https://sputnikportal.rs/20220612/odluka-o-zamrzavanju-imovine-ruskih-gradjana-u-crnoj-gori-neustavna-1138390327.html
Одлука о замрзавању имовине руских грађана у Црној Гори неуставна
Одлука о замрзавању имовине руских грађана у Црној Гори неуставна
Sputnik Србија
Угледни подгорички адвокат Велибор Марковић каже за Спутњик да је одлука Министарства унутрашњих послова и Управе за катастар Црне Горе о замрзавању 44... 12.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-12T16:04+0200
2022-06-12T16:04+0200
2022-06-12T16:04+0200
регион
регион
регион – политика
црна гора
русија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111568/25/1115682555_167:0:2755:1456_1920x0_80_0_0_f4362c4f1f2dfe3dfc7832bc65222f2c.jpg
Министарство унутрашњих послова саопштило је да је замрзнуло 44 некретнине 34 руска држављана којима су претходно уведене санкције.„За 44 некретнине Управа за катастар и државну имовину донијела је одговарајућа рјешења којима је ограничено располагање имовином у Црној Гори овим лицима“, наводи се у саопштењу.Одлука о замрзавању имовине руским држављанима политичкаМарковић каже за Спутњик да не постоји правни основ за доношење оваквих рјешења и очигледно се ради о политичким одлукама црногорских државних органа, донесеним од стране Владе Црне Горе и Управе за катастар и државну имовину.„То се директно и признаје, с обзиром на позивање на ‘линију стопроцентне усаглашености Црне Горе за вањском и безбједносном политиком Европске уније’ и Одлуку о увођењу међународних рестриктивних мјера. Међутим, одредбом чл. 58. Устава Црне Горе као највишег правног акта у нашој земљи је прописано да се јемчи право својине и да нико не може бити лишен или ограничен права својине, осим када то захтијева јавни интерес, али искључиво уз правичну накнаду. Када се ради о праву својине, титулар тог права има три својинска овлашћења: да ствар држи, користи и да њоме располаже. Према томе, да би неки власник ствари био лишен или ограничен у свом праву својине, то је могуће искључиво у случајевима јавног интереса и уз плаћену новчану накнаду у виду тржишне вриједности те ствари, при чему јавни интерес може бити утврђен једино законом, што одлука Владе свакако није, будући да се ради о подзаконском акту. Из наведеног произилази да је таквом одлуком прекршен Устав Црне Горе, као и Закон о својинско-правним односима”, објашњава Марковић.Могућност привремене забране располагања ствари установљена је још и, како истиче наш саговорник, Законом о извршењу и обезбјеђењу, као и Законом о одузимању имовине стечене криминалном дјелатношћу.Само судови могу блокирати имовинуСудови могу ,,блокирати" туђу имовину, али се ради о одлукама судова у случајевима када неко лице има потраживање према власнику ствари, који отуђењем своје имовине покушава да осујети или отежа наплату тог потраживања, или пак уколико постоји сумња да је та имовина стечена извршењем кривичног дјела, заста је нужно покретање кривичног поступка против тог или њему блиских лица, саопштава адвокат.У овом случају, према његовим речима, ради сео политичкој одлуци органа Европске уније, коју спроводи Црна Гора, кршећи свој Устав и законе, иако та одлука није извор права.„Ово стога што је одредбом чл. 9. Устава Црне Горе прописано да саставни дио унутрашњег правног поретка са правним приматом над домаћим законодавством, имају само потврђени и објављени међународни уговори, као и општеприхваћена правила међународног права, што напријед наведена одлука неспорно није, будући да не представља ни међународни уговор ратификован законом усвојеним у црногорском парламенту, нити општеприхваћено правило међународног права”, напомиње овај адвокат.Право на жалбуОн објашњава да свакако, при чињеници постојања рјешења о привременој забрани промета непокретности које су у власништву руских држављана, као појединачних правних аката, лица на која се та рјешења односе имају право жалбе надлежном министарству, а у случају одбијања те жалбе као неосноване, на покретање и вођење управног спора пред Управним судом Црне Горе и даље, до Врховног суда Црне Горе, те по уставној жалби Уставном суду Црне Горе, све до Европског суда за људска права у Стразбуру, због повреде чл. 1. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода. (Додатни протокол, Париз, 20. март 1952. године).„Ово посљедње због тога што је напријед наведеном конвенцијском одредбом такође прописано лишења имовине, осим у јавном интересу и општим начелима међународног права, што одлука о увођењу санкција није. Свакако, дуг је правни пут у циљу заштите власничког права, што свакако не искључује и право на накнаду штете против Државе Црне Горе, због незаконитог поступања државних органа, уколико је та штета заиста настала”, закључује Марковић.
https://sputnikportal.rs/20220609/u-crnoj-gori-obelezen-dan-rusije-ambasador-maslenikov-poslao-snaznu-poruku-podgorici-foto-1138312586.html
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
регион, регион – политика, црна гора, русија
регион, регион – политика, црна гора, русија
Одлука о замрзавању имовине руских грађана у Црној Гори неуставна
Угледни подгорички адвокат Велибор Марковић каже за Спутњик да је одлука Министарства унутрашњих послова и Управе за катастар Црне Горе о замрзавању 44 некретнине руских држављана у Црној Гори неуставна, па отвара могућност да та лица туже црногорску државу због незаконитог поступања њених државних органа.
Министарство унутрашњих послова саопштило је да је замрзнуло 44 некретнине 34 руска држављана којима су претходно уведене санкције.
„За 44 некретнине Управа за катастар и државну имовину донијела је одговарајућа рјешења којима је ограничено располагање имовином у Црној Гори овим лицима“,
наводи се у саопштењу.
Одлука о замрзавању имовине руским држављанима политичка
Марковић каже за Спутњик да не постоји правни основ за доношење оваквих рјешења и очигледно се ради о политичким одлукама црногорских државних органа, донесеним од стране Владе Црне Горе и Управе за катастар и државну имовину.
„То се директно и признаје, с обзиром на позивање на ‘линију стопроцентне усаглашености Црне Горе за вањском и безбједносном политиком Европске уније’ и Одлуку о увођењу међународних рестриктивних мјера. Међутим, одредбом чл. 58. Устава Црне Горе као највишег правног акта у нашој земљи је прописано да се јемчи право својине и да нико не може бити лишен или ограничен права својине, осим када то захтијева јавни интерес, али искључиво уз правичну накнаду. Када се ради о праву својине, титулар тог права има три својинска овлашћења: да ствар држи, користи и да њоме располаже. Према томе, да би неки власник ствари био лишен или ограничен у свом праву својине, то је могуће искључиво у случајевима јавног интереса и уз плаћену новчану накнаду у виду тржишне вриједности те ствари, при чему јавни интерес може бити утврђен једино законом, што одлука Владе свакако није, будући да се ради о подзаконском акту. Из наведеног произилази да је таквом одлуком прекршен Устав Црне Горе, као и Закон о својинско-правним односима”, објашњава Марковић.
Могућност привремене забране располагања ствари установљена је још и, како истиче наш саговорник, Законом о извршењу и обезбјеђењу, као и Законом о одузимању имовине стечене криминалном дјелатношћу.
Само судови могу блокирати имовину
Судови могу ,,блокирати" туђу имовину, али се ради о одлукама судова у случајевима када неко лице има потраживање према власнику ствари, који отуђењем своје имовине покушава да осујети или отежа наплату тог потраживања, или пак уколико постоји сумња да је та имовина стечена извршењем кривичног дјела, заста је нужно покретање кривичног поступка против тог или њему блиских лица, саопштава адвокат.
„У сваком случају, такве одлуке могу да доносе искључиво судови, а не управни органи каква је и катастарска управа, при чему се на ове могућности указује принципијелно, будући да се не ради о тим случајевима”, додаје Марковић.
У овом случају, према његовим речима, ради сео политичкој одлуци органа Европске уније, коју спроводи Црна Гора, кршећи свој Устав и законе, иако та одлука није извор права.
„Ово стога што је одредбом чл. 9. Устава Црне Горе прописано да саставни дио унутрашњег правног поретка са правним приматом над домаћим законодавством, имају само потврђени и објављени међународни уговори, као и општеприхваћена правила међународног права, што напријед наведена одлука неспорно није, будући да не представља ни међународни уговор ратификован законом усвојеним у црногорском парламенту, нити општеприхваћено правило међународног права”, напомиње овај адвокат.
Он објашњава да свакако, при чињеници постојања рјешења о привременој забрани промета непокретности које су у власништву руских држављана, као појединачних правних аката, лица на која се та рјешења односе имају право жалбе надлежном министарству, а у случају одбијања те жалбе као неосноване, на покретање и вођење управног спора пред Управним судом Црне Горе и даље, до Врховног суда Црне Горе, те по уставној жалби Уставном суду Црне Горе, све до Европског суда за људска права у Стразбуру, због повреде чл. 1. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода. (Додатни протокол, Париз, 20. март 1952. године).
„Ово посљедње због тога што је напријед наведеном конвенцијском одредбом такође прописано лишења имовине, осим у јавном интересу и општим начелима међународног права, што одлука о увођењу санкција није. Свакако, дуг је правни пут у циљу заштите власничког права, што свакако не искључује и право на накнаду штете против Државе Црне Горе, због незаконитог поступања државних органа, уколико је та штета заиста настала”, закључује Марковић.
