https://sputnikportal.rs/20220612/raspali-se-sajmon-i-garfankel-lenon-i-mekartni-i-jugoslavija-a-vlada-i-bajka-jos-hodaju-po-zici-1138387672.html
Распали се Сајмон и Гарфанкел, Ленон и Мекартни и Југославија, а Влада и Бајка још ходају по жици
Распали се Сајмон и Гарфанкел, Ленон и Мекартни и Југославија, а Влада и Бајка још ходају по жици
Sputnik Србија
„Ходач по жици“ је име новог ЦД легендарног музичког двојца Владе и Бајке који се у издању ПГП РТС недавно појавио равно после четврт века. 12.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-12T14:24+0200
2022-06-12T14:24+0200
2022-06-12T14:24+0200
култура
култура
култура – интервјуи и аналитика
музика
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/0a/1138334318_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_0633dbf7ff92edacf4d6902a9c7e84c2.jpg
Било је потребно две и по деценије да албум са 11 балада сазри и да се, у препознатљивом музичком стилу, појави пред публиком. Владимир Марковић и Драгутин Балабан, некада чланови хора „Бранко Крсмановић“ који су први наступ имали давне 1968. године, кажу за Спутњик да су — иако је полувековно музичко искуство и те како обавезујуће — албумом „Ходач по жици“ задовољни.„Ходач по жици“ настајао четврт века„Врло смо задовољни оним што смо направили. Ових нових 11 песама је нешто о чему смо размишљали у ово дуго време док смо дискографски ћутали. Ми смо и у ових четврт века наступали, држали концерте, али смо дискографски били у паузи после јако лепо примљеног албума ‘Ја нисам ја’ који је имао и бонус песму ‘Београд’. Мислили смо да ће нас то одржавати медијски у животу, али то није био случај. У међувремену смо направили неколико врло лепих концерата. Један од њих је ‘Све наше године’ којим смо обележили 45 година рада. Недавно смо и поводом појављивања албума ‘Ходач по жици’ одржали промотивни концерт“, каже Владимир Марковић.Драгутин Балабан Бајка додаје да музичари имају неку посебну инфантилност, нешто детиње у себи, радозналост, и да је то основа сваког уметничког рада.„Стално нешто чачкаш. Нас двојица када се нађемо у друштву наших ‘озбиљних’ пријатеља који су наши вршњаци, испаднемо као неки клинци који њих ништа не разумеју. Зато што ми стално живимо живот са осмехом или са сетом, али га некако другачије сагледавамо“.Југославија се распала, ми нисмоСа осмехом и шалом говоре и о свом полувековном музичком трајању.„Негде сам у шали рекао — распали су се и Сајмон и Гарфанкел и трио Питер, Поли, Мери и Ленон и Мекартни, распала се и велика држава Југославија у којој смо рођени, али нас двојица нисмо. Имамо одговорност мало већу сами према себи и према својој уметности“, објашњава Влада.Жица по којој ходају одраз је свега важног у трајању овог двочланог бенда: она је и гитарска жица по којој се свирајући хода, али она симболизује и цео живот који је нека врста ходања по жици... Влада и Бајка верују да ће публика њихов нови албум тако и разумети.Цело човечанство се труди да одржи равнотежу„Мислили смо да ће публика управо тако схватити ту жицу. Сваки човек, свако живо биће које се роди, од првог тренутка креће да хода по жици. А како ће је проћи — то се зове судбина или божја промисао. Цело човечанство самим својим постанком почиње да хода по једној непознатој жици и труди се да одржи равнотежу“, каже Бајка и додаје да време у којем живимо захтева посебну вештину:Ови седокоси „ходачи“ кажу да их дуга пауза није омела да свакодневно посматрају живот око себе, али и да га живе сваког дана.„Ослушкујемо људе, цео живот се проведе у разговорима са људима и негде се из свега тога ‘закачи’ нека прича. Текстови наших песама су истинити, базирају се на нашем личном искуству, на оном што смо проживели и доживели, али и на причама неких других људи, који ни не знају да смо их ‘злоупотребили’ опевајући неке њихове животне приче“, открива Драгутин Балабан Бајка.О одсуству предрасуда када је о жанровима реч, можда најбоље сведочи песма „Зађи, зађи“, у којој се у сасвим новом аранжману чују на српски преведени стихови чувене песме „Зајди, зајди“. Влада Марковић објашњава да то није био искорак у музику већ — у текст.„Зађи, зађи“ нова музика на познати текст„Музику сам направио потпуно независно од било каквог текста. Једног дана када сам певао ту тему, из мене је само излетело: ‘Зајди, зађи’. И што сам ишао даље схватио сам да се са мало прилагођавања тај текст уклапао. Првобитно је тај први стих био на македонском, остало је све било на српском. После смо то избацили да не бисмо имали проблема са ауторским правима. То је једна потпуно оригинална музика на познат текст. И испало је добро. Позвао сам Васила Хаџиманова, музичара којег нас двојица изузетно поштујемо и питао га шта мисли да на моју музику иде овај текст. Одговорио је да је то — феноменално и одсвирао клавирске деонице у песми“.Да је фраза „све песме су као наша деца“ истинита, потврђује Бајка који додаје да се она односи не само на нове већ на све песме које су у ових пола века створили.Бајка додаје да је тајна дугог трајања вероватно и у томе што су он и Влада увек били отворени за различите врсте музике — од класичне до забавне.„Целог живота се бавимо паралелно и озбиљном, класичном музиком и забавном. Имали смо прилику да учимо од великих мајстора у свом професионалном ангажману и животу. Није чудо да из наше наклоности и бављења и класичном музиком, наш правац буде одређен на неки други начин и да буде ван трендова. Почели смо у моменту када је акустична музика била на свом врхунцу, који је обележио онај диван велики светски покрет, последњи романтични покрет ‘Деца цвећа’, студентски немири '68, ‘Коса’... То време је погодовало да људи који имају шта да кажу учине то на оригиналан и храбар начин, без обзира на светске трендове“.Многи мисле да смо браћаПола века Владиног и Бајкиног музичког трајања није обележила само музика. Не без поноса кажу да је очувано и једно пријатељство започето у време прве младости у Земуну и да оно траје и данас.„Многи мисле да смо ми браћа. Велика је вештина бити пријатељ 60 година и то сачувати. А кад је о музици, па и о животу реч, ми још увек прелазимо ону жицу. И надамо се да ће бити довољно дугачка да још понешто кажемо“.
https://sputnikportal.rs/20220609/rade-serbedzija-otkrio-cime-bi-vise-voleo-da-se-bavi-i-sta-ce-pevati-na-beogradskom-koncertu-foto-1138303460.html
https://sputnikportal.rs/20220514/nekada-su-kvarili-omladinu-a-danas-je-biti-roker-cast-koja-se-tesko-stice-1137334975.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура, култура – интервјуи и аналитика, музика, магазин
култура, култура – интервјуи и аналитика, музика, магазин
Распали се Сајмон и Гарфанкел, Ленон и Мекартни и Југославија, а Влада и Бајка још ходају по жици
„Ходач по жици“ је име новог ЦД легендарног музичког двојца Владе и Бајке који се у издању ПГП РТС недавно појавио равно после четврт века.
Било је потребно две и по деценије да албум са 11 балада сазри и да се, у препознатљивом музичком стилу, појави пред публиком. Владимир Марковић и Драгутин Балабан, некада чланови хора „Бранко Крсмановић“ који су први наступ имали давне 1968. године, кажу за Спутњик да су — иако је полувековно музичко искуство и те како обавезујуће — албумом „Ходач по жици“ задовољни.
„Ходач по жици“ настајао четврт века
„Врло смо задовољни оним што смо направили. Ових нових 11 песама је нешто о чему смо размишљали у ово дуго време док смо дискографски ћутали. Ми смо и у ових четврт века наступали, држали концерте, али смо дискографски били у паузи после јако лепо примљеног албума ‘Ја нисам ја’ који је имао и бонус песму ‘Београд’. Мислили смо да ће нас то одржавати медијски у животу, али то није био случај. У међувремену смо направили неколико врло лепих концерата. Један од њих је ‘Све наше године’ којим смо обележили 45 година рада. Недавно смо и поводом појављивања албума ‘Ходач по жици’ одржали промотивни концерт“, каже Владимир Марковић.
Драгутин Балабан Бајка додаје да музичари имају неку посебну инфантилност, нешто детиње у себи, радозналост, и да је то основа сваког уметничког рада.
„Стално нешто чачкаш. Нас двојица када се нађемо у друштву наших ‘озбиљних’ пријатеља који су наши вршњаци, испаднемо као неки клинци који њих ништа не разумеју. Зато што ми стално живимо живот са осмехом или са сетом, али га некако другачије сагледавамо“.
Југославија се распала, ми нисмо
Са осмехом и шалом говоре и о свом полувековном музичком трајању.
„Негде сам у шали рекао — распали су се и Сајмон и Гарфанкел и трио Питер, Поли, Мери и Ленон и Мекартни, распала се и велика држава Југославија у којој смо рођени, али нас двојица нисмо. Имамо одговорност мало већу сами према себи и према својој уметности“, објашњава Влада.
Жица по којој ходају одраз је свега важног у трајању овог двочланог бенда: она је и гитарска жица по којој се свирајући хода, али она симболизује и цео живот који је нека врста ходања по жици... Влада и Бајка верују да ће публика њихов нови албум тако и разумети.
Цело човечанство се труди да одржи равнотежу
„Мислили смо да ће публика управо тако схватити ту жицу. Сваки човек, свако живо биће које се роди, од првог тренутка креће да хода по жици. А како ће је проћи — то се зове судбина или божја промисао. Цело човечанство самим својим постанком почиње да хода по једној непознатој жици и труди се да одржи равнотежу“, каже Бајка и додаје да време у којем живимо захтева посебну вештину:
„Околности у којима живимо захтевају стварно ходање по жици. Мораш добро да гледаш испред себе да би одржао равнотежу, да би се одржао у животу, у нормали.“
Ови седокоси „ходачи“ кажу да их дуга пауза није омела да свакодневно посматрају живот око себе, али и да га живе сваког дана.
„Ослушкујемо људе, цео живот се проведе у разговорима са људима и негде се из свега тога ‘закачи’ нека прича. Текстови наших песама су истинити, базирају се на нашем личном искуству, на оном што смо проживели и доживели, али и на причама неких других људи, који ни не знају да смо их ‘злоупотребили’ опевајући неке њихове животне приче“, открива Драгутин Балабан Бајка.
О одсуству предрасуда када је о жанровима реч, можда најбоље сведочи песма „Зађи, зађи“, у којој се у сасвим новом аранжману чују на српски преведени стихови чувене песме „Зајди, зајди“. Влада Марковић објашњава да то није био искорак у музику већ — у текст.
„Зађи, зађи“ нова музика на познати текст
„Музику сам направио потпуно независно од било каквог текста. Једног дана када сам певао ту тему, из мене је само излетело: ‘Зајди, зађи’. И што сам ишао даље схватио сам да се са мало прилагођавања тај текст уклапао. Првобитно је тај први стих био на македонском, остало је све било на српском. После смо то избацили да не бисмо имали проблема са ауторским правима. То је једна потпуно оригинална музика на познат текст. И испало је добро. Позвао сам Васила Хаџиманова, музичара којег нас двојица изузетно поштујемо и питао га шта мисли да на моју музику иде овај текст. Одговорио је да је то — феноменално и одсвирао клавирске деонице у песми“.
Да је фраза „све песме су као наша деца“ истинита, потврђује Бајка који додаје да се она односи не само на нове већ на све песме које су у ових пола века створили.
„Све песме и са овог албума, и са наших ранијих албума, заиста су — наша деца. Поред деце коју имамо у нашим животима, ово су наша музичка деца. Имамо апсолутно личан став према свему ономе што радимо“.
Бајка додаје да је тајна дугог трајања вероватно и у томе што су он и Влада увек били отворени за различите врсте музике — од класичне до забавне.
„Целог живота се бавимо паралелно и озбиљном, класичном музиком и забавном. Имали смо прилику да учимо од великих мајстора у свом професионалном ангажману и животу. Није чудо да из наше наклоности и бављења и класичном музиком, наш правац буде одређен на неки други начин и да буде ван трендова. Почели смо у моменту када је акустична музика била на свом врхунцу, који је обележио онај диван велики светски покрет, последњи романтични покрет ‘Деца цвећа’, студентски немири '68, ‘Коса’... То време је погодовало да људи који имају шта да кажу учине то на оригиналан и храбар начин, без обзира на светске трендове“.
Пола века Владиног и Бајкиног музичког трајања није обележила само музика. Не без поноса кажу да је очувано и једно пријатељство започето у време прве младости у Земуну и да оно траје и данас.
„Многи мисле да смо ми браћа. Велика је вештина бити пријатељ 60 година и то сачувати. А кад је о музици, па и о животу реч, ми још увек прелазимо ону жицу. И надамо се да ће бити довољно дугачка да још понешто кажемо“.
