Изненађујућа порука Раме у корист Србије
12:16 19.06.2022 (Освежено: 13:32 27.04.2023)
© AP Photo / Hektor Pustina
Пратите нас
Изненађујућа порука премијера Албаније Едија Раме да се не притиска Србија због неувођења санкција Русији наговештај је да је се мења политичка клима и да је све више оних који схватају да је притисак на Србију поводом Русије контрапродуктиван. Ипак, не треба журити да се аплаудира благоглагољивим речима Раме, каже политиколог Дејан Вук Станковић.
Много је битније, истиче Станковић, да ли у ЕУ има држава које би блокирале потенцијалну казну Србији због неувођења санкција Русији, ако о томе буде речи на самиту Европског савета идуће недеље.
Сачекати са аплаузима за изненађујућу поруку Раме
Еди Рама верује да би Србија временом требало да уведе санкције Русији, али да Запад не би требало да је превише притиска, јер би то угрозило стабилност Западног Балкана, а чак је указао и на чињеницу да Србија у доста другачијем положају од многих других, због своје историје и посебних веза са Русијом.
Доктор политичких наука Дејан Вук Станковић је, и поред благоглагољивих речи албанског премијера, сумњичав у његову искрену подршку и подсећа да је само дан или два, касније током посете Украјини, позвао ту државу да преиспита своју одлуку о непризнавању косовске државности.
„Еди Рама је једна врста политичког провокатора који покушава да се лажно представи као пријатељ Србије, очекујући неку евентуалну корист од Отвореног Балкана и сарадње са Србијом, док се са друге стране као дословни албански националиста залаже за интересе Косова и као евроатлантиста прихвата све идеолошке поставке које евроатлантизам подразумева. Он је фејк пријатељ Србији али уме добро да се представи као неко ко нама на први поглед, носи позитивне поруке,“ оцењује Станковић.
Пар лепих речи Раму ништа не кошта
Наш саговорник каже да смо због тога како смо вековима пролазили са Албанцима на неки начин жељни лепе речи са те стране, па овакве Рамине изјаве зато и пролазе док он у ствари само ради свој посао – брани интересе Албанаца где год да они живе.
„Опредељење његове државе је да буде део НАТО алијансе а тежња да уђе у Европску унију он се појављује као политички актер који репродукује ту идеолошку матрицу коју заступају ЕУ и НАТО а то значи независност Косова и санкције Русији,“ истиче Станковић.
Пар лепих речи њега не кошта ништа јер нема политичку одговорност, с обзиром да Албанија није у ЕУ па стога нема утицај на то да ли ће или не, Србија евентуално бити кажњена због неувођења санкција Русији.
„Регионално питање и однос према Русији су део једног политичког пакет аранжмана, јер сви добро знају да ако бисмо ми увели санкције Русији да би се она дистанцирала од подршке Србији по питању Косова и Метохије. Они управо желе да разбију ту „алијансу“ између Србије и Русије по овом питању и да што пре то питање реше како би могли да притискају Русију да одустане од својих интереса у Украјини. Еди Рама је један од експонента разбијања те алијансе, јер Рама је заступник евроатлантске идеологије и неко ко са Србијом игра игру, топло-хладно,“ истиче наш саговорник.
Битније од Раме - имамо ли подршку у ЕУ
Станковић истиче да је много битније од Раминих речи да ли ће Србија бити суочена са неком казном због тога што није увела санације Русији на самиту Европског савета, који се одржава идуће недеље а на коме ће бити речи о Западном Балкану, као и то како ће се чланице ЕУ одредити по том питању када је реч о Србији.
„Биће држава које ће бити за Србију, али велико је питање да ли ће оне блокирати неку иницијативу против Србије, уколико неко буде желео да политички казни Србију што није увела санкције Русији,“ каже Станковић.
То ће, како додаје, бити прави тест нивоа (не)слагања у ЕУ око Србије по питању руских санкција.
„У ЕУ мора о свему да постоји општа сагласност око одлука, а могућа блокада ће бити права смерница стања у ЕУ. Сигурно је да у ЕУ има држава које Србију разумеју, искрено, када је реч о ставу према Русији", уверен је наш саговорник.
Он истиче да је свима јасно да та политика према Србији и захтевања увођења санкција Русији нема никаквог рационалног утемељења.
„Србија је у крајњој линији осетила санкције и не може да их уведе неком другом јер би то било нефер, јер Србија се и бунила против санкција било коме и што би то сада радила Русији. Најзад, имате и асиметрију у третману појма територијалног интегритета, односно да ми уводимо санкцији због територијалног интегритета Украјине, а са друге стране траже од нас да се одрекнемо сопственог територијалног интегритета када је реч о Косову и Метохији и варљиве европске будућности је парадоксално,“ указује Станковић, који нема дилеме да свако ко буде инсистирао на увођењу санкција гледа само своје интересе а не интересе Србије.
Србија би увођењем санкцијама, закључујуе Станковић, била само на губитку, не само због енергента, већ и због чињенице да од Запада не можемо да добијемо подршку по било ком државном или националном питању. Ту подршку добијамо од Русије.
Једанаест држава ЕУ против притиска на Србију
Подсетимо, у ЕУ нема сагласности око тога треба ли притискати Србију да уведе санкције Русији. Према расположивим информацијама, у фронту европских земаља које се залажу за веће разумевање за специфичну позицију и ставове Србије, када је реч о очекивањима да одаберемо страну у украјинско-руском сукобу, тренутно су Италија, Аустрија, Мађарска, Бугарска и Португалија, затим Чешка и Словенија, као и земље које не признају независност Косова - Шпанија, Грчка, Кипар, Словачка и Румунија.
На страни Немачке, која је снажно стегла обруч око Србије, за сада су њихови традиционални савезници Холандија и Белгија, као и земље у којима је снажан антируски сентимент, попут Пољске и балтичких земаља, али и неки суседи Србије, тачније Хрватска.
Према дипломатским изворима у ЕУ, чак и званични Париз има знато блажи став од Немачке, чији је канцелар Олаф Шолц условио чланство наше земље у Унији признавањем лажне косовске државе и отворено затражио да се одмах прикључимо рестриктивним мерама против Русије.
У Бриселу се 23. и 24. јуна одржава самит Европског савета, а другог дана окупљања европских челника биће одржана и конференција на високом нивоу о Западном Балкану, на којој ће бити и лидери региона
