Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Варварство уочи Видовдана: Багери „опколили“ Газиместан – забетонирано место Косовског боја

© Фото : Спутњику уступио Живојин РакочевићБесправна градња на Газиместану
Бесправна градња на Газиместану - Sputnik Србија, 1920, 27.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Уочи Видовдана, на Газиместану освануло је градилиште, 70 метара од капије симбола непокореног народа, места на коме се одиграо Косовски бој. Реч је о Спомен - подручју у заштићеној зони, о којој такозвано Косово мора посебно да брине. Ово је провокација, не може се градити на Газиместану, поручују Срби са Косова и Метохије.
Усред заштићене зоне изливена је бетонска плоча, очигледно темељ будуће грађевине од три стотине квадрата.
Ово није први нелегални објекат на месту које за Србе има посебан значај. Одмах по обзнањивању да се формира заштићена зона непосредно уз Газиместан почела је градња. Борба да се први градитељ на Газиместану заустави трајала је неколико година. Узалудно, јер је после годину и по дана зграда је стављена под кров, поред светог места сада је стовариште.
Новинар и публициста са Косова и Метохије Живојин Ракочевић, за Спутњик објашњава да ово није атрактивна зона за ту врсту бизниса, место је удаљено од пута, далеко је од Приштине и Обилића, па наш саговорник верује да постоји неки виши циљ, потпуно, каже, ирационалан, да ти људи наносе штету другима, желе да се виде у срцу Газиместана.
„У време када је доношен Ахтисаријев план, они су већ видели стратегију којом ће уништити те заштићене зоне и узурпирати их. То није случај само са Газиместаном, ту је специјална заштићена зона Велика Хоча, где се такође гради без дозволе, инвеститорима нико ништа не може, затим старо градско језгро Призрена које је у добром делу девастирано, продато и зазидано. То су процеси у којима други не постоје и не постоји закон, када се споје та два принципа, онда нема ничег. То је потпуна анархија“, каже Ракочевић.
© Фото : Спутњику уступио Живојин РакочевићРакочевић претпоставља да ће на заштићеном Спомен - подручју нићи ауто сервис са перионицом
Ракочевић претпоставља да ће на заштићеном Спомен - подручју нићи ауто сервис са перионицом - Sputnik Србија, 1920, 27.06.2022
Ракочевић претпоставља да ће на заштићеном Спомен - подручју нићи ауто сервис са перионицом

Косовом влада анархија

Он је обишао терен, претпоставља да ће на новим темељима бити подигнут ауто сервис са перионицом. Реч је о приватној њиви у власништву Албанца, али чија год да је њива, инвеститор нема право да гради, јер то је заштићена зона коју штити Устав такозваног Косова, а даноноћно је чува Косовска полиција.
„Заштићене зоне су саставни део законодавства који је међународна заједница уврстила у Устав и законе, да би подигли ниво људских права и заштитили стотине објеката Српске православне цркве, места која су од посебног значаја за нашу културу, историју и наслеђе. Шетао сам тамо пола сата, нико од полицајаца ми није пришао да пита шта радим, нико не жели да преузме било какву одговорност, да примени закон. Донети су савршени европски закони – са савршеним непримењивањем“, истиче Ракочевић.

Реаговала Српска православна црква

Како Спутњик сазнаје, Српска православна црква је већ реаговала, очекује се да инспекција заустави радове и наложи инвеститору да више не ради. Међутим, Ракочевић каже да је пракса на терену нешто друго. Досадашња је показала да сазидано, не само да није срушено, већ објекти расту, док не буду потпуно завршени.
Завод за заштиту споменика културе Републике Србије који прати и познаје стање објеката на терену, немоћан је, јер његове ингеренције тренутно фактички не постоје. Ипак, може да се обрати релевантним међународним институцијама, укључујући и УНЕСКО.
То мора дати резултате на дуге стазе, верује Ракочевић, јер није реч само о Газиместану, реч је о читавом мору једне цивилизације, огромном броју објеката, места која су важна за православне, али и за светску културну баштину, па су заштићена по светским, али и косовским законима.
© Фото : Спутњику уступио Живојин РакочевићГрадилиште је на 70 метара од капије симбола непокореног народа, места на коме се одиграо Косовски бој
Градилиште је на 70 метара од капије симбола непокореног народа, места на коме се одиграо Косовски бој - Sputnik Србија, 1920, 27.06.2022
Градилиште је на 70 метара од капије симбола непокореног народа, места на коме се одиграо Косовски бој

Наслеђе вредно Немцима, није Албанцима

Саговорник Спутњика каже да је, после овог случаја, и ономе ко ништа не зна о дешавањима на Косову и Метохији лако закључити шта се тек дешава са историјски важним светим местима какав је Газиместан, која нису заштићена.
„Када се успостави систем који не примећује другог, он или настоји да уништи другог или да присвоји себи све што му је припадало и избрише. Наравно, то изазива ужасне провокације, не можете градити на Газиместану! Зашто би неко зидао на Газиместану, како је могуће да ти људи не схватају да је то некоме важно? Да је то свето место, да се ту стално окупљају људи. Између осталог, долазе и туристи, то није природно, није нормално“, истиче Ракочевић.
Он додаје да држава Србија, Српска православна црква и Срби на Косову и Метохији имају проблем са етничком силом која је одлучила да их избрише, која је доминантно окренута ка томе или да фалсификује или да уништи или присвоји туђе, таквој сили врло је тешко одупрети се, јер реч је о репресији институција, нових институција које не желе да упознају Газиместан, нити било шта друго.
„Дугогодишњи познаник Албанац пре неки дан ми каже да му је немачки амбасадор рекао да су Дечани прави дијамант. Рекао сам, како је могуће да теби, који читав живот живиш овде то открива немачки амбасадор, како ти то не знаш? Не можете упознати нешто, ако га не прихватате, ако сте непријатељски настројени према њему, ако га мрзите, сматрате опасношћу. Ово је ствар сведочења, Газиместан је апсолутни симбол слободе нас Срба на Балкану и где год да се налазимо. Тај симбол слободе мора на неки начин да се обесмисли“, закључује Ракочевић.
Патријарх Порфирије - Sputnik Србија, 1920, 23.06.2022
СРБИЈА
Патријарх на Видовдан на Газиместану
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала