Конкуренција банкама и кредитима: Стиже први српски дигитални токен
CC0 / Unsplash/Kanchanara /
Пратите нас
Дигитални токен, први у Србији, почеће да се продаје средином јуна. Тај токен је Комисија за хартије од вредности одобрила компанији „Финспот“.
Дигитални токен подсећа на традиционалне финансијске инструменте, а они који га купе, зарађују од профита, односно камате коју им исплаћује компанија која је издала токен. За мала и средња предузећа може да представља алтернативу банкарским кредитима, јер она често немају адекватан приступ изворима финансирања, оцењују стручњаци.
Шта је дигитални токен
Дигитални токен је облик дигиталне имовине који представља било коју врсту нематеријалног имовинског права који у дигиталном облику репрезентује једно или више тих права, укључујући могућност за корисника токена да му се пружи услуга, рекао је Марко Јанковић, председник Комисије за хартије од вредности.
„Ако причамо о конкретном токену који је Комисија одобрила, причамо о једном секјурити токену који представља квазифинансијски инструмент, који у највећој мери подсећа на традиционалне финансијске инструменте, а корисници тог дигиталног токена имају право да учествују у профиту, односно на камату коју ће им компанија која је емитовала токен исплатити“, објашњава Јанковић.
Наводи да разне врсте дигиталних услуга све више учествују у нашем животу.
„Финтек представља утицај развоја ИТ компанија на финансијску индустрију. Оне представљају допуну финансијског система и пружају иновативна решења које те услуге да треба да приближе клијентима традиционалним финансијским институцијама и олакшају приступ тим финансијским услугама. Како се ИТ развија, вероватно ће у неком тренутку почети да представљају конкуренцију традиционалним финансијским институцијама“, нагласио је Јанковић.
Када неко жели да наплати фактуру три месеца пре рока, може да пошаље захтев компанији, и да добије у врло кратком року 80 одсто пара, а остатак када дужник плати.
Вредност токена 1.000 динара
„Ми смо почели са радом у јануару 2021. године. Од тада до сада смо финансирали девет милиона евра фактура. Више од 100 клијената имамо из читаве Србије. Тим растом смо доказали претпоставку да је оваква услуга потребна у земљи јер мала и средња предузећа немају адекватан приступ изворима финансирања. То смо осетили на својој кожи, јер као мала компанија тешко да можемо да дођемо до извора финансирања преко банака. Наша мисија је да мала и средња предузећа реше тај проблем ликвидности“, наводи технички директор „Финспота“ Огњен Куртић.
Куртић напомиње да је за то дигитални токен одличан алат.
„Он омогућава да ми без великих препрека узимамо новац од инвеститора, од физичких и правних лица, а инвеститорима плаћамо накнаду зато што користимо њихов новац“, наглашава Куртић.
Вредност токена биће 1.000 динара и купује се најмање 10.
„Као и свака инвестиција и куповина носи одређене ризике који су дати у белом папиру и њега је одобрила Комисија за хартије од вредности. Мислимо да инвеститорима може да да додатну сигурност јер радимо у строго контролисаној области, имамо лиценцу Министарства финансија, обавезу ревизије и ту ревизију објављујемо на нашем сајту. Купци токена добијају могућност да улажу у компанију која има доказан бизнис модел, потенцијал за раст и на тај начин остварују профит“, додаје Куртић.
Новац иде у привреду
Новац који прикупљају емисијом токена, додаје, директно иде у привреду финансирањем фактура, помаже предузећима да развијају бизнис.
„Купци токена након куповине на нашој платформи имају неколико опција за инвестирање. Све се своди на одлуку на колико новац желе да дају нама на коришћење за шта ми онда плаћамо различите накнаде“, навео је Куртић.
Марко Јанковић напомиње да конкретни токен представља дигиталну обвезницу.
„Законом о дигиталној имовини дефинисали смо финансијски инструмент који има практично све карактеристике обвезнице, односно инструмента дуга којим компанија прикупља новац за своје пословање, као што чини „Финспот“. У белом папиру дефинишу намену новца, као и сва права купца ток дигиталног токена. Токени по карактеристикама могу да подсећају на традиционалне финансијске инструменте, у овом случају дигиталној обвезници“, казао је Јанковић.
Сигурност корисника
Према његовим речима наш закон је технолошки неутралан.
„Нас као регулаторе не занима на којој технологији токен функционише. „Финспот“ користи Полигонову мрежу која са своје стране користи етерове смарт контракте. То је једна децентрализована мрежа која пружа дозу сигурности корисницима да ће њихови подаци бити заштићени, будући да нико не може на једном месту да сакупи све податке о самом инструменту“, наводи Јанковић.
Додаје да су токени, ако се посматра из угла једне компаније која покушава да финансира пословање, конкуренција кредитима и банкама.
„Банке доминирају нашим финансијским тржиштем, а иновативни инструменти представљају допуну онога што банке пружају. Имамо компаније које су мале, иновативне, али немају оно што банке највише воле да виде – колатерал када одобравају кредите. У том случају токени представљају добру алтернативу, а инвеститори могу да инвестирају у те компаније само на основу бизнис модела и поверења да ће кроз раст те компаније моћи да финансирају обавезе према инвеститорима“, указује Јанковић.
За сада, напомиње, још није одобрена ниједна лиценцу за криптомењаче.
„Тим Комисије је предано радио и надам се да врло брзо можемо да имамо прве резултате. Ту смо имали најразличитије захтеве, од квалитетних компанија, до оних који нису можда на најозбиљнији начин схватили процес лиценцирања. Свакако да неће све компаније добити и лиценце за обављање тих послова. И код токена, имамо различите примере. Од „Финспота“ који је врло озбиљно схватио цео процес и брзо прошао процедуру. Са друге стране, имамо потенцијалне емитенте који су цео процес издавања папира схватили мало мање озбиљно. Наш задатак као регулатора је да пре свега заштитимо инвеститоре и у том контексту се трудимо се да све што изађе у јавност буде довољно квалитетно да инвеститорима пружи све информације да квалитетно донесу одлуку“, каже Јанковић.
Дигитални евро и негативан став централних банкара
Јанковић наводи да не може да се сагласи са изјавом председнице Европске централне банке Кристин Лагард да криптовалуте не вреде ништа.
„Обично централни банкари имају приступ криптовалутама који је априори негативан. Криптовалуте, за њих нико не гарантује, немамо неку државу или инвестицију која стоји иза њих. И ја разумем њихову бојазан по стабилност финансијског система због појаве неке криптовалуте која може уздрмати ту стабилност. На крају дана, ипак тржиште одређује вредност свега што се на њему нађе“, напомиње Јанковић.
ЕУ, наводи, озбиљно разматра увођење дигиталног евра.
„Озбиљно разговарамо о могућности и да Србија уведе дигиталну валуту једног дана. То је и даље у фази теоретске расправе. Ако гледамо ЕУ и количину енергије коју они троше на своје активности сматрам да је то нешто о чему треба озбиљно размишљати“, закључио је Јанковић, пише РТС.
