https://sputnikportal.rs/20220621/poruka-iz-brisela-zemlje-zapadnog-balkana-na-evropskom-putu-dalje-od-ukrajine-srbija-mora-da-odluci-1138860924.html
Порука из Брисела: Земље западног Балкана на европском путу даље од Украјине. Србија мора да одлучи
Порука из Брисела: Земље западног Балкана на европском путу даље од Украјине. Србија мора да одлучи
Sputnik Србија
Србија мора да одлучи на чијој страни жели да буде, поручила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. 21.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-21T07:54+0200
2022-06-21T07:54+0200
2022-06-21T07:54+0200
свет
србија – политика
свет – политика
европска унија (еу)
русија
специјална операција у украјини
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1c/1132000765_0:159:3077:1890_1920x0_80_0_0_e71476038bfc583e544fb230ab0f3ca2.jpg
„Ми желимо Србију уз нас, али за то су нам потребни јасни докази да та земља дели наше вредности, на пример владавину права и демократију, као и да одбија руску инвазију“, порука је Фон дер Лајен у интервјуу аустријским дневницима „Винер цајтунг“ и „Клајне цајтунг“.Подвукла је да је спољнополитичко опредељење кандидата веома битно.Упитана колико је Западни Балкан повезан са статусом Украјине, и шта се може понудити тим земљама, она је указала да су готово све земље Западног Балкана на европском путу даље од Украјине.„Надам се да ћемо наћи решење, да ћемо коначно моћи да испунимо наше обећање и почети приступне преговоре. БиХ, на пример, може одмах ступити у приступне преговоре када испуни 14 главних тачака. Било је много напретка и томе треба одати признање“, рекла је она, преноси Танјуг.На питање колико ће трајати док Украјина постане чланица ЕУ, Фон дер Лајен је указала да је приступни процес везан за напредак.„У рукама је кандидата колико брзо се крећу у поступку“, рекла је она указујући да су Словачка и Турска добиле статус кандидата 1999, да је Словачка предузела све да примени потребне реформе, те је пет година касније постала чланица, а Турска је данас „удаљенија од чланства него што је икада била".Фон дер Лајен је пренела да је стекла утисак да су украјинске власти високо мотивисане и грађани уједињени око жеље да приступе ЕУ.„Желе потребне реформе да примене што пре. Председник Владимир Зеленски ми је рекао да би они то урадили и ако не би било речи о чланству, зато што је то добро за земљу и демократију. То је и један од разлога зашто смо препоручили Савету ЕУ давање статуса кандидата“, истакла је председница ЕК.На констатацију да су многи мишљења да ЕУ не може савладати пријем тако велике, сиромашне земље, без реформи, рекла је да Унија мора дефинисати које предуслове жели да створи за потенцијалне нове рунде проширења, додајући да је ту, на пример, питање једногласности.На питање шта ако владе не договоре статус кандидата за Украјину, Фон дер Лајен је изразила увереност да ће бити позитивне одлуке.Упитана за аустријски предлог реформе приступног процеса, она је подсетила да је тек пре две године тај процес реформисан.„Наш предлог су прихватили парламент и Савет. Тај процес је модернизован и ојачан. Сада имамо могућност кроз обједињавање поступака да брже напредујемо, или обрато, ако препознамо назадовање, да затражимо прераду“, рекла је она.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1c/1132000765_173:0:2904:2048_1920x0_80_0_0_97e4b7fd48804afd46f2a4b8b08e3446.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – политика, свет – политика, европска унија (еу), русија
србија – политика, свет – политика, европска унија (еу), русија
Порука из Брисела: Земље западног Балкана на европском путу даље од Украјине. Србија мора да одлучи
Србија мора да одлучи на чијој страни жели да буде, поручила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
„Ми желимо Србију уз нас, али за то су нам потребни јасни докази да та земља дели наше вредности, на пример владавину права и демократију, као и да одбија руску инвазију“, порука је Фон дер Лајен у интервјуу аустријским дневницима „Винер цајтунг“ и „Клајне цајтунг“.
Подвукла је да је спољнополитичко опредељење кандидата веома битно.
„Наравно да очекујемо да сви вучемо исту страну ужета“, подвукла је председница ЕК.
Упитана колико је Западни Балкан повезан са статусом Украјине, и шта се може понудити тим земљама, она је указала да су готово све земље Западног Балкана на европском путу даље од Украјине.
„Надам се да ћемо наћи решење, да ћемо коначно моћи да испунимо наше обећање и почети приступне преговоре. БиХ, на пример, може одмах ступити у приступне преговоре када испуни 14 главних тачака. Било је много напретка и томе треба одати признање“, рекла је она, преноси Танјуг.
На питање колико ће трајати док Украјина постане чланица ЕУ, Фон дер Лајен је указала да је приступни процес везан за напредак.
„У рукама је кандидата колико брзо се крећу у поступку“, рекла је она указујући да су Словачка и Турска добиле статус кандидата 1999, да је Словачка предузела све да примени потребне реформе, те је пет година касније постала чланица, а Турска је данас „удаљенија од чланства него што је икада била".
Фон дер Лајен је пренела да је стекла утисак да су украјинске власти високо мотивисане и грађани уједињени око жеље да приступе ЕУ.
„Желе потребне реформе да примене што пре. Председник Владимир Зеленски ми је рекао да би они то урадили и ако не би било речи о чланству, зато што је то добро за земљу и демократију. То је и један од разлога зашто смо препоручили Савету ЕУ давање статуса кандидата“, истакла је председница ЕК.
На констатацију да су многи мишљења да ЕУ не може савладати пријем тако велике, сиромашне земље, без реформи, рекла је да Унија мора дефинисати које предуслове жели да створи за потенцијалне нове рунде проширења, додајући да је ту, на пример, питање једногласности.
На питање шта ако владе не договоре статус кандидата за Украјину, Фон дер Лајен је изразила увереност да ће бити позитивне одлуке.
Упитана за аустријски предлог реформе приступног процеса, она је подсетила да је тек пре две године тај процес реформисан.
„Наш предлог су прихватили парламент и Савет. Тај процес је модернизован и ојачан. Сада имамо могућност кроз обједињавање поступака да брже напредујемо, или обрато, ако препознамо назадовање, да затражимо прераду“, рекла је она.