Велика промена на тржишту кафе у Србији
CC0 / Unsplash/🇸🇮 Janko Ferlič /
Пратите нас
Под именом „кафа“ од 31. маја у Србији ће моћи да се продају само производи направљени искључиво од млевеног зрна кафе, предвиђено је правилником који је усвојен пре годину и по и који сада ступа на снагу. Ако се кафа меша са другим састојцима попут житарица или махунарки то мора да буде јасно истакнуто на амбалажи.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Многи воле да дан почну уз шољицу добре кафе. Али, то није увек лако, будући да се на тржишту под називом „кафа“ нуде производи различитог састава и квалитета. Љубитељи кафе кажу да не могу да пију сваку.
Кафа - само чиста, без додатака
Од 31. маја ознаку „кафа“ моћи ће да носе само производи који у себи не садрже ни најмањи проценат додатака попут јечма, леблебије, грашка, соје, жира, цикорије...
„Кафа не сме да садржи скроб у себи из простог разлога што кафа нема природан састојак скроба у себи, обично тај скроб је долазио из житарица које су богате скробом“, објашњава шеф одсека за декларисање, квалитет и органску производњу Бранислав Ракетић.
Мешавине морају да се означе као „производ на бази кафе“. Ако је у мешавини мање од 50 одсто кафе онда је то на пример „производ на бази јечма, са додатком кафе“.
„Све што је раније било дозвољено и сада се може радити. Само шта је новина да се то мора јасно назначити и да ви као потрошачи врло јасно видите шта су сурогати, колико га има. Када имате пржену млевену кафу са јечмом, да знате да је то јечам. Та информација се мора налазити на предњој страни. У списку састојака мора се назначити процентуално учешће тог јечма“, каже Ракетић.
У Србији постоји 460 произвођача кафе. Међу њима су и велике компаније, али и мале локалне пржионице. Сви су имали 18 месеци да пословање прилагоде новим правилима.
„То неће утицати на пословање наше фирме, јер ми радимо чисту и квалитетну кафу. Што се тиче сурогата, то збуњује потрошаче. Мешањем сурогата са кафом врло често на декларацији пише да се добија квалитетан напитак. То је обмана потрошача. Наше мишљење је да треба избацити сурогате из кафе“, сматра директор фирме „Чарли кафа“ из Ужица Мирко Ковачевић.
Нови прописи тек кад се све прода
Правилник је делимично усклађен са европским прописима, али је пре свега у интерeсу потрошача и неких произвођача.
„Са овим начином декларисања сви произвођачи који производе кафу на прави начин, који имају у свом портфолију виши квалитет могу да оправдају то и ценовно на тржишту. Може да се направи разлика између производа од чисте кафе и других производа кафе“, каже секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС Александар Богуновић.
„На нивоу ЕУ имамо уредбу која регулише екстракте кафе и екстракте цикорије и тај део јесте усклађен. Ми имамо и проширене одредбе које се тичу сирове кафе, сродних производа. То је национални пропис, није на нивоу ЕУ, већ поједине чланице ЕУ имају те прописе“, објашњава Ракетић.
Правилник ступа на снагу последњег мајског дана, али то не значи да у трговинама од тада више неће бити мешавине млевене кафе под називом „кафа“, јер је предвиђено да све што се затекне у промету до тог дана може да се продаје до истека рока трајања, пише РТС.
