Бугарски експерт: Пољска покушава да обнови некадашњу моћ "на костима Русије"
CC0 / /
Пратите нас
Украјинска криза је постала катализатор консолидације и фрагментације земаља, сматра бугарски социолог Иво Христов и додаје да се са једне стране налазе присталице америчког западног блока, а са друге стране су Кина, Индија, земље Латинске Америке, Африке и Персијског залива које су одбиле да подрже америчке санкције против Русије.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Остали део света који не припада западном блоку чека да се заврши овај сукоб између Русије и Америке на територији Украјине. Украјина даје своју територију и, нажалост, крв свог народа“, изјавио је бугарски експерт телевизији „Еуроком“.
Према његовом мишљењу, у случају да дође до ескалације у конфликт могу бити увучени и источно-европски сателити, а притом Пољска сама предлаже своје услуге, док ће други бити насилно увучени у сукоб.
Развој догађаја је након 24. фебруара био неочекиван и за Русију и за САД, оценио је Христов. Русија је првобитно направила грешку дозволивши државни преврат у бившој руској совјетској републици 2014. године, а амерички стратези нису успели да Русију међународно изолују.
Експерт је коментарисао и тренутну политику балтичких земаља и Пољске у односу према Русији, између осталог је коментарисао и уклањање споменика совјетским војницима. На коментар новинара о томе да ти људи „као да жале што су их ослободили од нацизма“, Христов је подсетио на прошлост балтичких држава.
„Нећемо заборавити, да су прибалтичке земље без обзира на своје не тако многобројно становништво дале велики допринос у борби против СССР-а захваљујући свом учешћу у СС јединицама. А Литванија и Пољска, која сада себе представља као жртву, као и украјински западњаци, су били укључени у најозлоглашеније зондеркоманде (одред затвореника у немачким концентрационим логорима задужени за уништавање мртвих у гасним коморама). Тако називају и чланове Ајнзацгрупе које су оперисале на окупираним територијама и чија је улога била да тероришу локално становништво. Они су уништавали јеврејско становништво у Литванији, Белорусији и Украјини. Антисемитизам као одлучујући елемент у стварању национализма и у Пољској и у Украјини један је од најважнијих елемената у стварању њиховог идентитета. Очигледно је да су они поносни на то, а њихове газде то користе“, навео је Христов.
Социолог сматра да у тренутној кризи две земље покушавају да поврате некадашњи значај, а то су Пољска и Турска. Пољска тежи да постане доминантна сила у Источној Европи и обнови пољско – литвански Комонвелт „на рачун Русије и на костима Русије“, а Турска покушава да поново створи Османско царство.
Акције Немачке је Христов окарактерисао као самоубиство и по питању економских интереса Немачке, енергетских и геополитичких интереса. Према његовим речима, Немачка не расуђује самостално већ послушно стаје у евроатлантски ред.
Бугарска је, по његовом мишљењу, у овој међународној игри пион и њена елита ће „испунити било које наређење како би се допала газди“, чак и ако од ње то и не траже.
„Наравно, постоје институције, које се труде да воде избалансиранију политику и посматрају далекосежније, али је сада очигледно да су Бугарску ставили на линију до самог фронта. Стратешки интерес Бугарске се састоји у томе да нас не поставе на прву линију фронта“, закључио је бугарски експерт.
