Да ли све болести наслеђујемо од родитеља и од чега зависи да ли ћемо се од њих и разболети
© Sputnik / Михаил Воскресенский
/ Пратите нас
Управо као последица наслеђивања, код сродних особа могу да се запазе бројне исте или сличне особине (боја очију, косе, коже…). Да ли се по истом принципу преносе и наследне болести – оне за које носимо генетску предиспозицију, објашњава др Милош Бркушанин.
Наследне болести су сегмент процеса преношења наших наследних информација. Овај процес означава се као „наслеђивање“. Наследни материјал који се са родитељских генерација преноси на потомке означава се као генетско наслеђе.
Како функционише принцип преноса генетских информација
Посматрано оком обичног човека, људско тело је савршена „машина“. Требало би да се у нашем организму сви процеси одвијају по савршено замишљеном реду. Почетак овог низа представља наш ДНК.
„Молекул ДНК је носилац наследне информације, а гени су мали део молекула ДНК. У њима су на специфичан начин записана и регулисана упутства која наше ћелије користе за нормално функционисање и живот. На тај начин обезбеђује се складно функционисање целог организма. Током остављања потомства, на дете се половина генетског материјала преноси са мајке, половина са оца. Управо као последица наслеђивања код сродних особа могу се запазити бројне исте или сличне особине (боја очију, косе, коже…)“, објашњава овај механизам за е-Клиника портал др Милош Бркушанин.
Да ли се по истом принципу по коме се наслеђују особине, наслеђују и болести. Да ли, уколико у наследном материјалу родитеља постоји некаква грешка, постоји ризик да се она пренесе на потомство.
„Постоји. У зависности од тога где се десила и каква је грешка у питању, информација садржана у молекулу ДНК може бити измењена и неисправна. Ако је реч о болестима које су искључиво генетски узроковане, особа која у свом наследном материјалу има грешку, испољаваће симптоме одређене болести. Уколико је реч о сложеним болестима код којих је генетски фактор само један од неколико који узрокују болест, особа која у свом наследном материјалу носи некакву грешку, може да има повећан ризик да оболи од одређене болести. Због наслеђивања, у једној породици већи број особа може боловати од исте болести. Али у породици може постојати и једна оболела особа, а остали чланови породице могу само бити здрави носиоци грешке (мутације)“, наводи др Бркушанин.
Постоје болести које су искључиво генетски узроковане, прича доктор. Оне имају јасан генетски узрок. Наиме, конкретна грешка у наследном материјалу је директан узрок болести и особа која ту грешку поседује засигурно ће развити симптоме болести.
„Међутим, постоје и болести чија је основа изузетно сложена. Развој болести зависи једним делом од генетских чинилаца, а удела имају и животни стил и утицај средине. Тако често можемо чути да особа има повећан ризик да оболи од малигних болести, гојазности, дијабетеса, срчаних болести или психијатријских обољења. Код оваквих болести, промене у наследном материјалу нису директан узрок болести. Односно, нису довољне да узрокују болест. Међутим, оне могу у мањој или већој мери повећавати ризик да особа оболи. Тај повећан ризик да особа оболи представља генетску предиспозицију“, прецизира доктор.
„Уколико особа има повећану генетску предиспозицију да развије одређену болест, не значи нужно да ће се симптоми болести испољити. То само имплицира да особа има повећан ризик. Али крајње испољавање болести зависи и од стила живота и утицаја средине. Ту су пушење, физичка активност, начин исхране, квалитет воде и ваздуха, стресни догађаји, зрачење…“, каже млади стручњак који се научним радом бави у Центар за хуману молекуларну генетику Биолошког факултета Универзитета у Београду.
Код болести које су искључиво генетски узроковане, утицај средине није важан за испољавање болести. Другим речима, објашњава др Бркушанин, особа која има некакву промену у наследном материјалу сигурно ће испољити симптоме болести чак и ако живи у идеалним условима средине. Са друге стране, код болести чије испољавање зависи од генетске предиспозиције и од утицаја средине, средина и те како утиче на испољавање болести.
Утицај спољне средине на одлагање или развијање болести
Др Бркушанин даје илустративан пример:
„Замислимо две генетски потпуно идентичне особе, два једнојајчана близанца, која имају једнаку генетску предиспозицију за гојазност. Један од њих је одгајан у богатој породици. Доступна му је храна изврсног квалитета, свежа, здрава, без шећера, масти и много соли. Породица у којој је одгајан негује физички активан живот. Са друге стране, други близанац одгајан је у породици са мањим приходима. Свежа и здрава храна су мање доступни, или су недоступни. Хранитељи имају неколико послова, немају времена за заједничке активности ван куће. Овај близанац дане проводи углавном гледајући телевизију и без физичке активности. У првом случају, иако постоји генетска предиспозиција за гојазност, болест се неће развити услед здравијих животних навика. У другом ће се болест испољити. Дакле, особе са истом генетском предиспозицијом могу или не да развију симптоме одређене болести у зависности од услова средине у којима живе. За разлику од наследног материјала који поседујемо и који не можемо да променимо, животне навике и штетни утицаји средине могу се мењати. То омогућава одлагање, односно ублажавање болести. Или потпуно укидање могућности да се болест развије“
Управо због тога што имају другачије генетске карактеристике, на исти начин, особе са различитом генетском предиспозицијом могу другачије да реагују на исте услове средине. Рецимо, објашњава др Бркушанин, различите особе ће другачије реаговати на исту врсту стреса.
„Неке наследне болести су чешће у одређеним етничким групама или географским подручјима. Од неких оболевају искључиво мушкарци, од других искључиво жене. Неке су чешће у дечијем узрасту, друге у одраслој животној доби. Због тога не може да се каже прецизно које наследне болести су најчешће. Такође, могуће је и да се код новорођенчета развије нека сасвим нова генетска мутација која нема везе са родитељима. Мутација која није наслеђена од родитеља, већ се први пут јавила код потомка, у генетици се зове де ново мутација. Те ново мутације могу да објасне зашто у једној породици постоји оболела особа, а да никада раније нико није боловао од наследне болести“, објаснио је он.
Огромна важност пренаталних и неонаталних тестова у превенцији и лечењу
Пренаталне генетске анализе подразумевају тестирање фетуса током трудноће. Циљ је откривање различитих генетских поремећаја код плода. Пренатална анализа саветује се оним породицама у којима већ постоји особа оболела од одређене наследне болести, будући да и друга деца могу да се роде са истом болешћу. На овај начин, наводи др Бркушанин, спречава се рађање деце са тешким наследним обољењима, а све у циљу добијања здравог потомства.
