https://sputnikportal.rs/20220624/iznenadna-pretnja-iz-berlina-ka-moskvi-koja-bi-mogla-da-se-obije-o-glavu-celoj-evropi-olivera-ikodinovic-rusija-1139045693.html
Изненадна претња из Берлина ка Москви која би могла да се обије о главу целој Европи
Изненадна претња из Берлина ка Москви која би могла да се обије о главу целој Европи
Sputnik Србија
Скандалозни план Берлина да национализује гасовод "Северни ток 2" и скине га са руског гасовода могао би Немачкој, ако до тога заиста дође, да се „обије о... 24.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-24T21:13+0200
2022-06-24T21:13+0200
2022-08-07T18:21+0200
економија
русија – економија
русија
немачка
северни ток 2
запад
енергетика
енергетска безбедност
северни ток
гаспром
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112261/23/1122612306_0:0:3335:1876_1920x0_80_0_0_36e9ae69e34e341da25ab2cf6e3088f2.jpg
Станислав Митрахович, економиста, експерт Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације и руског Фонда за националну енергетску безбедност оцењује за Спутњик до чега би могла да доведе оваква одлука Берлина:Писања „Шпигела“ да немачко Министарство финансија разматра могућност експропријације дела „Северног тока 2“ на територији Немачке и одсецање од остатка гасовода, а да би затим цеви које воде са копна у море повезали са мобилним терминалом за течни гас за сада нису добила званичну потврду.У немачким институцијама се, по свему судећи, наилази на „зид ћутње“, пошто тамошње Министарство привреде није желело ни да потврди ни да демантује те информације. Кремљ у недостатку званичних саопштења сматра да такве инфорациме нема сврхе коментарисати, објављене наводе види као „хипотетичку претпоставку“, а једино aко буде конкретних акција, то ће бити “посао за адвокате“.Са „Гаспромом“ не може са позиције силеМитрахович оцењује да је национализација постала норма у односима између Русије и Запада. Може се одвијати уз плаћање одштете, без плаћања, у формату привременог замрзавања средстава - могуће су све опције.Он сматра да ако постоји чврст формат за национализацију, онда би руска Влада исто тако могла да национализује неке немачке активе у Русији. Према његовим речима, ако немачка Влада верује да такве претње могу да натерају „Гаспром“ да не смањује снабдевање преко „Северног тока 1“, онда то неће функционисати.Како је објаснио, „Гаспром“ има разумне аргументе зашто су испоруке преко њега смањене - зато што је потребно технолошко одржавање, прво, самог гасовода током лета, и друго, „Сименсових“ турбина, које треба да се врате из Канаде. За то је, међутим, неопходно да колективни Запад укине неке од санкција.„Сасвим је могуће национализовати ту или неку другу имовину ‘Гаспрома’. Просто, ‘Северни ток’ не припада само ‘Гаспрому’, него конзорцијуму који укључује још неколико страних компанија. У принципу, страна средства на својој територији увек могу бити национализована, али питање је шта ће Немачка тиме добити. Ако је ово метод да се застраши ‘Гаспром’, онда то није баш ефикасан начин“, каже експерт.Немачка „замрзла“ гасовод „Северни ток“ да би се сама смрзавалаПрошле недеље је шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер саопштио да је са техничке тачке гледишта гасовод „Северни ток 2“, чија је изградња завршена у септембру прошле године, потпуно спреман за рад и транспорт гаса у Европу. Проблем са тим гасоводом је тај што је Немачка у фебруару, након руског признања Луганске и Доњецке народне републике обуставила процес сертификације, без кога он не може да буде пуштен у рад. Другим речима, Немачка је „замрзла“ тај пројекат, али због тe одлуке се може сама смрзавати.С друге стране, у овом тренутку руски гигант „Гаспром“ не може у потпуности да искористи други гасовод, „Северни ток 1“, који функционише већ више од деценије и који такође пролази кроз Балтичко море и спаја Русију и Немачку, због чињенице да немачки концерн „Сименс“ није успео да обезбеди допремање гасне турбине након поправке у Канади, коју Монтреал не враћа због антируских санкција, па сада само 40 одсто уобичајене количине гаса улази у Немачку преко „Северног тока 1“.„Ако је ово начин да се подстакне ‘Гаспром’ да користи ‘Северни ток-1’ без обзира на технолошко стање турбина, без обзира на чињеницу да је потребно извршити технолошко одржавање тог гасовода, онда је мала вероватноћа да ће то помоћи, јер ‘Гаспром’ је, на крају крајева, одговорна компанија и без одговарајућег технолошког одржавања своје опреме, тешко да ће радити“, истиче експерт.До раста неизвесности долази и због наговештаја да би даље одлагање враћања гасних турбина могло да доведе до потпуне обуставе снабдевања, што би била катастрофа за Немачку која, као и друге европске земље, настоји да напуни своја складишта гаса тако да буду попуњена 90 одсто до новембра, пре него што почне зима, али смањење испорука, узроковано проблемима одржавања опреме, отежава тај посао.Митрахович сматра да је циљ Немачке да натера Русију да користи „Северни ток 1“ у пуном обиму.„Северни ток 2“ је гасовод капацитета 55 милијарди кубних метара, а транспорт гаса кроз ту краћу и модернију инфраструктуру је бржи и јефтинији него преко Украјине. Међутим, „Северном току 2“ су се противиле неке земље ЕУ, као и САД и Украјина, уз образложење да ће тај пројекат повећати енергетску зависност Европе од руског гаса и да је он „политичко оружје у рукама Москве“, док Русија истиче да је то „чисто комерцијални пројекат“.
https://sputnikportal.rs/20220617/rusija-severni-tok-2-nije-jos-izgubljen--1138659619.html
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија – економија, русија, немачка, северни ток 2, запад, енергетика, енергетска безбедност, северни ток, гаспром, национализација, сименс, гасовод
русија – економија, русија, немачка, северни ток 2, запад, енергетика, енергетска безбедност, северни ток, гаспром, национализација, сименс, гасовод
Изненадна претња из Берлина ка Москви која би могла да се обије о главу целој Европи
21:13 24.06.2022 (Освежено: 18:21 07.08.2022) Скандалозни план Берлина да национализује гасовод "Северни ток 2" и скине га са руског гасовода могао би Немачкој, ако до тога заиста дође, да се „обије о главу“. За Европу би то могло да значи живот без руског гаса, а за Русију – нова тржишта.
Станислав Митрахович, економиста, експерт Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације и руског Фонда за националну енергетску безбедност оцењује за Спутњик до чега би могла да доведе оваква одлука Берлина:
„Какве последице би могле бити? Па, ‘Гаспром’ ће се додатно убедити да нема посебно сврхе држати се европског тржишта, јер ће га они одатле потискивати. То значи да ћемо живети одвојено једни од других. Ако Европа хоће да живи без руског гаса, онда нека буде по њеној жељи и нека у наредним недељама и месецима провери како изгледа живети без руског ‘плавог горива’. Врло удобно и пријатно. Могуће да ће им за неколико месеци доћи у главу и можда почну да размишљају о потреби обнављања снабдевања. То је једна од опција“.
Писања „Шпигела“ да немачко Министарство финансија разматра могућност експропријације дела
„Северног тока 2“ на територији Немачке и одсецање од остатка гасовода, а да би затим цеви које воде са копна у море повезали са мобилним терминалом за течни гас за сада нису добила званичну потврду.
У немачким институцијама се, по свему судећи, наилази на „зид ћутње“, пошто тамошње Министарство привреде није желело ни да потврди ни да демантује те информације.
Кремљ у недостатку званичних саопштења сматра да такве инфорациме нема сврхе коментарисати, објављене наводе види као „хипотетичку претпоставку“, а једино aко буде конкретних акција, то ће бити
“посао за адвокате“.
Са „Гаспромом“ не може са позиције силе
Митрахович оцењује да је национализација постала норма у односима између Русије и Запада. Може се одвијати уз плаћање одштете, без плаћања, у формату привременог замрзавања средстава - могуће су све опције.
Он сматра да ако постоји чврст формат за национализацију, онда би руска Влада исто тако могла да национализује неке немачке активе у Русији. Према његовим речима, ако немачка Влада верује да такве претње могу да натерају „Гаспром“ да не смањује снабдевање преко „Северног тока 1“, онда то неће функционисати.
Како је објаснио,
„Гаспром“ има разумне аргументе зашто су испоруке преко њега смањене - зато што је потребно технолошко одржавање, прво, самог гасовода током лета, и друго,
„Сименсових“ турбина, које треба да се врате из Канаде. За то је, међутим, неопходно да колективни Запад укине неке од санкција.
„Сасвим је могуће национализовати ту или неку другу имовину ‘Гаспрома’. Просто, ‘Северни ток’ не припада само ‘Гаспрому’, него конзорцијуму који укључује још неколико страних компанија. У принципу, страна средства на својој територији увек могу бити национализована, али питање је шта ће Немачка тиме добити. Ако је ово метод да се застраши ‘Гаспром’, онда то није баш ефикасан начин“, каже експерт.
Немачка „замрзла“ гасовод „Северни ток“ да би се сама смрзавала
Прошле недеље је
шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер саопштио да је са техничке тачке гледишта гасовод „Северни ток 2“, чија је изградња завршена у септембру прошле године, потпуно спреман за рад и транспорт гаса у Европу. Проблем са тим гасоводом је тај што је Немачка у фебруару, након руског признања Луганске и Доњецке народне републике обуставила процес сертификације, без кога он не може да буде пуштен у рад. Другим речима,
Немачка је „замрзла“ тај пројекат, али због тe одлуке се може сама смрзавати.
С друге стране, у овом тренутку руски гигант „Гаспром“ не може у потпуности да искористи други гасовод, „Северни ток 1“, који функционише већ више од деценије и који такође пролази кроз Балтичко море и спаја Русију и Немачку, због чињенице да немачки концерн „Сименс“ није успео да обезбеди допремање гасне турбине након поправке у Канади, коју Монтреал не враћа због антируских санкција, па сада само 40 одсто уобичајене количине гаса улази у Немачку преко „Северног тока 1“.
„Ако је ово начин да се подстакне ‘Гаспром’ да користи ‘Северни ток-1’ без обзира на технолошко стање турбина, без обзира на чињеницу да је потребно извршити технолошко одржавање тог гасовода, онда је мала вероватноћа да ће то помоћи, јер ‘Гаспром’ је, на крају крајева, одговорна компанија и без одговарајућег технолошког одржавања своје опреме, тешко да ће радити“, истиче експерт.
До раста неизвесности долази и због наговештаја да би даље одлагање враћања гасних турбина могло да доведе до потпуне
обуставе снабдевања, што би била катастрофа за Немачку која, као и друге европске земље, настоји да напуни своја складишта гаса тако да буду попуњена 90 одсто до новембра, пре него што почне зима, али смањење испорука, узроковано проблемима одржавања опреме, отежава тај посао.
Митрахович сматра да је циљ Немачке да натера Русију да користи „Северни ток 1“ у пуном обиму.
„Сматрам да се ово, највероватније, дешава услед недостатка реалних корака, реалних метода притисака на ‘Гаспром’. Стога се измишљају неке не баш озбиљне ствари, у смислу присиљавања ‘Гаспрома’ да настави да користи ‘Северни ток 1’ пуним капацитетом“, закључио је експерт.
„Северни ток 2“ је гасовод капацитета 55 милијарди кубних метара, а транспорт гаса кроз ту краћу и модернију инфраструктуру је бржи и јефтинији него преко Украјине. Међутим, „Северном току 2“ су се противиле неке земље ЕУ, као и САД и Украјина, уз образложење да ће тај пројекат повећати енергетску зависност Европе од руског гаса и да је он „политичко оружје у рукама Москве“, док Русија истиче да је то „чисто комерцијални пројекат“.
