https://sputnikportal.rs/20220615/stres-moze-da-ubije-1138580236.html
Стрес може да убије
Стрес може да убије
Sputnik Србија
Стрес је пратећи део савременог живота и познато је да може да изазове здравствене тегобе. Лекари одговарају на питање могу ли оне бити фаталне. 15.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-15T20:52+0200
2022-06-15T20:52+0200
2022-06-15T20:52+0200
магазин
друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/0f/1138580887_297:0:1367:602_1920x0_80_0_0_0ca68123d0ab6e4914c80dbbeea882bf.jpg
Било да се ради о тесним роковима на послу, дуговима или само љутњи због гужви у саобраћају, сви смо с времена на време под стресом. Док код већине тај осећај пролази, други постају преоптерећени и неспособни да се са тим изборе.Краткорочно, од стреса постајемо анксиозни, плачљиви и са несаницом. Али током времена, таква осећања могу изазвати срчани удар, мождани удар, па чак и самоубилачке мисли.„Укратко, да, стрес може да вас убије", каже др Дајана Гал из британске организације "Доктор за вас", а преноси Јаху лајф.„Иако вас не убијају стресне ситуације, на ваше здравље утиче начин на који се носите са стресом", објашњава Гал.„Борба или бекство“Када наиђемо на стресну ситуацију, наше тело производи хормоне који нас шаљу у „борбу или бекство".То се пре свега односи на пораст хормона адреналина, који покреће наше срце и подиже крвни притисак. Такође, ослобађа се „хормон стреса", кортизол, обуздавајући функције које нису битне у сценарију борбе или бекства, попут имунолошког и дигестивног система.Стање "борбе или бекства" може бити од помоћи, јер изненадно ослобађање адреналина нам даје подстицај који нам је потребан да на пример прођемо кроз захтевну ситуацију на послу, или чак избегнемо опасност. Када стресна ситуација прође, нивои наших хормона би требало да се врате у нормалу, али то није увек случај.Према истраживању британске Фондације за ментално здравље, у протеклој години, скоро три четвртине људи у тој земљи осећало се толико под стресом да су се мучили да се изборе са таквом ситуацијом.„Уместо да се реакција борбе или бекства активира у одређеним ситуацијама, а затим да се смањи када прође догађај који нервира, одговор траје, а наши хормони стреса се вишекратно покрећу", рекао је др Аткинсон.Нарушавање здрављаДуготрајна активација система борбе или бекства узрокује да кортизол преплави наш крвоток, нарушавајући важне телесне функције. Временом, болесници могу да имају проблеме са варењем, повећање телесне тежине, па чак и болести срца.Аткинсон појашњава: „Понављајуће реакције на стресну ситуацију могу довести до хипертензије, која вас може учинити подложнијим срчаним и можданим ударима, уколико се на време не третира."Стрес такође изазива нездраве навике. Од 4.000 испитаника Фондације за ментално здравље, 46 одсто њих тврди да су јели превише или нездраво у стресним ситуацијама. Више од четвртине (29%) окривило је свој хронични стрес за превише пића, док је чак 16 одсто тврдило да их је то подстакло да почну да пуше.Од оних који су се осећали под стресом, 61 одсто је пријавило да се бори са анксиозношћу, а 51 одсто са депресијом. У тежим случајевима, 32 одсто оних који су се осећали под стресом у неком тренутку свог живота признало је да су имали самоубилачке мисли.Стрес нам може изазвати и физичке потешкоће: главобоље, напетост мишића, вртоглавицу, несаницу, умор, те поремећаје у исхрани, тј. преједање или недовољну исхрану. У тежим случајевима, оболели могу да имају нападе панике, шкргућу зубима, трпе бол у грудима или виде како им расте крвни притисак.Како га спречити и умањити?Добра вест је да се стрес може и спречити и умањити. Ако се осећате преоптерећено, препоручује се физичка активност и вежбање како бисте растеретили своје мисли.Поверавање вољеној особи или одвајање времена за обављање активности у којима уживате такође могу учинити да се ваши проблеми лакше контролишу.Иако је можда примамљиво да се окренете алкохолу, пушењу или кафи да бисте смирили своје живце, др Аткинсон упозорава да су то само краткорочна решења.„Нови хобији, као што је учење новог језика или бављење новим спортом, могу послужити као благотворно ометање вашег ума и побољшати самопоуздање тако што ћете показати себи да можете предузети позитивне акције", сматра он.Уколико било којих од облика самопомоћи не уради плодом, саветује се да се потражи стручна медицинска помоћ, како реакција на стрес не би направила озбиљније последице на ваше здравствено стање, пренео је РТС.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
магазин, друштво
Стрес може да убије
Стрес је пратећи део савременог живота и познато је да може да изазове здравствене тегобе. Лекари одговарају на питање могу ли оне бити фаталне.
Било да се ради о тесним роковима на послу, дуговима или само љутњи због гужви у саобраћају, сви смо с времена на време под стресом. Док код већине тај осећај пролази, други постају преоптерећени и неспособни да се са тим изборе.
Краткорочно, од стреса постајемо анксиозни, плачљиви и са несаницом. Али током времена, таква осећања могу изазвати срчани удар, мождани удар, па чак и самоубилачке мисли.
„Укратко, да, стрес може да вас убије", каже др Дајана Гал из британске организације "Доктор за вас", а преноси Јаху лајф.
„Иако вас не убијају стресне ситуације, на ваше здравље утиче начин на који се носите са стресом", објашњава Гал.
Када наиђемо на стресну ситуацију, наше тело производи хормоне који нас шаљу у „борбу или бекство".
То се пре свега односи на пораст хормона адреналина, који покреће наше срце и подиже крвни притисак. Такође, ослобађа се „хормон стреса", кортизол, обуздавајући функције које нису битне у сценарију борбе или бекства, попут имунолошког и дигестивног система.
Стање "борбе или бекства" може бити од помоћи, јер изненадно ослобађање адреналина нам даје подстицај који нам је потребан да на пример прођемо кроз захтевну ситуацију на послу, или чак избегнемо опасност. Када стресна ситуација прође, нивои наших хормона би требало да се врате у нормалу, али то није увек случај.
„Када овај стрес постане прекомеран током дужег временског периода, може се развити у оно што се назива хронични стрес", каже др Данијел Аткинсон са портала Тритид.
Према истраживању британске Фондације за ментално здравље, у протеклој години, скоро три четвртине људи у тој земљи осећало се толико под стресом да су се мучили да се изборе са таквом ситуацијом.
„Уместо да се реакција борбе или бекства активира у одређеним ситуацијама, а затим да се смањи када прође догађај који нервира, одговор траје, а наши хормони стреса се вишекратно покрећу", рекао је др Аткинсон.
Дуготрајна активација система борбе или бекства узрокује да кортизол преплави наш крвоток, нарушавајући важне телесне функције. Временом, болесници могу да имају проблеме са варењем, повећање телесне тежине, па чак и болести срца.
Аткинсон појашњава: „Понављајуће реакције на стресну ситуацију могу довести до хипертензије, која вас може учинити подложнијим срчаним и можданим ударима, уколико се на време не третира."
Стрес такође изазива нездраве навике. Од 4.000 испитаника Фондације за ментално здравље, 46 одсто њих тврди да су јели превише или нездраво у стресним ситуацијама. Више од четвртине (29%) окривило је свој хронични стрес за превише пића, док је чак 16 одсто тврдило да их је то подстакло да почну да пуше.
Од оних који су се осећали под стресом, 61 одсто је пријавило да се бори са анксиозношћу, а 51 одсто са депресијом. У тежим случајевима, 32 одсто оних који су се осећали под стресом у неком тренутку свог живота признало је да су имали самоубилачке мисли.
Стрес нам може изазвати и физичке потешкоће: главобоље, напетост мишића, вртоглавицу, несаницу, умор, те поремећаје у исхрани, тј. преједање или недовољну исхрану. У тежим случајевима, оболели могу да имају нападе панике, шкргућу зубима, трпе бол у грудима или виде како им расте крвни притисак.
Како га спречити и умањити?
Добра вест је да се стрес може и спречити и умањити. Ако се осећате преоптерећено, препоручује се физичка активност и вежбање како бисте растеретили своје мисли.
„Доказано је да вежбање ослобађа ендорфине, хемикалије у мозгу које подижу расположење и снижавају хормоне стреса", каже др Аткинсон.
Поверавање вољеној особи или одвајање времена за обављање активности у којима уживате такође могу учинити да се ваши проблеми лакше контролишу.
Иако је можда примамљиво да се окренете алкохолу, пушењу или кафи да бисте смирили своје живце, др Аткинсон упозорава да су то само краткорочна решења.
„Нови хобији, као што је учење новог језика или бављење новим спортом, могу послужити као благотворно ометање вашег ума и побољшати самопоуздање тако што ћете показати себи да можете предузети позитивне акције", сматра он.
Уколико било којих од облика самопомоћи не уради плодом, саветује се да се потражи стручна медицинска помоћ, како реакција на стрес не би направила озбиљније последице на ваше здравствено стање,
пренео је РТС.
