https://sputnikportal.rs/20220602/isukani-mac-turske--koju-bi-to-savremenu-vizantiju-erdogan-da-baci-na-smetliste-istorije--1137952946.html
„Исукани мач“ Турске: Коју би то „савремену Византију“ Ердоган да баци на сметлиште историје
„Исукани мач“ Турске: Коју би то „савремену Византију“ Ердоган да баци на сметлиште историје
Sputnik Србија
Историја османске Турске изнова је инструментализована на прослави годишњице пада Константинопоља, позивом Ердогана да је куцнуо час да се и савремена... 02.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-02T22:01+0200
2022-06-02T22:01+0200
2022-06-02T22:22+0200
свет
свет – политика
турска
грчка
нато
сирија
француска
немачка
цариградска патријаршија
сад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110464/03/1104640311_0:0:3000:1688_1920x0_80_0_0_01d71171252210ad6a4862e34d4f66d8.jpg
Представа у 3Д формату, емитована на зидовима Аја Софије у част подсећања на годишњицу пада Цариграда 1453. можда би могла да се окаратегорише као визуелна провокација да управо она није послужила као увод у обраћање председника Ердогана који је позвао модерне Турке да по угледу на своје славне претке - модерне Византијце баце на сметлиште историје.Рестауирација Османског царстваДа ли је овај амалгам само реторичка фигура Тајипа Ердогана упућена бирачком телу или се иза свега крију озбиљније намере?Сама чињеница да је пројекција извршена на зидинама Свете Софије која је по наређењу Ердогана претворена у џамију говори, сматра Слободан Јанковић, виши научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду, о континуитету политике враћања Османског царства и његовом виђењу себе као неке врсте новог султана.Не треба, каже, занемарити ни чињеницу да је Ердоган у говору пред омладином покрета названог по Мехмеду Другом Освајачу рекао да су у Турској промењени многи закони, и да је време да се мења и Устав из времена војног пуча 1980.У светлу текућих догађајаОве вишесмислене поруке, сматра наш саговорник, треба ставити у шири контекст и анализирати у светлу текућих догађаја - најављене операције чишћења од терориста две курдске територије у Сирији, западно од реке Еуфрат, али се могу довести и у везу са критикама ЕУ и чланицама НАТО.Историјска низбрдицаНи Грчка, сматра новинар и дугогодишњи дописник из Турске Војисилав Лалић, није изузета из Ердогановог етикетирања оваквим порукама, посебно јер су се односи ове две земље нашли на највећој историјској низбрдици од 1974. када је Турска извршила инвазију Северног Кипра, поделила Острво и прогласила државу.Као модерни Византијци могли би, каже Лалић, да се препознају и Французи са којима Ердоган не гаји добре односе након Макронове осуде војне интервенције у Сирији и Либији и чињенице да је Грчка је у међувремену купила француске авионе и фрегате.У сусрет изборимаИпак, овакве поруке којима Ердоган позива на визију 2053. имају и своју употребну вредност у унутрашњој политици посебно са становишта чињенице да се за мање од годину дана у Турској одржавају парламентарни и председнички избори, а да текуће анкете показују изразито незадовољство грађана.Посматрано из тог угла, ова прослава пада Цариграда са пратећим порукама којима се позива на историју али и војне аранжмане намењена је пре свега радикалним исламистима чији гласови би могли да пресуде коначни изборни резултат.
турска
грчка
сирија
француска
немачка
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110464/03/1104640311_240:0:2865:1969_1920x0_80_0_0_0cb48c5fbf92b8404eaf7fcecded2c3d.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
свет – политика, турска, грчка, нато, сирија, француска, немачка, цариградска патријаршија, сад, аја софија, анализе и мишљења
свет – политика, турска, грчка, нато, сирија, француска, немачка, цариградска патријаршија, сад, аја софија, анализе и мишљења
„Исукани мач“ Турске: Коју би то „савремену Византију“ Ердоган да баци на сметлиште историје
22:01 02.06.2022 (Освежено: 22:22 02.06.2022) Историја османске Турске изнова је инструментализована на прослави годишњице пада Константинопоља, позивом Ердогана да је куцнуо час да се и савремена Византија нађе на сметлишту историје. Према коме је Турска „исукала мач“ у овом тренутку и да ли су главна мета Фанар и Американци?
Представа у 3Д формату, емитована на зидовима Аја Софије у част подсећања на годишњицу пада Цариграда 1453. можда би могла да се окаратегорише као визуелна провокација да управо она није послужила као увод у обраћање председника Ердогана који је позвао модерне Турке да по угледу на своје славне претке - модерне Византијце баце на сметлиште историје.
Рестауирација Османског царства
Да ли је овај амалгам само реторичка фигура Тајипа Ердогана упућена бирачком телу или се иза свега крију озбиљније намере?
Сама чињеница да је пројекција извршена на зидинама Свете Софије која је по наређењу Ердогана претворена у џамију говори, сматра Слободан Јанковић, виши научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду, о континуитету политике враћања Османског царства и његовом виђењу себе као неке врсте новог султана.
Не треба, каже, занемарити ни чињеницу да је Ердоган у говору пред омладином покрета названог по Мехмеду Другом Освајачу рекао да су у Турској промењени многи закони, и да је време да се мења и Устав из времена војног пуча 1980.
„Све те поруке заједно говоре да Турска иде ка реастаурацији или обнови Османског царства, при чему се помињање модерних Византинаца односи на све хришћане, али у првом реду на Американце који подржавају Фанар и цариградског патријарха Вартоломеја“.
У светлу текућих догађаја
Ове вишесмислене поруке, сматра наш саговорник, треба ставити у шири контекст и анализирати у светлу текућих догађаја - најављене операције чишћења од терориста две курдске територије у Сирији, западно од реке Еуфрат, али се могу довести и у везу са критикама ЕУ и чланицама НАТО.
„Ердоган је оптужио Немачку, Француску и Холандију да штите међународни тероризам, подржавајући Финску и Шведску у науму да уђу у НАТО. Иако је Шведска као одговор на блокаду Турке скинула санкције на извоз оружја и показала спремност да у потпуности демолира наводна залагања за људска права не би ли постали чланица НАТО савеза, односи су остали затегнути“.
Ни Грчка, сматра новинар и дугогодишњи дописник из Турске Војисилав Лалић, није изузета из Ердогановог етикетирања оваквим порукама, посебно јер су се односи ове две земље нашли на највећој историјској низбрдици од 1974. када је Турска извршила инвазију Северног Кипра, поделила Острво и прогласила државу.
„Ердоган је пре неколико дана изјавио да више не жели да види премијера Грчке само зато што је Мицотакис посетио Америку и пред Конгресом изнео бојазан да би за Грчку али и регион источног Средоземља било погубно наоружавање Турске. То што је Турска затражила да купи 40 авиона Ф16, у Конгресу није наишло на велико разумевање,али још мање разумевања је Ердоган показао према премијеру Грчке, окривљујући га за звецкање оружјем у Медитерану“,
Као модерни Византијци могли би, каже Лалић, да се препознају и Французи са којима Ердоган не гаји добре односе након Макронове осуде војне интервенције у Сирији и Либији и чињенице да је Грчка је у међувремену купила француске авионе и фрегате.
Ипак, овакве поруке којима Ердоган позива на визију 2053. имају и своју употребну вредност у унутрашњој политици посебно са становишта чињенице да се за мање од годину дана у Турској одржавају парламентарни и председнички избори, а да текуће анкете показују изразито незадовољство грађана.
„Обезбедити трећину гласова у Парламенту и реизбор на место шефа државе за Ердогана је велики изазов јер је Турска суочена са великим економским проблемима - рекордна стопа инфлације, рекордни пад националне валуте, рекордна незапосленост. Та криза погодила је највећи број грађана. Друго, незанемарљива је и најава да би опозиционе партије, њих укупно пет, могле удружено да изађу на црту владајућој странци“.
Посматрано из тог угла, ова прослава пада Цариграда са пратећим порукама којима се позива на историју али и војне аранжмане намењена је пре свега радикалним исламистима чији гласови би могли да пресуде коначни изборни резултат.