Шта би донела Шмитова забрана кандидатуре Додика и Човића
Пратите нас
Уколико Кристијан Шмит буде забранио Милораду Додику и Драгану Човићу да се кандидују на предстојећим изборима показао би да у БиХ нема демократије и да је она протекторат и колонија. Свако ко би се кандидовао уместо њих добио би барем десет одсто гласова више само на конто Шмитове забране, али избори без Човића и Додика нису могући.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Вест да постоји могућност да такозвани високи представник међународне заједнице у БиХ Кристијан Шмит може да забрани Додикову и Човићеву кандидатуру пустио је председник Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ Суад Арнаутовић. Он је изјавио да ће ЦИК одбити оверу учешћа Додика и Човића на изборима, уколико Шмит каже да крше Дејтон и Устав.
Без Човића и Додика избори нису могући
Уколико би Човићу и Додику било забрањено да се кандидују, не би било могуће одржати изборе у општинама и градовима у којима Срби и Хрвати чине већину, сматра политиколог Војислав Савић.
„Мислим да не би постојала воља локалног становништва да се избори спроведу. Република Српска у томе има лакшу позицију јер има институционалне капацитете како да спречи одржавање избора. То би заиста био преседан и потез који је незамислив у XXИ веку, да забрањује кандидовање на изборима. Право да бирате и будете бирани је основно људско право које нико не може да узурпира, а нарочито не због ваших политичких ставова“, истиче Савић.
Председник ЦИК-а Суад Арнаутовић лансира вест о могућности да Шмит забрани Човићу и Додику да се кандидују са намером да створи атмосферу да је тако нешто могуће, објашњава Савић.
„Они ће покушати да нормализују такве ствари, али то не смемо да допустимо. Мислим да у Републици Српској, ни опозициони ни политичари из власти не смеју да устукну пред таквим стварима – то било коме може да се деси. Забрана кандидатуре би означила почетак краја БиХ“, закључује Савић.
Шмит нема разлога да забрањује кандидатуре
Милан Ситарски из Института за друштвена истраживања из Мостара каже да не зна која би била мотивација Шмиту за забрану кандидатуре двојици државника и лидерима две најпопуларније странке међу Србима и Хрватима. И Човић и Додик се својим потезима увек позивају на поштовање устава и уставних процедура. Шмит би, према томе, морао да евентуалну забрану добро образложи и међународној, и домаћој јавности.
„БиХ је једина земља у Европи с колонијалним управником који има овлашћења која не проистичу из одлука оних којима влада, али најважније у свему томе да би за тако радикалан потез морао да нађе добро правно утемељена овлашћења. Али, све и да их нађе, или да их не нађе и да само примени овлашћења која су му дата на располагање, мислим да би било која особа која би се кандидовала за функције уместо Додика и Човића, само на конто те забране добила барем десет одсто гласова више него што би њих двојица добили“, сматра Ситарски.
Човићев ХДЗ БиХ и Додиков СНСД, према мишљењу нашег саговорника, не би бојкотовали изборе у случају да се Шмит одлучи на корак на који га Арнаутовић позива. Евентуални бојкот ишао би на руку њиховим најжешћим политичким противницима, који би без изборне борбе попунили све изборне функције.
На Додика притисак из два правца – оба су намештена
Политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара подсећа да је ЦИК изабран мимо законске процедуре, како каже, вољом Бошњака и међународне заједнице. Тако изабрани ЦИК слушаће све што им нареде они који су их поставили.
Козомара сматра да забрана Човићу и Додику да се кандидују може да демотивише велики део Хрвата и Срба да изађу на изборе, те ће их они бојкотовати. У том случају ће избори бити фарса – власт би преузели они које Запад жели да устоличи, али то би значило владавину мањине над великом већином грађана.
Козомара подсећа да се на Додика врши притисак са две стране, евентуална Шмитова забрана да се кандидује само је један од њих. Друга варијанта да му се забрани учешће на изборима је истрага тужилаштва о наводној корупцији.
„Они покушавају да подигну фиктивну оптужницу, да је измисле како би и то био разлог да Додик не може да учествује на изборима. Постоје, дакле, два начина да се Додику спречи учешће на изборима, Један је оптужница за коју би касније рекли да нема довољно елемената, али када прођу избори. И други начин је да Шмит забрани учешће на изборима“, сумира Козомара ситуацију.
Могућност да му буде забрањено да се кандидује на изборима коментарисао је и Милорад Додик. Како је рекао, у Сарајеву стално разговарају о спречавању његове кандидатуре, али он ће, упркос томе, бити кандидат на општим изборима у БиХ.
„ЦИК БиХ не одлучује о кандидатурама и прича о овоме председника ЦИК-а Суада Арнаутовића није његова памет“, истакао је Додик.
