00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ (реприза)
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Необично историјско откриће: Како се водени цвет парио у ројевима /фото/

CC0 / Pixabay / Водени цвет
Водени цвет - Sputnik Србија, 1920, 09.06.2022
Пратите нас
Кинески научници саопштили су да су открили нови слој фосила инсекта водени цвет, који датира од пре 180 милиона година, и који открива понашање ројева при парењу, што је најранији познати доказ таквог понашања инсеката.
Истраживачи са Института за геологију и палеонтологију у Нанкингу, Кинеске академије наука (НИГПАС) и Института за геолошка истраживања Гуангси пронашли су нови слој, који садржи 381 појединачни остатак ове интересантне врсте, у граду Хеџоу, у јужном кинеском аутономном региону Гуангки Жуанг.
„Понашање ројева при парењу је раније било познато само код основних врста воденог цвета. Међутим, наш налаз открива да су таква сложена понашања већ била добро успостављена код ове врсте инсекта у раној јури“, рекао је Ванг Бо, истраживач из НИГПАС-а.
„Ово откриће представља најранији доказ понашања парења роја код инсеката“, рекао је Ванг.
Према речима стручњака, јединке воденог цвета проводе већи део свог живота у воденом окружењу, а одрасле обично живе само један до два сата или неколико дана. Током своје кратке зреле фазе, мужјаци формирају густе агрегације, а женке морају пронаћи партнере за парење док лете кроз велике ројеве, при чему се копулирају и на крају лоцирају погодно место за одлагање јаја, пренео је РТС.
Резултати истраживања објављени су у часописима „Геолоџи“ и „Хисторикал биолоџи“.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала