Потпуно дешифрован геном мушкарца из Помпеје
© AP Photo / Parco Archeologico di Pompei
Пратите нас
Научници су први пут секвенцирали цео геном човека који је страдао у Помпеји током ерупције Везува 79. године нове ере. Извештај о студији је објављен у часопису „Сајентифик рисерч“.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Геогенетичар Габријел Скорано са Универзитета у Копенхагену и његове колеге извукли су ДНК из остатака двоје људи пронађених у Кући ковача у Помпеји. Скелети су откривени још тридесетих година прошлог века. Судећи по облику, грађи и дужини костију, један је припадао мушкарцу који је у тренутку смрти имао између 35 и 40 година, а други жени старијој од 50 година.
Цео геном се могао секвенцирати само из остатака мушкарца, јер су постојале празнине у секвенцама добијеним од жене.
#ThrowbackThursday 1975, scheletri nella Casa del Fabbro: una famiglia che sperava il Vesuvio si placasse pic.twitter.com/uU2jTvhGRY
— Pompeii Sites (@pompeii_sites) August 4, 2016
Помпејски ДНК упоређен је са подацима добијеним од 1030 становника античког света и 471 модерног човека из Западне Евроазије. Жртва Везува била је генетски најближа становништву Апенинског полуострва у време Римског царства и становницима савремене централне Италије. Међутим, анализа ДНК митохондрија и Y-хромозома човека открила је његову разлику од сународника: једна група гена у то време пронађена је само код острвљана са Сардиније.
Како наводе аутори студије, древни геном је било могуће дешифровати због чињенице да су пирокластични материјали који су прекрили град за кратко време пружили заштиту од фактора животне средине који уништавају ДНК, попут кисеоника.
Раније су научници могли да секвенцирају само кратке делове митохондријске ДНК од људи и животиња из уништеног града.
Ископавања у Кући ковача (познатој и као Столарска кућа или Столарска кућа, Casa del Fabbro) вршена су 1914, 1927. и 1933. године. Поред посмртних остатака људи, у кући су пронађени новчићи, накит, бочице парфема, мерни и геодетски инструменти. На фасади је била исписана романтична порука, која је касније изгубљена: „Секунд шаље поздраве својој Прими, где год да је. Преклињем вас, господарице, волите ме.“
