00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Није све у генима: Шта је показао случај једнојајчаних близнакиња које су раздвојене у детињству

© Depositphotos.com / Оsons163Бебе близанци
Бебе близанци - Sputnik Србија, 1920, 16.05.2022
Пратите нас
Близнакиње раздвојене у детињству, одрасле у различитим земљама, дале су научницима занимљив увид у факторе који утичу на когнитивне способности.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Када је имала само две године, једна од једнојајчаних близнакиња изгубила се на пијаци у Јужној Кореји. Родитељи су је годинама тражили, али безуспешно. Девојчица је стицајем чудних околности дата на усвајање, а њена примарна породица се у међувремену преселила у Сједињене Државе.
Много година касније, захваљујући анализи ДНК, родитељи су нашли своју давно изгубљену ћерку. До поновног сусрета је дошло 2020. године, а овај сплет несрећних и срећних догађаја дао је научницима прилику да испитају у коликој мери на развој интелигенције утичу васпитање и услови у којима дете расте.
Ранија истраживања су сугерисала да је коефицијент интелигенције у 80 одсто случајева условљен наследним фактором, као и да једнојајчани близанци деле сличан коефицијент.
Иако су близнакиње имале много сличних особина и физичких карактеристика, њихове когнитивне способности су се умногоме разликовале. Научници су дошли до закључка да та разлика износи чак 16 бодова, пише „Национална географија“.
Овај резултат је навео научнике да ревидирају претходна сазнања о утицају гена на интелигенцију, као и да нађу одговор на питање: колико је важно окружење у ком одрастамо.
„Приметили смо јасне сличности у карактеру, нивоу самопоштовања, менталном здрављу и задовољству послом. Али смо уочили значајне разлике у резултатима опште интелигенције и невербалне комуникације“, наводе научници у свом истраживању.
Сестра која је одрасла у Јужној Кореји имала је виши ниво перцептивног закључивања и брже је обрађивала податке.
С друге стране, сестра која је одрасла у Сједињеним Државама је током живота имала потрес мозга, стога научници не могу да тврде да ли је то на неки начин утицало на резултате теста.

Пресудан фактор који утуче на интелигенцију?

Научници сматрају да су на ове резултате вероватно утицали и различити услови у којима су одрасле. Разлика се не огледа само у земљама, већ и у томе да је сестра из Јужне Кореје одрасла у мирнијој средини са много више слободе у поређењу са својом близнакињом.
„Близнакиње су одгајане у врло различитим срединама, не само у различитим земљама и културама“, навели су научници.
Битно је истаћи да студија потврђује велику сличност међу једнојајчаним близанцима, чак и у условима када су они раздвојени хиљадама километара. Обе су имале високе нивое самосвести и самопоштовања.
Научници закључују да су културне разлике очигледно имале огроман утицај у формирању њихових личности. У прилог овоме говоре чињенице да су Сједињене Државе више концентрисане на индивидуалан приступ одгајању, док се за Јужну Кореју може рећи да више води рачуна о колективној добробити.
Такође се надају да ће им развој медицине и све приступачније анализе ДНК у наредним деценијама помоћи да открију више сличних парова који ће пристати да се тестирају, те да ће им то омогућити већи узорак за анализу.
„Важно је пронаћи што више оваквих случајева. Још увек нам нису у потпуности јасни механизми путем којих гени утичу на наше понашање“, закључила је ауторка студије, психолог Ненси Сегал са Универзитета у Калифорнији.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала