила да је премијер имао у виду „Турски/Балкански ток“.
Сајт „Трибуне“ је са скепсом коментарисао појашњење прес службе.
„Петков је опет показао да нема основна знања у главним правцима. Овај пут је очигледан недостатак знања из области енергетике“, наводи се у изјави новинара.
Русија је у децембру 2014. године објавила да одустаје од „Јужног тока“ јер нема сагласност Бугарске. То се догодило након што је током лета 2014. године Влада Пламена Орешарског одлучила да заустави радове због проблема са европским законом. У Бриселу су сумњали да су изабрани руско-бугарски конзорцијуми компанија повезани са Кремљом и бугарским послаником Дељаном Пејевским.
