Са удаљене осматрачнице САД и Британија дижу „челичну завесу“ у Европи
© Sputnik
Пратите нас
Са удаљене осматрачнице САД и Британија гурају Европу и Русију у рат с намером да се изграде дубоки ровови који ће спречити даљу нормалну сарадњу у Европи и омогућити подизање „челичне завесе“ од Балтика до Црног мора, констатовано је на конференцији посвећеној изазовима европске безбедности у светлу актуелних сукоба у Украјини.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Заједно са Великом Британијом, Сједињене Државе настоје да ЕУ држе под контролом и да је милитаризују како би постала послушан подсистем НАТО-а, упозорио је генерал Митар Ковач, председник Евроазијског безбедносног форума, организатор конференције „Изазови европске безбедности – стање и перспективе“.
У том смислу, предузете су опсежне мере стратешке контроле водећих држава ЕУ, пре свега Немачке и Француске.
НАТО је, како је рекао, 31 годину од нестанка Варшавског пакта, постао још агресивнији него у прошлости у потрази за јефтиним ресурсима и новим тржиштима и кроз процес насилне глобализације.
„Оно што је у доброј мери зачудило свет јесте да се ЕУ нашла неспремна, да нема интересне циљеве у том процесу, нити може да их афирмише. Понаша се као слепи извршилац налога Америке, а у доброј мери и Велике Британије на југоистоку Европе“, истакао је он.
Поред притиска на неутралне државе у Европи, као што су Шведска и Финска, да постану чланице НАТО-а, наставља се са притисцима на Србију и БиХ да уведу санкције Руској Федерацији и постану део тзв. демократског света, подсетио је Ковач.
Улога НАТО
Према речима генерала Божидара Форце, смисао и циљеви ширења НАТО-а на исток јесу непосредни исказ настојања САД да владају светом применом свих средстава, а посебно силом. Они се, према Форциним речима, не могу наћи ни у филозофији, ни у науци, већ у практичном поступању и себичном интересу владања светом.
Први генерални секретар Алијансе, британски генерал Хестингс Исмај укратко је објаснио прагматичне циљеве НАТО-а: држати Немачку под контролом, истерати Русе из Европе и задржати Америку у Европи.
„Зашто би опстао НАТО? Да би остварили трећи циљ – да истерају Русију из Европе, јер су прва два остварили. Америка је дошла у Европу и ставила Немачку под чизму“, истакао је Форца.
Срушен међународни поредак – сада се ствара нови
Говорећи о догађајима у Украјини, политиколог Александар Павић нагласио је да теза да је Русија извршила агресију на Украјину, као што је НАТО извршио агресију на СРЈ 1999 нема основа, јер је НАТО том агресијом, и касније признањем једнострано проглашене косовске независности 2008. Године, срушио међународни поредак.
То што сада Запад оспорава постојање ДНР и ЛНР и оспорава им право да траже помоћ од Русије, као што оспорава право Криму да се врати у Русију, примена је двоструких стандарда. Али, поента је, према Павићевим речима, у томе што је међународни поредак срушен.
„Ми сада улазимо у ново време, где ће из неких решења на терену произаћи нови међународни поредак. С тим што имамо проблем што на страни агресора, западних сила, не постоји никакво интересовање да се поштују међународни стандарди и то је оно што је најопасније“, сматра Павић.
Енергетска безбедност Европе угрожена понашањем САД
Новинарка Јелица Путниковић говорила је о економским аспектима актуелне кризе. У ери глобализације и међународне трговина, где дешавања (било позитивна или негативна) на једном тржишту ланчано изазивају поремећаје широм планете манипулација енергентима, постала је, како је рекла, моћно оружје, којим империјалистички настројени политичари покушавају и, нажалост, успевају да управљају не само европским већ и светским енергетским токовима.
„И пре рата у Украјини европска безбедност је угрожена јер су европски политичари дозволили да им званична политика Вашингтона диктира од кога ће убудуће куповати енергенте: природни гас, сирову нафту, па чак и угаљ и нуклеарно гориво, да им одређују хоће ли им партнери у градњи нуклеарних електрана бити руска или нека западна компанија. На први поглед се чини да је реч о политици САД према Русији али, угрожавањем енергетске безбедности Европе амерички политичари покушавају, и на жалост по Европљане, успевају да науде европским економијама, развоју европских држава, а последично и стандарду и бољитку грађана“, казала је она.
Како ће се енергетска криза развијати, хоће ли се предстојеће зиме Европа смрзавати без руског гаса, нафте и угља тешко је прогнозирати, додаје Путниковићева.
„Геополитичка мантра да се куповином руских енергената финансирају руска дејства у Украјини за сада има мало критичара. Својеврстан глас разума у овом хорском нападу на руске енергенте долази од мађарског премијера Виктора Орбана, који Европу и свет упозорава да неће да се, на штету мађарских грађана и привреде одрекне увоза ових стратешких сировина из Русије“, наводи она.
Пред Европом је, каже Јелица Путниковић, одлука да се озбиљно позабави својом енергетском безбедношћу, а то питање могу решити само ако донесу геополитичке одлуке засноване на интересу својих грађана.
Медијски рат и русофобија – оружје Запада
У осврту на медијски рат између Русије и Запада, социолог Слободан Рељић оценио је да су медији у Украјини коришћени су на исти, већ опробани начин, као и током југословенског грађанског рата, ирачког рата, у Либији или Сирији.
„Ту су средства масовне комуникације потпуно трансформисана у оружје дезинформисања. Људска потреба за истином се игнорише до крајњих граница. Успешност тог метода је била неупоредиво слабија, када је с друге стране велика и организована сила као Русија. Учинковитост је знатна само на Западу где је то пре свега служило подгрејавању хистеричне русофобије“, навео је он.
У медијској сфери то је само наставак процеса промене улоге медија у друштву, од нечега што је служило ослобођењу појединца у средства за успостављање тоталитаризма, Рељићев је закључак.
Професор на Факултету политичких наука Часлав Копривица осврнуо се на историјске претпоставке и домете европско-западне русофобије.
„У случају односа Европе, односно Запада и Русије, уколико се он посматра у склопу текуће кризе у бившој Украјини, историјски дубоко усађена русофобија представља основу за разумевање прављења од бивше совјетске републике геополитичког мостобрана за наступање ка Русији, као што и, с друге стране, управо из оквира вишестолетне традиције европске антируске ксенофобије треба тумачити тотални пропагандни рат против Русије који је Запад отпочео 24 фебруара ове године“, рекао је Копривица.
